ЛАХИШКИ ХРАМ ОТКРИВА НОВИНЕ У ВЕЗИ ХАНАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ

Узбудљиви нови увиди у древно хананско богослужење недавно су стигли из Лахиша. Смештен у јужном јудејском подножју Тел Лахиш је био важан ханански град-држава који је контролисао главни пут који повезује медитеранску обалну равницу са Хевроном и Јерусалимом током средњег и касног бронзаног доба. Први пут насељен око 1800. год. пре Хр. Египћани су га уништили око 250 година касније. У ИНав 10:5.32 сведочи да се Лахиш прикључио ханаанској коалицији која је имала намеру да се супротстави израилским снагама и да је град освојен а његови становници погубљени. У каснијем периоду град је обновљен и утврђен од јудејског цара Ровоама (2Дн 11: 9) и као такав играо је значајну улогу у одупирању асиро-вавилонским освајањима познијег периода (2Цар 18; Јер 34:7).

Прво археолошко истраживање Тел Лахиша било је пре више од 80 година. Недавна Четврта експедиција у Лахишу спроведена је 2013–2017. Експедиција је реализована у сарадњи Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) и Михаела Г. Хасел и Мартин Г. Клингбеила (Michael G. Hasel and Martin G. Klingbeil) са Јужноадвенстистичког универзитета (Southern Adventist University). Истраживање је открило ханаански храм, још један поред два раније ископана. Заједно са градом, новопронађени храм је уништен средином 12. в. пре Хр. У његовим рушевинама археолози су открили неколико артефаката везаних за богослужбене обичаје. На улазу у светињу храма откривено је бронзано жезло и мушке фигурице.Стaтуа је била обложена златом и у њему је био урезан хијероглифским натпис који садржи име Рамзеса II, једног од најзначајнијих египатских фараона.

Пишући за издање часописа BAR Итамар Веисбеин (Itamar Weissbein) представља ове јединствене предмете у свом чланку Ханаанско богослужење у Лахишу: појављују се нови детаљи (Canaanite Worship at Lachish: New Details Emerge). Дипломирани студент Института за археологију на Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Institute of Archaeology at the Hebrew University in Jerusalem), Веисбеин, прво описује храм, његову архитектуру и распоред. Напомиње да, иако је план храма сличан плану тзв. храмова кула, његова скромна величина и присуство споредних просторија типични су за мања ханаанска светишта. Упркос свом секундарном статусу ‒ о чему сведочи његова мања величина и периферна локација унутар локације ‒ североисточни храм увелико је обогатио наше разумевање хананске култне праксе.

План североисточног храма укључује отворени улазни трем испред главног улаза у храм који је првобитно био ослоњен на два стуба која су премештена  са свог првобитног места током последње фазе постојања храма или након његовог уништења. Са улазне стране су се налазиле две куле од којих је сачувана само западна. Улаз је водио у главну дворану храма, велику просторију са кровом који је изворно био ослоњен на четири стуба. У источном делу сале налазила се камена платформа са великим каменим базеном унутар којег су постављена два уздигнута (посвећена) камена (массебот). Пронађене су и две  бочне просторије, житница на југозападу и складишна просторија на северозападу. На источној страни је накнадно сазидана бочна соба. Северна јединица је нажалост потпуно уништена. То је, вероватно, била мања ниша која је служила као Светиња над светињама ‒ главни фокус ритуалне активности у храму и место где је вероватно чуван кип покровитељског божанства храма. Изгледа да је на крову главне храмовне сале постојала платформа на којој се врши обред видљив сеосоком окружењу Лахиша. На бази аналогних проналазака нпр. у Угариту може се претпоставити да је ту вршен жртвени обред, у свечаним приликама када је краљ учествовао у њему као свештеник. Иако скромних димензија, архитектонским планом лахишки североисточни храм је био инспирисан регионалним монументалним храмовима Хазора, Мегида и Сихема.

Пред улазом у светињу над светињама открили смо две бронзане фигурице, култну главу жезла, разне златне, карнеол и фијонс перле, златне листиће, скарабеј и комаде специфичне бронзане ситуле, пише Веисбеин. Он објашњава да две фигурице приказују ратоборне мушкарце који машу оружјем. Направљене су од бронзе са остацима посребривања. Испод њихових ногу налазе се клинови који се користе за причвршћивање на дрвене сталке. Чини се да су фигурице биле украшене огрлицама, о чему сведоче перле пронађене око њих и причвршћене за једно тело. Осим тога, чини се да је једна од фигурица носила мали сребрни привезак као огрлицу. Пронађена је и глава култног жезла превучена сребром и неубичајног ретког облика. Статуа пронађена у великом храму Мегида приказује хананско божанство, постављено у седећи положај које у рукама држи жезло веома слично овом пронађеном у Лахишу. Налази потврђују да су се жезла доживљавала као атрибути хананских божанстава, нарочито оних ратничких или оних који су поштовани као патрони храма. Чини се да је уз ово „ратно божанство“ у храму поштована и његова божанска супруга јер привезак пронађен на поду храма приказује нагу богињу која држи две стабљике лотосовог цвета (или папируса) и одговара познатим приказима богиње Хатор која је у Ханану повезивана са локалним богињама плодности (Анат и Астарота). Још један приказ Хатор са две змије, пронађен је на прстену у главној сали храма. Још један налаз који привлачи пажњу (међу бројним другим значајним налазима) је секира украшена ретким гравурама птица, највероватније голубова, које су сматране сакралним животињама повезиваним са култом женских божанстава на древном Оријенту, нарочито током 2. миленијума пре Хр. Можда је секира била дар храму. У дворишту храма је пронађен фрагмент глинене маске са пажљиво израђеним носем, вероватно коришћене у култу (можда приликом свечаности посвећења храма).

Постоје знаци кризе и постепене деструкције која је претходила коначном уништењу храма али се чини да се ритуална активност наставила у светињи над светињама и њеној непосредној близини. Након коначног уништења у храм су похрањене уљане лампе и друге чиније, што сугерише да је неки од поклоника намерно закопао "понуду" у храмовне рушевине одајући последњу почаст и изражавајући наду у обнову храма.

 

Извор:

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/daily-life-and-practice/lachish-temple-sheds-new-light-on-canaanite-religion/?fbclid=IwAR3BWyP_zKwxpZPxQSZv2H95EleaUIbKuWahqBobVMemy73so8CVMHwPLvU