ДА ЛИ ЈЕ БИБЛИЈСКА СОДОМА СТРАДАЛА У МЕТЕОРИТСКОМ УДАРУ? – нови подаци о древној приповести

У средњем бронзаном добу, пре око 3650-3600 година град Талл ел-Хаммам је био у успону. Смештен на узвишењу у јужној долини Јордана, североисточно од Мртвог мора био је то највећи непрекидно насељени град јужног Леванта тог доба и можда место развоја ране цивилизације током неколико хиљада година. Тада је био десет пута већи од Јерусалима и пет пута већи од Јерихона. Проф. Џејмс Кенет (James Kennett), са Универзитета Санта Барбара (UC Santa Barbara) истиче да је овде сигурно било значајно културно средиште тог времена. То је омиљено место археолога и библиста јер хумка садржи доказе о култури све од халколитика или бакарног доба, сабијене у слојеве стратешко грађеног насеља уништаваног и обнављаног миленијумима. Нарочиту пажњу истраживача привукао је тзв. слој уништења.

Научници су, наиме, пре много година наишли на тамни, 1.5 метар висок слој угља, пепела, растопљеног муља, керамике и метала. Закључили су да је снажна ватрена олуја уништила град и слој је назван слојем уништења. Није било јасно шта се догодило, али уништење није било последица земљотреса, вулкана или рата јер ништа тако не би изазвало топљење метала, керамике и стварање муља. Да би се открио узрок налаза, коришћен је прорачун утицаја на мрежи за моделирање сценарија. Пророчун су који направили стручњаци за удар, омогућава истраживачима да схвате многе детаље о космичком ударном догађају, на основу познатих догађаја удара и нуклеарних детонација. Закључено да је кривац за уништење Талл ел-Хаммама био мали астероид, сличан оном који је срушио 80 милиона стабала у Тунгуски у Русији 1908. године. Научницима је преостало дапронађу доказе за ову претпоставку, а доказа је било пуно.

На локацији су нађена фино сломљена зрна песка названа шокирани кварц. Она се формирају само при притиску од 329.000кг/2,5см квадратних (5 гигапаскала). Пронађени су и мали дијамоноиди, чврсти попут дијаманата, а мањи од вируса грипа. Чини се да је биље у том подручју (укључујући и дрвеће) под утицајем притиска и температуре претворено у овај материјал сличан дијаманту. Експерименти у лабораторијским пећима су показали да су керамика и опеке у Талл ел-Хаммаму биле изложене температури која за неколико минута истопи аутомобил (1.500 степени Целзијуса). Слој уништења садржи и ситне куглице растопљеног материјала мање од честица прашине у ваздуху.Оне су формиране од  испареног гвожђа и песка који су се истопили на око 1.590 степени.

Површина керамике и формираног стакла ишарана је ситним растопљеним металним зрнцима укључујући иридијум (тачка топљења 2.466 степени), платину (тачка топљења 1.768) и цирконијум силикат (топи се на 1.540 степени). Узети заједно, ови подаци сугеришу да је температура у граду подигнута на виши ниво од онога што је могао да учини уобичајени градски пожар, рат или вулкан. Једини преостали природни процес је космички утицај. Исти докази налазе се на познатим местима удара, попут Тунгуске и кратера Чицкулуб насталих од астероида.На овај начин се, такође, може објаснити анормално висока концентрација соли (у просеку 4%) у талогу.Со је разбацана под великим притиском који је изазвао "непотпуни контакт метеорита" са земљом, и то може да објасни разлог због којег је Мртво море толико богато сољу.

Дакле, док су становницидревног града обављали своје свакодневне послове нису ни слутили да ледена свемирска стена јури према њима брзином од око 61.000 км/ч да би, блистајући у атмосфери, експлодирала у огромној ватреној кугли око 4км изнад земље. Експлозија је била око 1000 пута јача од оне која је погодила Хирошиму. Шокирани становници су били заслепљени, а температура ваздуха се убрзо подигла изнад 2000 степени. Одећа и дрво су одмах изгорели. Мачеви, копља и керамика су се почели топити. Град је скоро истог тренутка био у пламену, а ускоро га је погодио ударни талас брзином од 1.200 км/ч, моћнији од најгорег торнада који је икада забележен. Смртоносни ветрови раздирали су град, рушећи сваку зграду. Одсекли су горњих 40 стопа (12 м) четвороспратне палате и разбацали остатке у суседну долину. Животиње и око 8.000 становника града су умрли, њихова тела су била поцепана, а кости раскомадане. Дошло је до крајње фрагментације скелета.

