КРАЉЕВСКА ПОГРЕБНА КОМОРА МЕГИДА - две године од значајног открића

Откриће је схваћено као потенцијално револуционарно, као налаз који може да значајно утиче на оно што знамо о становништви Ханана у времену које је претходило насељавању Израилаца у Обећаној земљи, али и пре египатских освајања у 15. в. пре Хр. Погребна комора је откривена на локалитету Мегидо, нешто више од 30 км јужно од Хаифе. Локалитет је насељен више од 6.000 год. од времена касног неолита. У древним временима је Мегидо био изузетно важан јер је из њега надгледана Језраелска долина кроз коју је пролазила главна трговачка траса од 3. миленијума пре Хр све до 20. в. хр. ере. Наравно, осим тргвачких путева, то је била област и војних кретања. Локалитет представља једно од важнијих археолошких налазишта у Израелу и ископава се већ 115 година током којих је пронађен велики број значајних налаза. На локалитету су откривене палате, храмови и градске зидине из бронзаног и гвозденог доба (3300-586. пре Хр.).

Подручје открића погребне коморе истраживано је од 1930. године, али су последњих година археолози почели да примећују пукотине које су се формирале у подручју ископавања поред палате из бронзаног доба. Чинило се да прљавштина пада у подземну шупљину. Узрок поремећаја постао је јасан 2016. год. када су археолози открили подземни ходник који води до погребне коморе.
Одаја је садржавала неометане посмртне остатке три особе — детета између осам и десет година, жене у средњим 30-им и мушкарца старости од 40 до 60 година. Тела су била украшена златним и сребрним накитом, укључујући прстење, брошеве, наруквице и игле. Откривени су мушки остаци са златном огрлицом и златном дијадемском круном.
Сви предмети су показали висок ниво вештине и уметности, а вредност коју су имали сугерише да су сахрањени припадали владарској породици. Ово је редак пример елитне породичне сахране коју прати монументална структура и богатство украса. Уз то гробница се налази у непосредној близини краљевске палате. Осим накита у гробници је пронађено више керамичких посуда кипарске израде, камене тегле египатског порекла исл. Ово се уклапа у сазнања о улози коју је Мегидо имао као трговачко средиште између старог Египта, Медитерана и Асирије, и као космополиски град.
Најновију експедицију предводе Израел Финкелштајна и Марио Мартина (Israel Finkelstein, Mario Martin) са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Метју Адамс (Matthew Adams) испред W.F. Albright Institute of Archaeology. У овим ископавањима откривен је невероватан број споменика, укључујућу палате, храмове, градске зидине, али ништа од свега тога није припремило археологе за неочекивано откриће нетакнуте гробнице која датира у каснију фазу средњег бронзаног доба, око 1700-1600 пре Хр., када је моћ хананског Мегида била на свом врхунцу или, како сугерише Финкелштајн, а на основу керамичке типологије између 1550–1500. год. пре Хр., а свакако пре него што је владајућа династија пропала под силом Тутмозесове војске.
Чини да је одаја коришћена за сахрањивање неколико пута у различитим периодима. Мелиса Крадик (Melissa Cradic), члан тима за ископавања и стручњак за древне погребне обреде у региону, објашњава да је гробница коришћена у две одвојене фазе. Први пут када је пећина коришћена за сахрану било је најмање шест особа које су сахрањене у кратком временском периоду. Много касније, ови остаци су гурнути у задњи део гробнице, а тела три друге особе су затим смештене у предњи део коморе.
На основу сличности артефаката и накита који краси остатке, истраживачи верују да постоји веза између људи који су сахрањени на том месту. Они сугеришу да су сахране биле за различите генерације из исте породице или за припаднике исте друштвене групе, али су последње три сахрањена тела било нарочито значајна што сугерише изузетно богатство погребних предмета са којима су сахрањени, као чињеница да се гробница више није користила. Чини се да богати украси становника гробнице указују на сложено и високо слојевито друштво, у којем је изузетно богата и моћна елита била уздигнута изнад већине друштва.
Биоархеолог Рејчел Калишер, (Rachel Kalisher,) која спроводи анализу костију сматра да постојећи налази указују на генетски поремећај костију и крви у остацима из оба периода коришћења гробнице. То нам указује да су сахрањени вероватно били у родбинској вези. Тезу о породичној повезаности сахрањених у ранијем и позније периоду потврђује то што су неки комади накита пронађени на три очуване особе, као што су бронзане перле и металне игле, идентичне артефактима пронађеним у гомили остатака у задњем делу гробне коморе. Најваљено је спровођење широке ДНК анализе и поређења овдашњих остатака са остацима који су пронађени на ширем подручју Мегида и верује се да би резултати могли да открију да ли су становници хананског града-државе и краљевска породица били исте етничке припадности.
Истраживачи су нарочито заинтригирани пореклом владајуће класе Мегида пошто дипломатска преписка са Египтом у 14. в. пре Хр. тј. након египатских освајања, открива да каснији краљ Мегида није имао семитско (традиционално ханаанско) име, већ хуритско (Биридија). Научници су дуго сматрали да су Хурити били планински номади, али су новија открића показала да су имали градове и напрену културу са карактеристичним језиком и системом веровања који је можда имао кључну улогу у обликовању првих градова и држава на Блиском истоку. Предстојећи ДНК резултати из Мегида могли би по први пут открити улогу Хурита у вођењу хананских градских држава, као и да промене нашу перцепцију становништва Ханаана.

Ископавање и документовање гробнице представља изузетно успешну примену неких од најиновативнијих и најмодернијих техника археологије у дигиталном снимању и истраживању.
У вези са Мегидом је једна од најдревнијих, историјски забележених, битака. У питању је опасада града од стране египатских снага предвођених фараоном Тутмозесом III. Опсада је трајала седам месеци и окончана је предајом града, чином који је означио званично укључивање Ханаана у састав египатске империје. У даљој историји Мегидо је био сведок бројних одлучујућих битака које су промениле ток историје. Управо то је верватно основа на којој се у последњем библијском спису говори о Ар-Магедону, односно есхатолошком сукобу који се дешава  крај Хар Мегида (брда Мегидо).
https://archaeology.news22.us/3700-year-old-burial-chamber-of-canaanite-kings-discovered-in-megiddo2/?fbclid=IwAR0f7VYwaX9BLhbxy2QnJJiKVCcUNWLAD7C9ZbQ3fPTlaShQ71g8CknuS1U