НОВА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА У ОМАНУ НАГОВЕШТАВАЈУ БОГАТЕ ПРИЧЕ У ВЕЗИ ДРЕВНИХ НЕОЛИТСКИХ ЗАЈЕДНИЦЕ АРАПСКОГ ПОЛУОСТРВА

Пре више хиљада година, Оман је био важна држава на Арапском полуострву. Налазио се на важним трговачким путевима. Људи су се овде углавном бавили занатима, риболовом и производњом тамјана, који се извозио у друге делове света, можда заједно са тамјаном из древног и легендарног Савејског краљевства (савр. Јемен види: https://www.bkcentar.rs/sr/blog/novo-citanje-ofel-natpisa-potvrdjuje-narativ-o-mogucem-susretu-kraljice-savske-i-solomona-da-li-osporava-uobicajno-prepoznavanje-etiopije-kao-legendarnog-savejskog-kraljevstva). Ово је потврђено и налазом остатака насеља из 5. миленијума пре Хр. почетком ове године. Чини се да су у питању остаци раних заједница које су каснијем периоду образовали културу Ум Ал Нар, која је и подарила име модерне дражаве (https://bkcentar.rs/sr/blog/drevna-omanska-kultura-um-al-nar-imala-je-ekonomsko-trgovacke-veze-sa-podrucjem-biblijskog-sveta-od-mesopotamije-i-indije-do-anadolije-preko-izraela-i-omana)

Уопштено, последњих година истраживачи су открили многа археолошка налазишта из периода палеолита и неолита. Углавном су се налазили на источној обали. Ту је, између осталог, пронађена необична грнчарија, као и монументални споменици архитектуре.

Археолози су пронашли остатке десетина људи у каменој гробници старој око 7.000 година у Оману. Откриће ове древне гробнице у Оману је несумњиво једно од најважнијих налаза у области археологије на глобалном нивоу. Гробница је пронађена у провинцији Ал Вуста у близини Нафуна. Са овим су повезана открића и у оманској провинцији Дофар. Ту је Пустиња Руб' ал Кали, позната је као Празна четврт. Овај ретко насељени регион представља највећу пешчану пустињу на свету, која се простире на скоро 650.000км2. Међу пешчаним динама које се уздижу чак 300м, археолози су такође пронашли фосилизовану дину и старо корито реке из периода када је клима у Арабији била знатно влажнија. Нафуна-гробница је пронађена у контексту најстаријих структура које је направио човек, а које су до сада пронађене у Оману. Гробнице су смештене уз обалу у области камените пустиње.

У овом региону нису познати гробови из Бронзаног доба или старији гробови, рекла је за  Алжбета Даниелисова (Alžběta Danielisová), археолог са Института за археологију Чешке Републике у Прагу (Czech Republic's Institute of Archaeologyi n Prague) која предводи ископавања у име Чешке Академије Наука (Czech Academy of Sciences, CAS), односно тима који окупља више од двадесет археолога и геолога из десет земаља. Она истиче: оно што налазимо овде је јединствено у контексту целе јужне Арабије. Откривена је пре око 10 година на сателитским фотографијама. Археолози сматрају да датира у период 5000-4600. пре Хр., и да се у њој налазе скелети неколико десетина појединаца.

У извештају о пројекту се наводи да су зидови гробнице направљени од редова танких камених плоча, званих тесаница, са две кружне гробне коморе унутар подељене на појединачне одељке. Цела гробница је била покривена тесаним кровом, али је делимично урушена, вероватно због годишњих монсунских киша.Нпр. на овај начин је изграђен и Јупитеров храм у либанском Баалбеку.

У гробницама је пронађено неколико група костију. То сугерише да су покојници остављани да се распадну пре него су кости похрањене у гробницу. Кости унутар ових гробних одаја биле су распоређене у гроздове, док су лобање пронађене у близини спољног зида, а дугачке кости су биле распоређене тако да су биле усмерене ка центру коморе. Сматра се да су остаци депоновани у гробницу током периода од неколико стотина година, почевши од пре око 7.000 година. У гробници су осим остатака скелета откривени и бројни артефакти, грнчарија и накит. Већина тела била је постављена окренута према истоку, што указује на вероватну везу са религијом тог времена.

У стенама у близини гробнице, мада неколико миленијума млађи од гробних места, налазе се натписи који су такође предмет истраживања научника. Иако још има нејасноћа у вези са натписима, чини се да су неки од симбола слике, а други су речи и имена. Пронађено је више од 500 гравура на камену, које изгледају као да приказују животиње попут камила, коња, магараца и корњача. Ове резбарије, које се простиру на четрдесет девет камених блокова, документовао је француско-италијански тим. Различити стилови са различитим степеном временских утицаја сведоче о томе да је регион био настањен у периоду 5.000-1.000. пре Хр.

Поред главне гробнице налази се мања, вероватно нешто касније дограђена. Покојници су се у гробницама сахрањивали у различито време, а у близини су пронађени  гробови који могу да се повежу са Самад културом која је на овој територији цветала миленијумима касније. Наиме, оманска влада је открила подручје гробнице из касног Гвозденог доба тј. такозваног Самад периода. Утврђене су карактеристике 14 пронађених гробова. Рута дуж Сумаила је коришћена за трговину и комуникацију између приобалних и унутрашњих региона Омана. Каравани су користили овај пут за трговину тамјаном. Дешавања из времена Гвозденог доба на истоку Арапског полуострва још нису у потпуности позната, археолошко налазиште Салут у истом региону једно је од најважнијих места где су остаци помогли да се открије Гвоздено доба. Остаци пронађени на локацији датирају 1.400-600. год. пре Хр., а историјски значај Салута је нераскидиво повезан са рођењем историје Омана. Локација, заправо, сведочи о почецима насељавања Омана. Истраживање ове области спроводи се под покровитељством Министарства наслеђа и туризма (Ministry of Heritage and Tourism).

Научници планирају да у наставку истраживања изврше антрополошку и биохемијску анализу људских остатака (анализа изотопа, преглед неутрона у језгрима кључних елемената), што би омогућило више сазнања о исхрани, мобилности и демографији сахрањених, а надају се да ће у околини пронаћи и насеље у којем су живели људи који су овде сахрањивани. Сваки скелет пронађен у гробници представља драгоцено сведочанство о људској прошлости и пружа фундаменталне информације о животу људи који су живели на том подручју пре много миленијума. Проучавањем остатака пронађених у гробници, археолози ће моћи да добију детаљне информације о болестима, навикама у исхрани, па чак и узроцима смрти сахрањених особа. Налаз потврђује постојање културе развијене у региону много векова пре древних Сумера. Ово сугерише да су ове популације имале висок степен социјалне и економске софистицираности. Коначно, откриће гробнице такође показује значај културног наслеђа Блиског истока и хитну потребу да се оно заштити од претњи изазваних намерним или случајним оружаним сукобима и уништењем.

Ово невероватно откриће још једном показује како нас археолошка истраживања могу довести до нових сазнања о нашој људској прошлости, отварајући врата непознатим световима који до сада никада нису истражени.

 

Чешки археолози реализују неколико пројеката на територији Омана. Један од њих је и експедиција у јужнооманској провинцији Дхофар. Ту је пронађена камена ручна секира која можда датира из првих раних људских миграција из Африке. Датирање се врши на техникама које је обезбедио Институт за нуклеарну физику академије (NuclearPhysicsInstituteoftheCAS). На исти начин су датовани и двомиленијумски редови камених трилита који су пронађени широм Омана у 19. в. Њихова висина је испод 1м, потичу из Гвозденог доба, али су у неким вестима упоређени на  Стоунхенџом. Израз потиче од грчког имати три камена. Такве формације се могу наћи на другим локацијама као што су Египат, Тонга и Полинезија. Међутим, они су углавном распрострањени у пејзажу широм обалних равница јужне Арабије. Заправо, камење је дугачко 50-80см усправљено је у облику пирамиде стоји на платформама, има квадратне громаде које се крећу у паралелним редовима. Трилити су једна од великих мистерија арапске археологије, приметио је за археолог Роман Гарба (Roman Garba) са Института за археологију (Institute of Archaeology). Он истиче:. Најпознатији споменик трилиту или трилитону, као категорија, је Стоунхенџ. Арапски трилити вероватно имају сличну функцију повезану са ритуалима, али су мањи и изграђени су у различито време. За разлику од гробнице, која је реткост, трилити се често откривају широм Арапског полуострва. Артнет извештава да су стотине, а можда и хиљаде, таквих камених кластера пронађене раније, често користећи сателитске снимке. Њихова тачна сврха измиче археолозима, али радиокарбонско датирање би могло дати идеју о томе када су први пут изграђени.

Мелиса Кенеди (Melissa Kennedy), археолошкиња Универзитета Западне Аустралије (The University of Western Australia) истиче да су то веома занимљиве ствари које омогућују изградњу боље слике о томе шта се дешавало у неолиту широм Арапског полуострва. Она није била укључена у текућа истраживања у Оману, али је учествовала у истраживању огромних камених пустињских споменика тзв. мустила у Саудијској Арабији, насталих чини се у приближно истом временском периоду као и оманске гробнице. У вези са мустилима пронађене су и гробнице у којима је било сахрањено по неколико људи (https://bkcentar.rs/sr/blog/neolitska-svetista-i-hodocasca-saudijske-arabije-i-njihove-biblijske-refleksije). Оба налаза сугеришу да су људи обележавали своју територију од самог почетка. Ове врсте гробница нам дају одличан увид у породичне односе и како су они гледали на смрт, а можда и на живот после смрти, рекла је она.

Истраживање у Оману део је свеобухватнијег антрополошког пројекта Виктора Черног (Viktor Černý) са Института за археологију Академије наука Чешке. Предмет истраживања су биокултурне интеракције популација и њиховом прилагођавањем климатским променама. Откривени контакти афричких и арапских археолошких култура карактеришу мобилност анатомски модерних људских популација. Биће занимљиво суочити се са овим налазима са генетском разноврсношћу оба поменута региона и створити свеобухватнији поглед на формирање савременог јужноарапског друштва, каже  Черни.

Наша открића, подржана са четири различите методе датирања, пружиће драгоцене податке за реконструкцију климе и историје највеће пешчане пустиње на свету. Природни услови су такође обликовали праисторијска насеља, а ми покушавамо да проучавамо прилагодљивост људи на климатске промене, рекао је Роман Гарба. Он је објаснио да се нуклеарна физика примењује у истраживачком пројекту како би се утврдила старост налаза. Гарба је рекао да је Институт за нуклеарну физику академије извршио С-14 и космогено датирање радионуклида користећи први масени спектрометар акцелератор у Чешкој Републици. Космогено радионуклидно датирање се користи за процену старости геолошких материјала мерењем концентрације изотопа створених космичким зрацима. Овај метод може прецизно датирати стене и седименте на површини Земље и користи се за процену историјских промена климе и тектонике.

С-14 и просторно-временска анализа помогли су истраживачима да сазнају више о ритуалним каменим споменицима, познатим као трилити, који се налазе широм јужне Арабије. Од пре око две хиљаде година, Гарба је упоредио ове кружне гробне структуре са мањом верзијом познатијег енглеског Стоунхенџа. Међутим, тренутно није јасно ко их је изградио и чему су служили. Штавише, Гарба каже да нико није сигуран шта се крије испод ових погребних комора.