ДРЕВНИ ПАПИРУС ОТКРИВА КАКО ЈЕ ИЗГРАЂЕНА ВЕЛИКА ПИРАМИДА У ГИЗИ – које је религијско значење овог величанственог споменика?

Вековима је то била једна од највећих светских енигми: како је друштво са мало технологије изградило Велику пирамиду у Гизи — најстарије и једино преживело од Седам чуда древног света? Са 146м висине, ова пирамида је готово четири миленијума била највиша грађевина коју је човек направио.

Археолози су недавно ископали дневник Мерера и то се сматра једним од највећих открића у Египту у 21. в. Мерер је био званичник укључен у изградњу велике пирамиде у Гизи. Дневник је откривен 2017. год. Открио га је Пјер Тале (Pierre Tallet), вођа тима који је открио најраније познате египатске папирусе, а објавио под насловом Les papyrus de la Mer Rouge I. Le "Journal de Merer"  (Papyrus Jarf A et B) Француски оријентални институт ('Institut Français d' Archéologie Orientale). Књига је објављена тројезично, односно на енглеском, француском и арапском језику и преноси текст два најбоље очувана папируса (А и Б). Они су пронађени у луци Куфу у Вади-ал-Јарфу на Црвеном мору. Дневник се састоји од кратких уноса који су исписани хијероглифима и хијератиком на папирусу. Датира се у време до 26. године владавине фараона Куфуа и описује вишемесечни рад на транспорту кречњака од Туре до Гизе не прецизирајући где је камење требало да се користи нити у коју сврху. Ипак, с обзиром на вероватно датирање двевника на сам крај Куфуове владавине, Талет верује да су они највероватније служили за облагање спољашњости Велике пирамиде. Отприлике сваких десет дана обављена су два или три повратна путовања, отпремајући можда 30 блокова од 2-3 тоне сваки, што је износило на 200 блокова месечно. Период обухваћен папирусима се протеже од јула до новембра.

У папирусу старом око 4500 година говори се како су дрвени бродови и генијално осмишљени систем канала омоућили транспортовање блокова кречњака и гранита дуж пута од 13км. Мерер  описује како су он и посада од 40 елитних радника отпремали камење низводно од Туре до Гизе дуж реке Нил. Овај папирус и друга археолошка ископавања су открила нове информације о томе како су пирамиде изграђене. Ево неких налаза.

Сваког лета, када је Нил поплавио, отварали су се џиновски насипи да би преусмерили воду из реке и каналисали је до пирамиде кроз вештачки систем канала стварајући унутрашњу луку која је омогућавала чамцима да пристају веома близу градилишта - само неколико стотина метара даље од пирамиде која сваким даном све више расла. Изградња вештачких лука била је огромна прекретница за Египћане и омогућила је успостављање трговине и другачијих (интезвнијих) односа са народима из удаљених земаља, али и интезивирање интеракције унутар самог Египта.

Занимљиво је да су коришћена пловила која су изграђена од дасака и ужета којим су могли да се вуку камени блокови тешки и 2,5т. 3Д скенирање бродских дасака открило је да су чамци били пуни рупа које су се савршено слагале једна са другом. Уместо ексера или дрвених клинова, ови чамци су били спојени конопцем као џиновска слагалица. Користећи податке из древне гробнице и остатке древног пловила археолог Мохамед Абд Ел-Магуид (Mohamed Abd El-Maguid) је направио такво пловило. Хиљаду рупа и пет километара ужади, и нови чамац је састављен. Ови чамци су пажљиво управљани низ Нил. Када је камење истоварено пловило се враћало у каменолом.

Археолог Марк Ленер (Mark Lehner) је открио артефакте који сведоче о огромном насељу у коме је живело чак 20.000 људи. Просечни радници живели су у огромним спаваоницама, док су управитељи уживали релативни луксуз у сопственим кућама.

Хиљаде ситних детаља повезани са свакодневни животом откривају да су радници били добро збринути. Читав град је формиран у близини места пирамиде да обезбеди храну и пиће. За већину радника изградња пирамида била је извор престижа; ти људи имају цењене слуге државе.

У Мереровом дневнику се помиње Анкхаф, полубрат фараона Куфуа и сматра се да је био задужен за операцију. Поделио је радну снагу у тимове филеса од 40 људи које је надгледао неко попут Мерера. Артефакте са именима тимова на њима је открио археолог Пјер Талет (Pierre Tallet) на удаљеној пустињској локацији у Вади Ал-Јарфу (Wadi Al-Jarf), удаљеној око 250км. Мереров спис се звао Следбеници брода именованог по змији на глави (The Followers of the Boat named after the Snake on its Figurehead).

Четири типа посленика су формирала групу елитних радника. Сваки тим има специфичне улоге у изградњи пирамиде или транспорту материјала до градилишта.

Хиљаде људи, радећи заједно више од 20 година, успели су да изграде највишу, најтежу грађевину на земљи. Они су трансформисали пејзаж и на тај начин створили ново друштво за које археолог Марк Ленер (Mark Lehner) каже да је право достигнуће: Када су поставили све ове системе и сву ову инфраструктуру, више није било повратка. Постали су важнији од саме пирамиде и покренули су египатску цивилизацију на курсу за наредна два или три миленијума.

У наставку доносимо текст дневника у преводу са енглеског језика уз напомене које ће олакшати његово читање:

-Акхет-Кхуфу (Хоризон Кхуфу) је идиом који се односи на Велику пирамиду

- Схе Кхуфу дословно базен Кхуфу, веровато скраћеница од Ро-Ше Куфу у значењу улаз у базен Куфу. Можда седиште за администрацију пројекта пирамиде, смештен на вештачком језеру у близини погребног храма.

- Анкхаф ј- Кеопсов полубрат, и главни надзорник радова укључујући изградњу пирамиде

Први дан: […] проведите дан […] у […].

[Дан] 2: […] провести дан […] у? […].

[Дан 3: Изашли смо из?] царске палате? [...пловећи] [узводно] према Туру, где смо преноћили.

Дан [4]: ​​Испловили смо Туре јутром, пловимо низводно према Акхет-Кхуфу где ћемо преноћити

[Дан] 5: Из Туре полазимо у подне пловећи ка Акхет-Кхуфу. 

6. дан: Одлазак из Акхет-Кхуфуа и пловимо узводно према Тури […].

[Дан 7]: Ујутру се одвезите са […]

Дан 8: Ујутру испловљавамо из Туре, пловимо низводно према Акхет-Кхуфуу где ћемо преноћити.

9. дан: Јутром испловљавамо из Акхет-Кхуфуа, пловимо узводно; провести ноћ.

Дан 10: Полазак из Туре, вез у Акхет-Кхуфу. Долаз […]? апер-тимови?[…]

11. дан: Инспектор Мерер проводи дан са [својим надзорницима у] изводећи радове у вези са насипом [Ро-Ше] Кхуф[у…]

Дан 12: Инспектор Мерер проводи дан са [својим надзорницима обављајући] радове у вези са насипом Ро-Ше Кхуфу […]. 

13. дан: Инспектор Мерер проводи дан са [својим записничарима? …] у вези насипа који је у Ро-Ше Кхуфу на коме раде 15? типови апер-тимова.

Дан [14]: [Инспектор] Мерер проводи дан [са својим надзорницима] на насипу [у/од Ро-Ше] Кху[фу…].

[Дан] 15 […] у Ро-Ше Куфу […].

Дан 16: Инспектор Мерер проводи дан […] у Ро-Ше Куфу са племићима? […].

Дан 17: Инспектор Мерер проводи дан […] подижући гомиле набоја…].

Дан 18: Инспектор Мерер проводи дан […]

19. дан […]

Дан 20 […] за кормило? […] апер-тимови.

[Дан 25]: [Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом [оне у Тура Југ]; преноћи у Тура Југ (...)

[Дан 26]: Инспектор Мерер одлази са својим списом из Тура [југ], натоварен каменом, за Акхет-Кхуфу; проводи ноћ у Ше-Кхуфу.

27. дан: испловљава из Ше-Куфуа, плови према Акхет-Кхуфуу, натоварен каменом, проводи ноћ у Акхет-Кхуфуу.

Дан 28: полазак из Акхет-Кхуфуа ујутру; плови узводно Тура Југ.

Дан 29: Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом вукући камење у Тура Југ; преноћи у Тура Југ.

30. дан: Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом вукући камење у Тура Југ; преноћи у Тура Југ.

[Први дан]управитељ Иђер[у] одлазиза Хелиополис у транспортном броду-иуат да нам донесе храну из Хелиополиса док је Елита (...) у Туру.

Дан 2: Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом вукући камење у Тура север; преноћи на Туру север.

Дан 3: Инспектор Мерер полази из Тура Север, плови према Акхет-Кхуфу натоварен каменом.

[Дан 4...] директор 6 [Иђер]у [се враћа] из Хелиополиса са 40 врећа-хара и великом мером-хеката опкољеног хлеба, док Елита вуче камење у Тура север.

Дан 5: Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом утоварујући камење на броду-хау Елите ка Тури север, проводи ноћ у Тури.

6. дан: Инспектор Мерер испловљава са бродом из Тура, пловећи низводно према Акхет-Кхуфу. Проводи ноћ у Ро-Ше Кхуфу.

7. дан: јутром испловљава према Акхет-Кхуфуу, плови према Тура северу, где ће преноћи у […]

Дан 8: испловљавање из Ро-Ше Кхуфуа, плови према Тура северу. Инспектор Мерер проводи дан [бродом?] Тура? […].

9. дан: испловљавање из […] Куфуа […].

10. дан: […]

[Дан 13…] Ро-[Кхуфу] […] проводи ноћ у Тура Север.

[Дан 14: … вучење] камења [… проводи ноћ у] Тура Југ.

