ЕВАЛСКЕ ТАБЛИЦЕ ПРОКЛЕТСТВА – протоазбучни текст са светим тетраграмом (ЈХВХ) антидатира писменост Израила вековима унатраг?

Ово је текст који пронађете једном у хиљаду година, рекао је у четвртак за The Times of Israel професор Универзитета у Хаифи (Haifa University) Гершон Галил (Prof. Gershon Galil). Галил је помогао да се дешифрује скривени унутрашњи текст пресавијене оловне таблице на основу високотехнолошких скенирања изведених у Прагу на Академији наука Чешке Републике (Academy of Sciences of the Czech Republic).
Истраживачки тим предвођен научницима из Удружења за библијска истраживања (Associates for Biblical Research) објавио је откриће оловне плоче са планине Евал за коју тврде да садржи најстарији постојећи јеврејски натпис. Ово откриће проф. Адам Зертал (Prof. Adam Zertal) је означио као потенцијално најзначајније откриће у библијској археологији последњих година.
На основу епиграфске анализе скенирања и анализе олова артефакта, Стриплинг и његов тим датирају плочицу проклетства у позно бронзано доба, пре или око 1200. год. год. пре Хр. Ако се ово датирање потврди, то би учинило текст вековима старијим од претходно познатог најстаријег јеврејског текста и око 500 година старију писану употребу светог тетраграма него што је до сада била позната, каже Галил. Писање сличним алфабетом откривено је на Синајском полуострву из времена са почетка 16.в. пре Хр.
Истраживачи, међутим, још нису објавили сазнање у акредитованом научом часопису. Такође, још увек нису објављене јасне слике и скенирање натписа који би могао да буде  процењен од стране других научника. Поуздано датирање проналаска такође је упитно јер плочица није пронађена током пажљиво ископаног слојевитог контекста. Наиме, плочица је пронађена је поновног испитивања земље обављеног 2019. год. тј. са гомиле депоније формиране током ископавања 1980-их на гори Евал која је водио проф. Зерталом. Земља је тада била суво просејана, а 2019. год. Стриплингов тим ју је поново пресејао користећи технику мокрог просејавања која је развијена током Temple Mount Sifting Project-а.
Археолози којима се обратио The Times of Israel нису били вољни да коментаришу налазе док  не се не упознају са академским радом и скенираним снимцима који тек требада буду објављени.

Чињеница да то објављују у вестима пре него што буду научно објављена је помало неубичајена, рекао је један признати академик. Други је упозорио да, пошто није могао сам да види натпис, немогуће је знати да ли су тврдње чињеничне или случај превише развијене маште. Међутим, оба скептика су рекла да је све могуће и да је налаз можда валидан, иако слике још нису биле доступне.
Иако се не сматра уобичајеним промовисање необјављеног рада у лаичкој штампи пре него у академском часопису, Галил је приметио да се тим осећао обавезним да подели вести о постојању таблица и о својим почетним налазима због његовог потенцијала да промени историју.

Плоча проклетства са брда клетви
Плоча клетве је откривена у земљи првобитно узета са култног места на планини Евал, у близини библијског Сихема и данашњег Наблуса. Гора Евал се појављује у Пнз 11:29 као место проклетства, а неки хришћани и Јевреји је сматрају местом где је библијски Исус Навин саградио олтар као што је је записано у Пнз 27. У ИНав 8:31 олтар је описан као олтар од нетесаног камења, на који нико није подигао гвожђе.
Локалитет познат мештанима као Ал-Бурнат или цилиндар на арапском, а археолози га сматрају изузетно ретким и значајном илустрацијом раног израилског насељавања у Ханану. Једини је те врсте у овој области. Консензус археолога датирају ово јасно култно место у рано гвоздено доба, негде око 11. в. пре Хр, или када су Израилци очигледно почели да насељавају земљу Ханаан. Други археолози сматрају да налазе ипак треба датирати у 12.в. пре Хр, односно касно бронзано доба.
Место на којем је пронађен натпис, археолошко налазиште на северним падинама планине Ебал, очигледно је култно место, које датира из 13. и 12. в. пре Хр. Количине костију пронађене на локалитету показују да ово било активно богослужбено место. Грнчарија пронађена на локалитету повезује са њом већи феномен насеља у висоравнима региона Самарије. У периоду 1250-1100. пре Хр. на овим просторима је основано на стотине нових насеља. Углавном су то били мали засеоци чији су становници стварали нешто вишкова пољопривредних производа са којима су трговали. Насеља су били независна од било које веће политичке формације и удаљени од јединог урбаног центра у региону (Шхема).

Упркос кохерентности аргумента да нови обрасци насељавања и нова политичка организација указују на нову групу, многи у израелској археолошкој заједници изразили су резерве у погледу схватања да су насељеници били посебна етничка група истичићи сличност између досељеника из 13. в. пре Хр и Хананаца који су у то време живели у долинама. Неоспорно је да је велики део керамичког репертоара пронађеног у брдима у овом периоду сличан оном у низији. Али ове сличности долазе заједно са значајним разликама у избору начина украшавања ове керамике и односа према увезеној роби, обрасцу насеља и политичкој организацији.
Знаменита Мернептахова стела потврђује израилско насељавање ових области, али то можда и није једини египатски текст који говори о Израилцима. Његов отац, знаменити Рамзес II оставио је за собом топографску листу номадских сточарских група познатих као Шасу. Из других египатских текстова знамо да је једна група Шасуа припадала ’Адуми (Едомцима), које Постање описује као најближе сродникеИзраила. Рамзесова листа помиње Шасу од Јахва што неки виде као референцу на Израиловог Бога, познатог као ЈХВХ. Новооткривене таблице проклетства сугеришу оправданост оваквог схватања.
Како год оцењивали ове претпоставке, јасно је да јеЕвал важно налазиште које припада таласу насељавања у планинским пределима у раној фази гвозденог доба, рекао је проф. Израел Финкелштајн (Prof. Israel Finkelstein), један од водећих светских истраживача насељавања гвозденог доба у региону. Финкелштајн је говорио за Тhe Times of Israel у фебруару 2021. када је планина Евал била у вестима након што су изнете тврдње да су је локални арапски градови уништавали током изградње пута.
Колико ја могу да проценим, датира из 11. в. пре Хр. Као такав, може се схватити као да представља групе које су успоставиле царвство Израил (Северно краљевство) у 10. в. пре Хр. Другим речима, то је рана израилска локација, рекао је он за Тhe Times of Israel.
Најједноставније објашњење за овај нови феномен насељавања је да се много људи доселило у регион. Они су успоставили нови образац насељавања, различит од оног који је карактерисао регион од 2000. год. пре Хр., и на тај начин одбацили традиционалне политичке структуре тог подручја. У пажљиво аргументованом научном делу, под насловом Израелска етногенеза (Israel’s Ethnogenesis), Аврахам Фауст (Avraham Faust) је набројао преко десетак етничких обележја који показују како се ови нови досељеници издвајају од оних који су пре њих насељавали Самарију, и од Хананаца који су живели у другим деловима Палестине. у 13. и 12. в. пре Хр.

Покојни професор Универзитета у Хаифи, Зертал, ископао је ово место 1980-их, укључујући велики правоугаони олтар који је очигледно изграђен изнад ранијег округлог олтара. Стриплинг је рекао да је плоча дошла из земље првобитно ископане из овог округлог олтара.
Чим сам га видео (таблицу), знао сам шта је то јер су ове плоче са проклетством познате. Срце ми је скоро искочило из груди, рекао је Стриплинг. Поред чињенице о раном — ако не и најранијем — јеврејском натпису пронађеном у земљи Израила, Галил је за The Times of Israel рекао да ово откриће зауставља постојећу академску расправу о томе да ли су Израилци били писмени.
Знамо да су Израилци од тренутка када су дошли у Израил знали како да пишу, укључујући и Божје име, јасно, рекао је Галил. Није превише изненађујуће; људи су већ знали да пишу на другим местима, додао је он.
Скенирање су прочитали Галил и Пиетер Герт ван дер Веен (Galil and Pieter Gert van der Veen) са Универзитета Јоханес Гутенгерг-Маинз (Johannes Gutenberg-Universität Mainz). У разговору за The Times of Israel, Стриплинг је рекао да читање укључује речи арур (проклет) и ЈХВХ (укључујући три главна слова тетраграма).
Пронашли смо 40 слова, 40 на унутрашњој и спољашњој страни таблице. И сви су били на овом протоазбучном писму које датира из касног бронзаног доба, рекао је Стриплинг. Галил је за The Times of Israel рекао да је текст углавном написан архаичним прото-хананским писмом, са неким словима који потичу из хијероглифа. Најновији датум епиграфске анализе би га сврстао у 12. в. пре Хр, док су неки елементи датирани и раније.
Већински текст на јеврејском језику, тврди он, написали су Израилци као интерни правни документ, облик друштвеног уговора, упозоравајући особу под уговором шта ће се догодити ако не испуни своје обавезе. Према истраживачима, текст гласи: проклет, проклет, проклет – проклет од Бога ЈХВ./ Умрећеш проклет./ проклет ћеш сигурно умрети./ проклет од ЈХВ – проклет, проклет, проклет.“  Дакле, реч проклет јавља се десет пута у тексту, док се тетраграм јавља два пута.

Ископана керамика датована је у гвоздено доба I и касно бронзано доба, тако да је логично да плоча потиче из једног од ових ранијих периода. Верујем да амајлија датира из доба позног бронзаног II, или већ из 1400. године пре Хр, рекао је Стриплинг за The Jerusalem Post додавши: ово је старије од било ког хебрејског писма које је икада објављено за најмање 200 година... раније него што многи скептици верују да је Библија постојала... ово је најраније појављивање речи ЈХВХ у Израелу и пронађено је на месту савеза. Импликације су огромне и одјекиват ће још много година.
Стриплинг сугерише да ова амајлија и њен натпис не претходе Библији већ да се поклапа са библијским догађајима. Говоримо о веродостојности, о доследности између онога што читамо у тексту и онога што налазимо у материјалној култури. Уколико је (библијски) текст истинит, ово је оно што бисте очекивали да ћете пронаћи, и заиста, то је оно што смо пронашли.
Чак и уколико се не прихвати овако рано датирање, остаје чињеница коју истиче Галил када указује да је структура дата у форми хијастичког паралализма, која је позната из библијских одељака и других блискоисточних текстова тог периода, па чак и раније. До сада су истраживачи сматрали да је Библија само записана — ако није састављена — стотинама година након датирања овог текста.
Сада видимо да би неко могао да напише хијастичку форму у 12. в. пре Хр. Више не би требало да се разговара о томе да ли су Израилци били писмени у време цара Давида, рекао је он додавши: Особа која је написала овај текст имала је способност да напише сваки текст у Библији. Јасно је да је особа која је написала текст био геније, рекао је Галил додавши да је аутор: вероватно је био вођа. Амулет је намерно остављен у близини овог култног места. Мој закључак је да је библијска прича о Исусовом олтару историјска чињеница.
Гора Евал на којој је пронађен амајлија била је планина са које су изговаране клетве када су Израилци склопили савез са Богом пре него што су Ханан (Пнз 11:29). Стриплинг је изнео своје уверење да је амајлија хронолошки повезана са церемонијом обнављања савеза. Ван дер Вен се сложио са тим схватањем и истичесама чињеница да се амајлија односи на ’проклетство’, а да се планина Ебал спомиње као место где су клетве прочитане, мислим да потврђује везу између ове амајлије и церемоније обнове савеза. Галил је приметио да се текст најављује смрт, што је мотив присутан и у библијским извештајима будући да су Израилци стављени пред избор између живота и смрти, благослова и проклетства.

Неки сматрају да овај налаз захтева антидатирање Изласка из средине 13. в. пре Хр., век или два раније. Међутим, ово није неопходан закључак, нарочито што се проналазак таблице из 12. в. пре Хр. боље уклапа у позније датирање изласка. Дакле, антидатирање изласка би било неопходно само у случају да се сам проналаз датира у 14.в. пре Хр., у чему нису сагласни ни учесници у истраживању и његови проналазачи. Такође, користити ово као доказ Мојсејевог ауторства Петокњижја је неозбиљно (иако свакако проналазак сугерише да су неке библијске целине могле настати раније него што се то до сада у науци претпостављало) У сваком случају, треба сачекати коначне резултате у вези са овим, несумњиво значајним, проналаском тим пре зато што постоји низ проблема у вези са самим поступком који је до проналаска довео.
Наиме, има много питања, а неки научници су изразили озбиљне сумње у вези са сензационалним тврдњама тима, док су други посматрачи указали на проблематичне околности око самог проналаска. јер плочица није  пронађена током ископавања, већ током просејавања земље из ранијих ископавања. Као такав, налаз не долази из датљивог, слојевитог контекста. Можда је још значајнија чињеница да се планина Евал налази у зони Б Западне обале, само километар северно од палестинског града Наблуса, и као таква, њена археологија потпада под јурисдикцију Палестинских власти. Подаци до којих је дошао Haaretz показују да истраживачки тим није добио добије дозволу за пројекат просејавања земље ни од палестинских власти ни од израелског службеника за Археологију Цивилне управе Јудеје и Самарије (Archaeology of the Civil Administration of Judea and Samaria). Ово, уз чињеницу датим није добио извозну дозволу за изношење таблице из земље на анализу указује на низ правних проблема. 

Оловна таблица пресавијена на пола након што је написана. То онемогућава читање без напредног дигиталног скенирања. Слике скенирања нису објављене али је проналазачки тим превео и објавио текст. Према схватању чланова тима плоча је врста правног текста, који прети проклетствима појединцима који прекрше завет и непосредно се може повезати са обредом  обнове савеза на планини Ебал (Пнз 27; ИНав 8).

Неки научници довели су у питање откриће и остали скептични у погледу његовог садржаја и значаја. Главни разлог је тај што је до сада тим обезбедио врло мало писане или визуелне документације која би подржала њихово читање и тумачење таблета. На мартовској конференцији за штампу, тим је објавио фотографију спољашњости таблета  и шематски цртеж три слова која читају као божанско име Јхв, али нису објавили све слике скенираних снимака које показују унутрашњост таблета. Овај недостатак било каквог представљања поткрепљујућих доказа за тврдње тима је изазвало сумњу многих научника. Кристофер Ролстон (ChristopherRollston), познати епиграфер са Универзитета Џорџ Вашингтон (GeorgeWashingtonUniversity), написао на свом блогу: Предвидео бих да ће скоро сва читања наведена на конференцији за штампу бити жестоко оспорена, када научницима у области епиграфије буде дозвољено да виде фотографије ... Далеко сам од уверења у њихово читање ... поготово зато што нису дали ни једну  квалитетну фотографију!

Ролстон и други упозоравају и да пренаглашавање древности таблице није основано пошто је јасно да је алфабетско писмо било доста познато крајем 2.миленијума, будући да је осмишљено око 18. в. пре Хр. Штавише, чак и ако је читање тима тачно, 40 слова која чине текст коришћено је за писање само четири јединствене речи: проклет, умри, Бог и Јхв. Према Ролстону, рећи то на основу те четири речи или корена да би неко могао да напише целу Библију... па, то је превише слободно по мом схвтању. Коначно, у јевејској Библији постоји више од 8500 речи… и четири су, дакле, прилично мали део целине! 

Други научници, попут археолога Арена Меира (Aren Maeir) са Универзитета Бар-Илан (Bar-Ilan University), примећују да, иако би поменуто читање натписа огло да пружи најраније спомињање божанског имена Јахве у древном Израилу, то не би било најраније спомињање Јахвеа икада пронађено будући да се то божанско име спомиње у налазима из Египта и са других локације и да поменути налази припадају ранијим периодима. Ролстон, чини се, пропушта да увиди итенцију исказа, односно тврдње да писци тог доба могли да напишу Библију. По нашем схватању, пажња усмерава на стил (обликовање паралелизма), а не количину текста. Његове, тврдње, ипак позивају на потребу здраве дозе уздржаности уз отвореност да ће наредна истраживања потврдити или оспорити претпоставке проналазача или њихових критичара.

ИЗВОРИ:
https://www.timesofisrael.com/archaeologist-claims-to-find-oldest-hebrew-text-in-israel-including-the-name-of-god/?fbclid=IwAR3jnN4Dqw9VjNwTzqA0ChnBtI0qc7Vc2p9h3ZIAgKPTmNmmudcmnFWpx44
https://blogs.timesofisrael.com/why-does-a-3300-year-old-piece-of-rock-from-mount-ebal-matter/?fbclid=IwAR3qgT0jYGgEqJX2RCIuu6EWVJWF1huHQdGVqwLlJWCFx-Gv1prhlJjp95U
https://www.jpost.com/christianworld/article-702243?fbclid=IwAR1NEb8XnA0r67o--R7uJidiq8Xo_selM8-_he4m76qBBeuKl3k4TIAFDIE
https://www.christianheadlines.com/contributors/michael-foust/3000-year-old-tablet-with-gods-name-affirms-biblical-timeline-archaeologist-says.html?utm_medium=fbpage&utm_source=Facebook&utm_campaign=cdupdate&fbclid=IwAR2vErpG55qzVjwg3TLrX83CtcWd4BrGSrhWo5u307N_QUJ9wen3aBnS8i8
https://www.christianheadlines.com/contributors/michael-foust/3000-year-old-tablet-with-gods-name-affirms-biblical-timeline-archaeologist-says.html?utm_medium=fbpage&utm_source=Facebook&utm_campaign=cdupdate&fbclid=IwAR2vErpG55qzVjwg3TLrX83CtcWd4BrGSrhWo5u307N_QUJ9wen3aBnS8i8
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-artifacts/inscriptions/mt_ebal_inscription/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=An%20Early%20Israelite%20Curse%20Inscription%20from%20Mt.%20Ebal%3F&fbclid=IwAR3QoRtUXktUb6z9kJ2Y3IIhH5Qz5KgEnO5d-9jo0ixCtGHfiBjXPrAp2lg