ДА ЛИ ЈЕ "ЦРНОМОРСКИ ПОТОП" ТЕМЕЉ БИБЛИЈСКЕ ПРИПОВЕСТИ?

Год. 1996. два поморска геолога са Универзитета Колумбија (Columbia University) су својим открићем донела меру кредибилитета у причу о потопима. Пронашли су доказе који показују да се пре око 7.600 година у Црном мору догодила катастрофална поплава. Геолози др Вилиам Б. Ф. Раjaн (William B. F. Ryan) и др Валтер Ц. Питман III (Walter C. PitmanIII), из Колумбијске Ламонт-Дохерти земаљске обсерваторије (Columbia’s Lamont-Doherty Earth Observatory) у Палисадеси, Њуjорк (Palisades, New York), пронашли су археолошке, геолошке и климатске податке који подржавају своју тезу. Верују да ова открића могу променити историју.

Год. 1996, два морска биолога са Државног Универзитета Колумбија, др Вилијам Б. Ф. Рајан и др. Волтер Ц. Питман су устврдила да је слана вода из Медитеранског и Егејског мора "побегла" у Црно море, које је у то време било слатководно језеро без излаза на море. Они верују да је поплава покрила више од 60.000 квадратних миља обалних равница и повећала величину Црног мора у мери у којој је данас.

У јануару 2009. год., Ливиу Гиосан (Liviu Giosan) из Woods Hole Oceanographic Institution (WHOI), Флорин Филип (Florin Filip) и Стефан Константинеску (Stefan Constantinescu) са Универзитета у Букурешту (University of Bucharest), спровели су студију и утврдили да поплава није била тако обимна као што тврде Рајан и Питман. Нова студија сугерише да је вода порасла само 5-10 метара, за разлику од 80 метара које су предложили Рајан и Питман. Иако је обим поплава много мањи него што се раније мислило, и даље је потопљено око 2.000 квадратних миља некада суве земље.

Роберт Балард (Robert Ballard), један од најпознатијих светских подводних археолога, такође истражује ову област. Он сматра и да су водостаји Средоземног и Егејског мора порасли, а отицај је побегао у Црно море. Његов тим је пронашао трагове древне цивилизације скривене под водом док су истраживали Црно море код обала Турске. Ови налази подржавају Рајанову и Питманову теорију, а чини се да подржавају и библијску причу о Нојевом потопу.

Балард има много искуства у овом подводном истраживању. Год. 1985., његов тим  је пронашао најпознатију олупину на свету. Сада Балард користи роботске подморнице опремљене камерама на даљинско управљање како би потврдио своју тврдњу у вези са поплавама Црног мора.

Балард и његова посада пронашли су древну обалу четири стотине стопа испод површине, што је доказ да се у Црном мору догодио катастрофалан догађај. Угљеничним датирањем шкољки пронађених дуж обале, Балард је рекао да верује да су успоставили временску линију. Он процењује да се то догодило око 5.000 година пре Хр. Ово истраживање се заснива на теорији др Рајана и др Питмана.

Њихова теорија сугерише да су приче о овом трауматичном догађају постале усмена традиција и да су се преносиле са покољења на покољење. Црноморски потоп је на крају постао забележен и записан као библијски извештај о Нојевом великом потопу. Балардово истраживање се уклапа у контроверзну теорију др Рајана и др Питмана. То је контроверзно јер се не слажу сви са налазима.

Неки истраживачи сматрају да је прерано рећи да ли њихови резултати упућују на стварни догађај и сматрају да је потребно више истраживања. Балард и његов тим рекли су да планирају да се врате у Турску и наставе истрагу следећег лета.

Према подацима које је 2009. год. објавио Јавор Шопов (Yavor Shopov), у року од годину дана од поплава, многа насеља на површини од 160.000 квадратних километара су уништена. Такође, тврдио да су ове поплаве изазвале масовну миграцију племена у друга подручја Европе и Азије.

Пратили смо миграцију неких аријанских племена све од Црног мора до Индије користећи топониме и хидроназиве формиране на основу њихових етничких имена.

Катастрофални догађаји, као што су поплаве, нису јединствени за Библију. Земљотреси и комете су увек изнова погађали Земљу. Интернет претраге откривају неколико недавних поплава изазваних земљотресима и цунамијима. Лако је претпоставити како је историјски земљотрес могао произвести највећу катастрофу од свих, Нојев велики потоп.

DENNIS BROOKS