Отприлике минут касније, 22 км западно од Талл ел-Хаммама ветрови експлозије погодилили Јерихон чији су се зидови срушили, а град је изгорео до темеља. Ово звучи као врхунац холивудског филма, али се чини дасе то заиста догодило у граничним областима савремене КраљевинеЈордан,у близини Мртвог мора пре више миленијума. То су закључили научници, после скоро 15 година ископавања у којима је учествовало стотине људи и детаљних анализа ископаног материјала које је вршило више од двадесет научника САД, Канаде и Чешке.  Резултати су недавно објављени у часопису Nature Scientific Reports, а чланак су потписалиархеолози, геолози, геохемичари, геоморфолози, минералози, палеоботаничари, седиментолози, стручњаци за космички утицај и лекари.Градске зграде су сравњене на начин који је у складу са разарањима изазваним ударним таласом. Овај ударни талас, тврде они, разбио је градске зграде и становнике за неколико секунди.

Једина преостала загонетка је питање, зашто су град и преко 100 других насеља напуштени неколико векова након ове девастације. Могуће је да је повишен салинитет земљишта као последица удара онемогућио узгој усева. Још није сигурно, али је могуће да је експлозија распршила слану воду Мртвог мора широм долине. Без усева, нико не би могао да живи у долини до 600 година, све док минималне падавине (у овој клими налик пустињи) не би испрале со са поља.Ова тзв. "познобронзана празнина" значи да су преживели стотинама година били присиљени на номадски живот, док се стална насеља јављају изнова тек око шест векова доцније у гвозденом добу.Постоје и другачија мишљења,археолог Стив Ортиз, директор  Центра за археологију Липскомбовог Универзитета (director of Lipscomb University’s Lanier Center of Archaeology) сматра да није неопоходно прихватити описани сценарио, већ да се налази могу објаснити драматичним ратним разарањима. Исто схватање има и Арем Меир (Aren Maeir) са Бар Илан Универзитета (Bar Ilan University), па ипак, већина научника тренутно заступа теорију космичког удара.Неки археолози такође сматрају да Содому треба тражити јужније од Мртвог мора. Директор ископавања локације Талл ел-Хаммам често подсећа на то да су се Авраам и Лот, према Пост 13, улогорили између Ветила и Аја и гледали одозго на Содому чиме се указује да се, ипак, налазила северно од Мртвог мора, док Роберт Мулинс (Robert Mullins) наглашава да према Пост 18:16 у Мамрији гледа доле ка Содоми што значи да је она морала бити јужно од Мртвог мора пошто област Хеврона не даје могућност погледа на северне области. Примећујемо да постоји теденција да се трага за натуралистичким решењима када је у питању опис библијских чуда, било да се ради о ватреној кугли која уништава град, моћном ветру који спутава таласе Црвеног мора, ковчегу који се зауставља на планини након потопа или небеским догађајима који најављују рођење царске бебе. То није погрешно, али ни апсолутно поуздано. "Нема сумње да је ово невероватно место", закључио је Муллинс. Сви археолози би се сложили с тим. "Али они ће морати да изнесу више доказа да је то Содома."

Поставља се питање и могућег преживљавања очевидаца експлозије, постојања неког ко је испричао причу која се генерацијама преносила, све док није забележена као библијска приповест о Содоми. Библија описује девастацију урбаног центра у близини Мртвог мора - камење и ватра су пали с неба, уништено је више од једног града, густ дим се дизао из пожара и становници града су страдали. Да ли је ово опис који је дао очевидац? Проф. Кенет истиче да библијски опис уништења Содоме дат у Постању, у којем се спомињу ватра и сумпор с неба, густ дим и огањ у потпуности се уклапа у сценарио који би био изазван описаним космичким ударом. Нема научних доказа да је ова локација заиста библијски Содома, али научници су склони да верују да је усмено предање о једном оваквом катаклизмичном догађају могло надахнути усмено предање које је доцније сачувано у библијском наративу о Содоми, Аврааму, Лоту, његовој жени и кћерима.Роберт Мулинс (Robert Mullins), шеф одсека за библијске студије при Пацифик Азура Универзитету (Chair of the Department of Biblical Studies at Azusa Pacific University) склон је да прихвати управо овакво тумачење. Он сматра да се и датирање догађаја уклапа у унутар библијску хронологију која Авраама, Лота и друге актере библијског наратива смешта управо у 17-16.в. пре Хр. Грнчарија пронађена на локацији и у поменутом слоју одговара управо овом периоду.Ако је оно тачно, уништење Талл ел-Хаммама може бити друго најстарије уништење људског насеља услед космичког удара, после села Абу Хуреира у Сирији пре око 12.800 година. Оно што је важно, то је можда први писани запис о таквом катастрофалном догађају.