БРДСКО УТВРЂЕЊЕ И ПОРЕКЛО ИЗРАИЛА - археолошко истраживање древне тврђаве планине Адир

Гвоздено доба I (1200–1000. пре Хр.) се често описује као „мрачно доба“. Колапс бронзаног доба око 1200. пре Хр., означио је пропаст многих моћних империја и краљевстава или макар њихово повлачење на традиционалне границе. Ипак, овај период је, такође, био сведок великог пораста насеља у планинској Горњој Галилеји, вероватно подстакнутим имигрантима и избеглицама које су бежале из ослабљених и уништених хананских градова-држава. То је био период током којег је успостављена тврђава планине Адир на врху брда. Упркос претходним сугестијама да је Адир био мала испостава веће политичке снаге, као што су Феникија или Израил, недавна студија је показала да је то мало вероватно.

Уместо тога, они тврде да је вакуум који су оставиле старије регионалне силе отворио пут локалном поглавару да успостави политичку контролу над овим изолованим регионом. Ово такође помаже у контекстуализацији порекла древног Израила и успона неколико других краљевстава, као што је Арам-Дамаск на северу, краљевство Гешур око Галилејског мора и кратка династија цара Саула у брдовитом подручју Венијамина. Међутим, није прошло много времена пре него што су ова краљевства почела да се међусобно надмећу пре него су се већа царства, попут Асирије, вратила у регион.

 

Локација планине Адир је први пут ископана 1975. год. ископавање је вршило Израелско одељење за старине (Israel Department of Antiquities) тј. данашња Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority). Прва ископавања открила су остатке велике тврђаве, са које се пружа импресиван поглед на околину. Тврђава, која је била заштићена казаматским зидом, заузимала је површину од отприлике 2500 м2. Први истраживачи тврђаву су датирали у период између 11. и 9. в. пре Хр., што се углавном поклапа са самим почетком древног Израила. Ово је, повратно, довело до широког спектра тумачења локације. Већина тих тумачења није могла да буде потврђена због пожара који је уништио складиште и евиденцију ископавања. Год. 2019.  тим са Кинерет колеџа у Израелу (Kinneret College in Israel) вратио се на локацију и обновио истраживања. Захваљујући новим истраживањима датирање је учињено прецизно и тврђава је поуздано повезана са временом гвоздено доба IB (1100–1000 пре Хр.), што је један век пре успостављања уједињене јудео-израилске монархије.

Испитивањем грнчарије на локалитету пронађено је неколико примерака луксузне грнчарије увезене са феничанске обале, али је већина грнчарије - нарочито посуђа и чинија за чување хране, била локалне производње. Истраживачи су, стога, закључили да је ово била база локалног поглавара који је одржавао трговачке односе са Феникијом. Власт овог поглавара била је веома ограничена и није се протезала далеко изван непосредног пољопривредног залеђа локалитета. Иако би ова ситуација била неприкладна у претходним или наредним периодима, она се савршено уклапа у изразито локалне облике власти који су карактерисали гвоздено доба I. Ипак, "ова чаролија независне моћи"  била је пролазна, истичу истраживачи. Владавина коју је неименовани старешина успоставио вероватно није надживела ни њега, тј. није била нешто што су наследили његови потомци. Тврђава је у року од једног века напуштена и остављена углавном нетакнута до модерног доба.

 

Извор: