HARRA-НАТПИС - Најранији доказ хришћанства у Арабији?

У тексту за пролећно издање Biblical Archaeology Review, Ахмад Ал-Јалад износи очаравајуће резултате његове епиграфске мисије из 2019. год. у Wadial-Khudari-у на североистоку Јордана. Он доноси велики број древних натписа које су забележили номадски пастири у овој области пре скоро два миленијума. Проналазак и дистрибуција ових натписа указује на руте које су арабљанска племена користила у лову да дивљач и кретањима њихових стада и камила. Сваки од таквих натписа представља драгоцени историјски и културни извор, а један од њих је веома изузетан као документ раног присуства хришћанства у Арабији. Вероватно датирање овог натписа је пре 4. в., а у њему се узноси призивање Исуса, уз употребу имена које се за Исуса користи у Курану.

Професор арапског језика Ал-Јалад са Државног универзитета Охаја (OhioStateUniversity) и стручњак за предисламске језике Арабије каже да откриће говори и обезбеђује дубоку анализу јединственог натписа. Oн први представља Harra-натпис на црној балзатној стени североисточне пустиње Јордана. Племена која су живела на ободима овог подручја оставила бројне археолошке трагове још од времена неолита, па све до данас. Ти трагови обухватају погребне дарове, животињске остатке и трагове жртвовања и још много тога. Можда је, међутим, највредније сведочанство пронађено у овој области велики број епиграфских натписа и уметности израђеној на стенама. 

Увођење ових натписа као групе, проучавање њиховог стила и садржаја, научно испитивање слова открива много о номадима Северне Арабије у раном 1. миленијуму хр. ере. Oд почетка хришћанске ере Хара-номади су овладали писменошћу. Oни су изребарили хиљаде стена у сопственом наречју арапског језика које је међу савременим научницима познато нао сафатички језик.

Могуће да је први сведок хришћанства у Арабији тзв. Исус натпис из Wadial-Khudari-у. То је спомен-натпис епиграфског карактера. Састоји се из три дела: 1) име аутора натписа (Wahb-El) и генеалогија; 2) прослављање покојног сродника и 3) јединствено призивања Иса, имена којим се у Курану означава Исуса.

 О, Иса, помози њему који те се није одрекао - записано је и може се претпоставити да је писац, а вероватно и његов преминули рођак, био хришћанин.

Текст је типично сафаитске конструкције, aли су древна божанства и молитве замењени хришћанским призивањем. Wahb-El је, стога, можда модификовао традиционално сафаитски текст прилагодивши молитву новој религији и призивајући Исуса на исти начин на који су раније молитве призивале раније поштоване богове. Обзиром на позицију и околину натписа и појаву хришћанства и Арабији, Ал-Јалад сугерише да је Wahb-El можда имао контакте у ограниченој области као што је Бостра у Сирији или са трговачким областима Декаполиса у Трансјорданији. Са друге стране, можда овај натпис сугерише постојање хришћанских мисионара који су деловали међу локаним номадима. Ово можда и не треба да буде превише зачуђујућу. Павле, по крштењу и бегу из Дамаска не одлази у Јерусалим великим апостолима већ у Арабијску пустињу где пар година проводи у аскези. Вероватно није био једини такав пример у апостолској епохи. Можда су управо сусрети арабљансих племена са таквим појединцима породили прве хришћане Арабијског поуострва. За оне који желе да сазнају више о овом натпису и раним доказима о хришћанству у Арабији препоручујемо чланак Ахмад Ал-Јалада објављен у пролећном издању Biblical Archaeology Review: Jesus in Arabia: Tracing the Spread of Christianity in to the Desert.

 

Извор: