КЛИНОПИСИ У ЕРИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ - потенцијали и изазови у проучавању античких текстова

Месопотамска традиција превођења није била добро заступљена у глобалној историји превођења. Већина студија почиње из јудејских, грчких или римских извора. Ипак, на југу Месопотамије, крајем 4. миленијума пре Хр. формирани су на концепту идеограма за књиговодство. Текстови су писани на глини, а садржали су лична имена и спискове добара. Идентификација језика иза ових идеограма је веома проблематична, иако је вероватно да је то био сумерски. Први разумљиви текстови потичу из Ура и датирају се у 28.в. пре Хр. Они су несумњиво написани на сумерском. Већ у овим текстовима посведочено је семитско име, врло вероватно акадско. Ово показује коегзистенцију ове 2 језичке заједнице скоро од почетка писане месопотамске историје. Клинопис се заједно са акадским језиком проширио по Месопотамији и постао доминантан на древном Блиском истоку све до 1. миленијума пре Хр., када их је постепено заменио арамејски језик и његово алфабетско писмо.

Коегзистенција сумерског, на југу, и акадског, на северу, изазвала је међусобни утицај који се изражава кроз лексичке позајмице и синтаксичке промене у оба смера. Након средине 2. миленијума пре Хр., сумерски је већ био мртав језик који се првенствено користио у писаној форми.Иако је извесно да контакт између ова два језика претходи уписаним записима, преводилачка делатност у писаној форми може се пратити од почетка 2. миленијума пре Хр., када је сумерски постепено умро као говорни језик и постао језик учењака и богослужења. Од тог времена акадски језик постаје доминантан, али акадски учењаци настављају да проучавају сумерски кроз граматичке текстове, двојезичне саставе, лексичке листе. Сам акадски језик је део источне гране семитске језичке породице, и говорио се углавном на северу Месопотамије. То је један од најбоље проверених језика у антици, упоредив са латинским. Месопотамски клинасти знаци су поливалентни, што значи да постоји више од једног начина да се прочита сваки знак. Ово је репрезентативно за све клинасте знакове, јер сви могу имати више од једне фонетске и логографске вредности. Ово представља додатни изазов за асирологе који се баве овим древним језикоцима и писмима. Класични процес уређивања древних текстова обично укључује транскрипцију клинастих знакова (рукопис), транслитерацију, превод и коментаре.

Асириолози[1] проводе читаву своју каријеру у превођењу клинастих текстова. И поред њиховог свеукупног труда и данас стотине хиљада пронађених таблица исписаних овим писмом остају непреведене. Примена вештачке интелигенције (AI) можда ће омогућити да ово убрзо буде проблем прошлих времена. Истраживачи Универзитета у Тел Авиву (TelAvivUniversity) и Универзитета Ариел (ArielUniversity) представили су у чланку Translating Akkadian to English with neural machine translation објављеном у часопису PNASNexus нови програм који може да аутоматски преводи клинасте текстове на енглески. Чланаксупотписали: Dr. Shai Gordin of Ariel University and Dr. Gai Gutherz, Dr. Jonathan Berant and Dr. Omer Levy.

У овом раду превођење је схваћено као процес преузимања изворног језика кодираног у сопственом писму и његовог поновног кодирања у циљни језик и писмо. С обзиром да је акадски језик мртав и да његов усмени облик није забележен, резултати се заснивају само на његовом писаном облику. Добијени превод мора да испуни неке критеријуме еквиваленције између извора и циља. Извор потиче са асирског и вавилонског дијалеката акадског, а циљ је савремени енглески. Програм обрађује клинасте глифове — рачунски еквивалент древних клинастих знакова који се користе за писање акадског на глиненим плочама - у енглески (C2E) са циљем да се постигне транслитерација на енглески (Т2Е) латиничним писмом, што је уобичајено представљање клинастих знакова од стране стручњака у научним издањима акадских текстова.

Док апликације као што је Google Translate знатно олакшавају превођене савремних језика, превођење древних језика је далеко сложеније. Већина програма за превођење дизајнирана је на основу латиничног писма, истраживачи који раде на превођењу древних језика треба да почну од нуле и креирају нове алате засноване на њиховом циљном језику.

Као такви, аутори студије морали су да направе нови програм који би могао да преведе на енглески језик акадски, један од језика који је најчешће писан клинописом. Програм, који користи или Unicode или транслитероване верзије клинастог текста, упоређује натпис са скупом за обуку од преко 8.000 текстова које су стручњаци већ превели. Ово ће променити начин на који производимо издања и изворе, рекао је Шаи Гордин (ShaiGordin), виши предавач асириологије и дигиталних хуманистичких наука на Универзитету Ариел и ко-водитељ пројекта (senior lecturer in Assyriology and Digital Humanities at Ariel University andco-leadon the project) додајући: То ће учинити више ствари доступним студентима који желе да читају преводе текстова, а то само за себе демократизује приступ заиста непрозирним и нејасним материјалима. Можда ће то створити интересовање код оних који копају по овим изворима за своје студије или истраживача заинтересованих за упоредне студије.

Асириолози проводе много времена читајући и преводећи клинасте знакове који се користе за писање акадског, сумерског и других древних блискоисточних језика. Док правилан превод захтева добро познавање оригиналног језика, такође захтева и велико културно знање о значењу фраза, идиома и метафора. Иако клинопис са аутоматским преводом неће ускоро заменити стручне асириологе, он има потенцијал да драстично убрза њихов рад пружањем прелиминарних текстуалних читања. Ово је невероватно важно с обзиром на стотине хиљада клинастих докумената који су ископани, али нису преведени.

Надамо се да ће у неком тренутку вештачка интелигенција помоћи асириолозима као и онима који нису асириолози у разумевању клинастих текстова. AI нуди могућност не-асириолозима да донекле разумеју садржај таблица, рекла је Луис Саенз (LuisSaenz), докторанткиња Универзитета у Хајделбергу (Ph.D. studentattheUniversityofHeidelberg) и коаутор чланка. 

Акадски, linguafranca древног Блиског истока у периоду дугом око 2000 година у времену 2-1. миленијума пре Хр. То је један је од најбоље потврђених језика у антике. Акадски текстови представљају један од најзначајнијих извора сазнања о древном свету, пре свега култури, историји (политичкој, друштвеној, економској) и религији великих империја као што су Асирија и Вавилонија. Значај овог писма препознатљив је чак и у писмима из Амарне која чувају преписку фараона и хананских краљева. Преписка је значајним делом вршена на акадском језику иако он није био матерњи језик ни Египћана ни Хананаца.

Клинопис је корићен и за писање других језика Блиског истока, сумерског, еламитског, хетитског, хуријанског, лувијског, угаритског, еламитског, аморитског... Сумерски језик, који је претходио акадском био је у употреби од средине 3. в. пре Хр. Штавише, и када је акадски језик са својим клинописом постао доминантан, сумерски се користио као сакрални језик током акадског царства, неосумерске ренесансе и старовавилонског царства, а неки од моћника Неоасирског царства су истицали као своју посебну врлину познавање овог древног језика и његових божанских тајни (https://bkcentar.rs/sr/blog/carska-biblioteka-asurbanipala-najstarija-poznata-i-prezivela-biblioteka). Програм је за сада намењен пре свега превођењу акадских текстова, али надамо се да ће у будућности бити обликовани и нови алати који ће омогућити превод и других клинописа. Тим се нада да ће платформа бити прикључена web-у и да ће то преводиоцима олакшати употребу. Гордин указује на потенцијал коришћења овога као алата за креирање, у сарадњи са другим тимовима, нових штампаних издања текстова.

Док је програм још увек у раној фази, Гордин наглашава: Оно што покушавамо да урадимо је да створимо инфраструктуру и алате за друге да лакше уђу у програм и производе нове материјале и истраживања која се надограђују на наш рад.

Када су развили нови модел AI, обучили су две верзије. Једна преводи акадски са приказа клинастих знакова на латинично писмо, а друга преводи са unicode приказа клинастих знакова. Прва верзија дала је задовољавајуће резултате у овој студији, постигавши резултат од 37,47 у Best Bilingual Evaluation Understudy 4 (BLEU4), који је тест нивоа кореспонденције између машинског и људског превода истог текста. Да би се израчунао BLEU, узима се н-грама (сегменти дужине н) из предвиђеног превода и проверава се да ли се појављују у једном од референтних превода. Користили смо БЛЕУ4, где је тежина од 25% дата сваком од резултата од 1 грама, 2 грама, 3 грама и 4 грама.

Сви корпуси (од оних из акадског периода до неоасирског) су коришћени. Обједињени су и подељени на следећи начин: 90% за обуку (50.544 реченице), 5% за валидацију (2.808 реченица) и 5% за тестирање (2.808 реченица). За С2Е је скуп података направљен другачије. Коришћено је мање реченица које су дуже: укупно 50.299 реченица. Проценат за обуку, валидацију и тестирање је исти. За потребе С2Е, знаци сваког текста су кодирани као низови Unicode клинастих глифова које генерише Cuneifytool. То омогућује употребу несегментираних низова Unicode глифова као улаз, а излаз је енглески превод. Клинасти знакови коришћени у овој студији су дигитализовани Unicode приказ вредности знакова, за разлику од знаковних облика. Визуелна идентификација слоговног слова клинастог писма, која ће омогућити идентификацију знакова на оригиналним таблицама са њиховим Unicode еквивалентом, остаје изван делокруга тренутне студије.

Аутори истичу да су досадашњи резултати показали велики потенцијал у пружању помоћи научницима и заинтересованим лаицима, коришћењем метода обраде природног језика (NLP), као што су конволуционе неуронске мреже (CNN), да аутоматски преведемо акадски са клинастих Уникод глифова директно на енглески (C2E) и са транслитерације на енглески (Т2Е). За C2E, наш модел је бољи од основне вредности преводилачке меморије са 9,43, а за Т2Е разлика је још већа и износи 13,96. C2E је сложенији задатак превођења од Т2Е јер подразумева превод између 2 различита писма, Unicode клинасте глифове на латинично писмо, као и идентификацију сегментације речи. Чин транслитерације не само да уклања нивое знакова и двосмислености речи са клинастих знакова, већ и поједностављује задатак превођења између истог типа писма. Очекивано је да ће резултати Т2Е бити бољи, али није било значајне деградације резултата у поређењу са С2Е.

То значи да модел може да произведе преводе који су у рангу са онима произведеним просечним аутоматским преводом са једног модерног језика на други. С обзиром на то да постоји културни јаз од више од 2.000 година у превођењу старог акадског, ово је достигнуће вредно пажње. Посебно је ефикасан у одржавању стила жанра текста у преводу. Ово је веома битно јер је у овом поступку од нарочитог значаја узимање у обзир различитих стилова сваког жанра текста. Што је жанр извора формулисанији, превод ће бити тачнији. Генерално, административни и гатачки текстови имају тенденцију да буду веома формулисани. 

Карта резултата узимања узорака и испитивања. Проценти показују колико типова превода је укључено у сваки скуп података. ПТ, правилан превод; ИТ, неправилан превод; ИХ, интринзична халуцинација; и ЕХ, екстринзичне халуцинације.

Да би се AI обучила коришћен је комплет алата за моделирање секвенци који омогућава истраживачима и програмерима да обуче прилагођене моделе за превођење, сумирање, моделирање језика и друге задатке генерисања текста. За превођење смо користили конволуцијски модел. Конволуциона неуронска мрежа (convolutionalneuralnetwork, CNN) тј. врста вештачке неуронске мреже која се обично користи у препознавању и обради слика, за коју се показало да добро функционише за машинско превођење са малим ресурсима и на нивоу знакова.

Као основа за поређење коришћена је преводилачка меморија. Меморија превода је база података која чува реченице, пасусе или сегменте текста који су раније преведени. Меморија превода може бити посебно корисна када се преводи формулаични текст.

Токенизација је процес партиционисања низа знакова у низ симбола, који се затим уносе као улаз у NMT модел. Једноставан приступ токенизацији је токенизација заснована на знаковима. За клинасто писмо (С2Е), коришћена је токенизација заснована на знаковима са малим речником знакова тако да процес води до дугих низова који се састоје од знакова који не одговарају нужно семантичким јединицама. Обично су уобичајене речи укључене у излазни речник, док су ређе речи подељене на мање делове.

Текстови који су коришћени за обликовање програма су већим делом неоасирски, а жанровски најзаступљенији су краљевски натписи и административна писма. Ипак, изабрани корпус у целини представља различите жанрове. За Т2Е Коришћено је 56.160 реченица (група речи, фраза или група фраза), при чему је свака реченица третирана као независан пример за обуку. Програм је најефикаснији када преводите реченице од 118 или мање знакова. Ово је обећавајуће за употребу у реалистичним сценаријима, пошто су сви клинописни текстови подељени на управљиве линије на глиненој плочи. У неким реченицама, програм је произвео халуцинације – резултат који је био синтаксички исправан на енглеском, али није био тачан.Гордин је приметио да би у већини случајева превод био употребљив као први пролаз у тексту и да се овај вид превођења може користити као део сарадње човека и машине, у којој научници исправљају и усавршавају резултате. У будућности, употреба standard sentence aligners, као што је Gale–Church algorithm, може се сматрати првим кораком процеса за решавање проблема поравнања скупа података.

Тренутно, пионирски програм може да ради и са Unicode (дигитализованим писмом које се користи за представљање писама и знакова који нису засновани на латиници) или транслитерацијама (конверзије латиничног писма клинописа). Међутим, тренутно постоје или се развијају други програми који могу узети ручне копије текстова или чак 3Д модела и претворити их у Unicode , који се затим може користити за аутоматско превођење.

Многи од ових програма су развијени од стране појединачних истраживачких тимова, али све више и више сарадње се јавља у дигиталној асириологији. Ово омогућава да раније различити пројекти раде заједно. Један такав заједнички пројекат је Digital Ancient Near Eastern Studies Network (DANES), који окупља асириологе и компјутерске научнике из Израела, Европе и Сједињених Држава. Групе попут DANES-а омогућавају истраживачима да удруже ресурсе за решавање проблема као што је превођење клинастог писма. Тренутно је NMT модел (neural machine translation) доступан online, а изворни код се може наћи на GitHub at Akkademia. Да би пројекат постао широко доступан, његова функционалност се имплементира у онлајн апликацију Babylonian Engine.

 

Превођење клинастог писма долази са неким јединственим изазовима, укључујући фрагментарну природу многих текстова. Енглески превод не одговара линијској подели на акадском коју смо користили као реченице. Ово може довести до сувишних или недостајућих енглеских речи које одговарају извору.

Jедна од највећих потешкоћа са којима се истраживачи суочавају јесте логофонетска природа клинастог писма. У оквиру логофонетског система, знаци могу да служе вишеструким функцијама или као фонема (посебна јединица звука), одредница (ознака типа) или логограм (симбол намењен представљању целе речи). Као такви, појединачни знакови се могу читати на много начина. Нпр. клинасти знак:

чија је звучна вредност УД“, може се читати на више од 20 различитих начина. Пиктограф који је првобитно био ознака соларног божанства (Сунца), има више од 17 фонетских и 6 логографских вредности које се могу безбедно прочитати само у контексту исл. Понекад чак ни стручњаци не могу да одреде одговарајућу вредност знака. Од скоро 1.000 клинастих знакова, многи деле фонетска читања, при чему отприлике десетак знакова има, на пример, само фонетску вредност бу. Због тога се многи клинасти знаци могу разумети само у односу на знакове који долазе пре или после њих.

Стручњаци не преводе директно на савремени језик са древних клинастих знакова. Они прво процењују контекст сваког знака у датом низу – процес који се назива транслитерација, што резултира транскрипцијом клинастих знакова на латиничном алфабету. Дакле, процес има два корака: прво транслитерацију и тек онда превод. Први корак транслитерације се у рачунарском смислу сматра још једном врстом задатка превођења. Може укључивати сегментацију речи, пошто клинопису практично недостају било какви знакови интерпункције. Успешно смо се бавили овим задатком у претходној студији, која је резултирала са 97% тачности у транслитерацији Unicode клинастих глифова новоасирских текстова.

Осим тога, само ограничена количина података је доступна за обуку AI система. Познате су стотине хиљада клинастих докумената. Многи од њих никада нису преведени, а многи од оних који су преведени никада нису дигитализовани, што их чини углавном недоступним истраживачима.

Превођење је основна људска делатност, са дугом научном историјом од почетка писања. То може бити сложен процес, јер обично захтева не само стручно познавање два различита језика, већ и различите културне средине. Дигитални алати који могу да помогну у превођењу постају све присутнији сваке године, везани за напредак у областима као што су оптичко препознавање знакова (OCR) и машинско превођење. Древни језици, међутим, и даље представљају велики проблем у овом погледу. Њихово читање и разумевање захтева познавање давно мртве језичке заједнице, а штавише, и сами текстови могу бити веома фрагментарни.

Текстови на акадском ретко су написани потпуно слоговно и скоро сви користе сумерске логограме. Одређени жанрови, као што је нпр. прорицатељска књижевност, обилато користе логограме, са многим реченицама састављеним само од логограма. Често су имена људи, места и храмова сама по себи сложене реченице написане помоћу логограма. NMT модел их може тумачити не као властита имена, већ ће покушати да пружи превод њиховог значења. Упркос тренутним недостацима, у квантитативном смислу, BLEU4 резултат показује да је NMT веома обећавајући модел. У квалитативној људској процени резултата теста уочени су главни недостаци модела. Маргинална разлика између Т2Е и С2Е задатака показује потенцијалну предност при изради превода из оригиналног текста, без потребе за транслитерацијом. Опција за даље истраживање је евалуација задатка из више извора, користећи као извор и транслитерацију и клинасто писмо, јер може надмашити сваки задатак посебно. Чини се да NMT модел може да превазиђе проблеме у извору, као што су понављања или погрешно унети подаци те да, упркос проблемима неусклађености у подацима о обуци, модел и даље даје задовољавајуће и корисне резултате за научнике и студенте.

Корпуси коришћени за обуку са бројем атестираних таблета распоређених по жанровима.

Упркос тренутним недостацима и постојећим проблемима, ова нова технологија има потенцијал да произведе револуцију у проучавању древне историје чинећи је приступачнијом и отворенијом за ширу јавност. Иста група истраживача је 2020. године креирала АI модел под називом BabylonianEngine, а ово је заправо нови корак у развоју тог почетног програма.Модели су предложени за обуку ученика да боље разумеју древне текстове и за компетентније истраживаче као алат у првој фази. Ово је, свакако, још један велики корак ка очувању и ширењу културног наслеђа древне Месопотамије.

 

Акадски језик, који је био званичан језик Месопотамије и њених империја све док га у времену Неовавилонског царства и његове халдејске династије није заменио арамејски, назван је по граду Акаду из престоници малог краљевства коју је основао Саргон Велики (Акадски) који је потом покренуо војна освајања која су резултирала стварањем првог Акадског царства у овом региону (https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije). 

Наиме, ранодинастијски (или пресаргонитски) период има три фазе. Ова подела нема никакве везе са прекретницама у политичкој историји већ је заснована на уочавању прогресивних варијација у архитектури, скулптури, грнчарији, печатним цилиндрима, неколицини храмова и сл.Грубо говорећи, Месопотамија овог периода била је подељена на северни део који је био под контролом Киша чији су конкуренти били Мари и Акшак.  Уређење северне Месопотамије је било ауторитативно и секуларно, насупрот јужњачком уређењу земље Сумер које је било децентралистичко и религијско. Гранично подручје био је град Кисура (сум. граница), а јасно је да су делови Месопотамије били и војно сукобљени кроз одмеравање снага Киша са једне стране, и савеза-амфиктоније (KienoeirLeague) јужњачких градова са друге стране. Ова амфиктонија је имала свој политички израз, али је била религијски утемељена. Савез је схваћен као сабор/скупштина Енлилова (∂en-líl-uoekina) коју су чинили управитељи (ensi) градова-држава под краљем Нипура Lugalzagesi-а који је приликом крунисања на свечаности посвећења пехара понео титулу краља земље. Саргонистички извори сведоче о савезу педесет управитеља са краљем (све сумерске) земље Lugal-zage-si чији је симбол, највероватније, било краљевско жезло о чему сведочи спомен ∂nin-oeidru-uoekin-gal тј. божанске даме са жезлом вође скупштине/сабора.[2]

Оснивање и рано ширење Акадског краљевства обавијено је велом тајне и непознанице. Формирање овог краљевства условљено је политичком ситуацијом која је постојала у Вавилонији на крају ранодинастичког периода. На подручју северне Месопотамије никад се није развио систем независних градских држава, чак ни изблиза упоредив са оним на југу. Тамо су се око централне и потпуне власти борили Киш Мари и Акшак, до појаве четртог регионалног центра моћи, Агаде (Agade) тј. Акада чија локација до данас није пронађена. Претпоставља се да се град налазио негде у области ушћа реке Дијала у Тигрис. Рана акадска држава је можда био мали савез градова на источним рубовима Краљевства Киш коју су покушавали да стекну извесну аутономију. Под Саргоновим вођством, међутим, они су почели да се боре за превласт над подручјем које је касније названо Вавилонија. Детаљи у вези са овом борбом су непознати, али је укључивање Киша у Краљевство Акада недвосмислена потврда коначног искохода. 

Према ЛСК оснивач Акадског царства, Саргон, био је скромног порекла које је описано у Легенди о његовом рођењу. Упркос томе (или можда баш због тога) он је поставио темеље првог царства древне Месопотамије започевши нови период њене историје који се означава као саргонитско-гуриански. Карактеристика овог периода, нарочито у контексту владарских натписа који су током њега створени, јесте да су само малобројни писани сумерским језиком, неколицина двојезично (сумеро-акадски), а највећи број староакадским језиком који је претходио акадском и његовим језичким дериватима. Натписи овог периода нису нарочито бројни, али су допуњени и извесним бројем преписа из старовавилонског периода који представљају непроцењив извор за реконструкцију историје овог периода. Значајно је споменути да овом периоду припада први, именом познати, песник, тј. песникиња, Ехнедуана, кћер Саргонова и велика свештеница која је својим деловањем тежила да створи фузију пресаргоновског религијског наслеђа Сумера, пресаргоновског наслеђа северне Месопотамије и саргоновског (акадског) религијског наслеђа, обликујући на тај начин идеолошко-религијско везивно ткиво империје. Поетски исказ ове ауторке карактерише снажна емоција и религијска дубина која је постала канон за касније песнике укључујући и писце библијских псалама (https://bkcentar.rs/sr/blog/enheduana-semiramida-pre-semiramide?fbclid=IwAR06wunMTPhGu0ARUogkpzpSgxOy3u7ATsXxMSTDzMoZ3rSWn36g6SnnteQ).

Асирија је моћна империја која се развијала на темељима сумерске културе, Акадског и Старовавилонског царства. Њено уздизање обележило је период са почетка првог миленијума. Током неколико народних векова, асирске војске предвођене великим царевима заузеле су и библијске земље укључујући и северно, Израилско царство, које је захваљујући паду Самарије нестало са историјске сцене 721.год. пре Хр. и Јудеја је била угрожена, а асирске снаге су опседале и престони Јерусалим. Асирија, названа по богу Ашуру и истоименом граду који је био њена прва престоница. Касније је ту улогу преузела Нинива. Она је темељно разрушена у неовавилонским освајањима која је предводио Навуходоносор, тада војсковођа а касније и цар познат из библијских наратива (https://bkcentar.rs/sr/blog/asirija).

[1] Стручњаци за асириологију специјализовани за археолошко, историјско, културно и лингвистичко проучавање Асирије и остатка древне Месопотамије (Ирак) укључујући Старовавилонско царство, Акад, Сумер. Клинасто писмо је један од најстаријих познатих облика писања. Људи у древним временима писали користећи оловку од трске исечену да би направили клинасти знак на глиненој плочи.
[2] Општа и потпуна и прецизна периодизација Месопотамије тек треба да се утврди и тиме одреди тачност ниске, средње или високе хронологије које се међудобно разликују у датирању од неколико деценија до више од пола века. Упркос различитим изворима наше познавање политичке историје предсаргонског периода још увек је практично непостојеће. Све што имамо је мало случајно сачуваних краљевских имена и догађаја који се у већини случајева не могу хронолошки синхронизовати, а камоли претворити у кохерентни историјски наратив. Извори који се користе за овај период су: краљевски натписи и историографски и књижевни текстови међу којима нарочит значај има Листа сумерских краљева (ЛСК).

Douglas Frayne RIM ЕР 1, Pre-Sargonic Period (2700-2350 BC), Toronto Buffalo London, University of Toronto Press, 2021.