[Дан 15:] Инспектор Мерер [проводи дан] са својим [тимом] вукући камење [у Тура] Југ, проводи ноћ у Тура Југ.

[Дан 16: Инспектор Мерер проводи дан са] својим тимом утоварујући брод (?) каменом [једра…] и плови низводно, проводи ноћ у Ше-Куфу.

[17. дан: полази из Ше-Куфуа] ујутро, плови према Акхет-Кхуфуу; [плови … из] Акхет-Кхуфу, проводи ноћ у Ше-Кхуфу.

[18. дан] […] плови […] преноћи у Туру.

[Дан 19]: Инспектор Мерер проводи дан [са својим тимом] вукући камење у Туру [Југ?].

20. дан: [Инспектор] Мер[ер] проводи дан са [својим тимом] вуче камење у Тура Југ (?), утовара 5 бродова, проводи ноћ у Тури.

Дан 21: [Инспектор] Мерер проводи дан са својим [тимом] утоварујући транспортни брод- у Тура Север, испловљава из Туре поподне.

Дан 22: проводи ноћ у Ро-Ше Кхуфу. Јутром испловљава из Ро-Ше Куфуа; плови према Акхет-Кхуфу; проводи ноћ у капелама [Акхет] Кхуфу.

23. дан: Директор 10 Хесија проводи дан са својом морнаричком посадом у Ро-Ше Кхуфуу, јер је донета одлука о одласку; проводи ноћ у Ро-Ше Куфу.

24. дан: Инспектор Мерер проводи дан са својим возаримаа (камења? занатлија?) са онима који су у регистру Елите, апер-тимовима и племенитим Анкхафом, управитеље, Ро-Ше Кхуфуа.

25. дан: Инспектор Мерер проводи дан са својим тимом на довлачењу камења у Туру, проводи ноћ у Тура северу.

[Дан 26…] плови према […]

Дан к+1: [плови] низ реку […] обалом тачке Ше-Кхуфу.

Дан к+2: […] једра? из Акхет-Кхуфу […] Ро-Ше Кхуфу.

Дан к+3: [… оптерећење?] […Тура] Север.

Дан к+4: […] натоварен каменом […] Ро-Ше [Кхуфу].

Дан к+5: […] Ро-Схе Кхуфу […] испловљава из Акхет-Кхуфуа; проводи ноћ.

Дан к+6: […једра…] Тура.

Дан к+7: [... вуче?] камење [у Тура северу, проводи ноћ у Тура северу.

Дан к+8: [Инспектор Мерер] проводи дан са својим тимом [превозећи] камење у Тура северу; преноћи у Тура север.

Дан к+9: […] камење [… Тура] Север.

Дан к+10: […] камење [Ту]ра север;

Дан к+11: [одбацује?] поподне […] плови? […]

к+1 […Тура] Север […] тамо проводи ноћ.

к+2: […] плови [… Тура] северно, преноћи у Тура север.

к+3 [… товари, вуче] камење […]

к+4 […] тамо проводи ноћ.

к+5 […] са својим тимом утовара […] товар у брод.

к+6 […] једра [… Ро-Ше?] Кхуфу […]

к+7 […] са својим једрима […] спава у [Ро]-Ше Кхуфу

к+8 […]

Значајно је да се, као што се из дневника види (а што потврђују и други древни египатски извори) изградња пирамида повезује не са робовском радном снагом, па чак ни са плаћеним страним радницима, већ са египатским становништвом које се дели у групе елите, занатлија и бродских превозника. Чини се да је рад на изградњи велике пирамиде, а и пирамида уопштено, сматрао привилигијом. Тако нешто је било могуће, стога, што пирамиде нису биле једноставно величанствене владарске гробнице, маузолеји који су требали да истакну величину владара са чијим именом су повезани. Изградња пирамида је била религијски чин посредством којег су људи учествовали у ре-креацији (поновном стварању) света. Наиме, клима која је претходила стварању првих краљевстава у Египту и његовом уједињењу под Првом египатском династијом, као и географија била је потпуно другачија него што је то данас. Облашћу Египта око Нила доминирале су мочваре, непроходно, неплодне и, неретко веома опасне. Временом, са порастом температуре у области долази до исушивања мочваре. Појаљују се прва алувијална острва богата флором и фауном, погодна за лов и земљорадњу. То је тренутак који је означио стварање услова за живот и напредак древног Египта. Овај моменат је овековечен у бројним египатским митовима који говоре о појављивању првобитног копна из безданих и бесплодних праисконских вода. У раној египатској историји, олтари су подизани на узвишењима која су фигурирала као подсетник на примодијално копно, било да су та узвишења била природна или су била вештачке хумке. Доцније, у египатским храмовима узвишена платформа у најсветијем делу храма, на којој се налазио кип божанства, имала је исти смисао. Пирамиде и облесци Египта, ти величанствени споменици који су опстали до наших дана, били су архитектонски израз овог истог веровања, као историјског искуства које се повезивало са боговима, пре свега благотворним дејством Сунца, било да се оно називало Ра, Атон или Амон.

 

Извори: