НОВЕМБАР 2021: ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У БИБЛИЈСКОЈ АРХЕОЛОГИЈИ

3. Гробница благајника фараона Рамзеса II откривена у Египту 

Тим археолога са Универзитета у Каиру (Cairo University) откопао је гробницу важног званичника који је служио на двору фараона Рамзеса II (1279-1212. пре Хр.). Гробница је откривена на некрополи Сакара (Saqqara), која је служила као гробље египатске престонице Мемфиса. Гробница се налази у области где су раније пронађене гробнице других званичника Новог Царства. Резбарене сцене и зидне слике приказују живот Птах-М-Виа (Ptah-M-Wia) који је описан као поглавар ризнице, царски писар, надзорник стада и онај који је надгледао жртве у храму Рамзеса II у Теби. Археолози су у гробници открили и стубове са рељефима Озириса, бога смрти и васкрсења. Према неким схватањима, Рамзес II је био египатски фараон током периода судија. Неретко се сматра фараоном изласка док новија истраживања га представљају као фараона угњетавања сугеришући да се излазак десио током владавине његовог наследника.

 

Спаљени остаци тврђаве која је некада штитила јеленистички град Марешу ископани су у централном Израелу. Структура величине 15х15м имала је зидове дебљине преко 3м и изграђене су од великог камења распоређеног са нагибом споља како би се спречило њихово уништавање. Значајан слој разарања дебљине преко пола метра откривен је широм рушевина. Археолози су открили остатке оружја, спаљених дрвених греда, грнчарије и новчића унутар слоја разарања који им је омогућио да дођу до 2. в. пре Хр. Научници верују да је тврђаву уништила хасмонејска војска Јована Хиркана око 112. пре Хр. Битке Јована Хиркана описане су у девтероканонској књизи Макавејаца и код Јосифа Флавија. Откриће долази уочи Хануке, која се назива и Празник посвећења, када се обележава победа Хасмонејаца над грчким селеукидским владаром и очишћење и поновно посвећење Храма. Сам Исус је славио празник посвећења (Јн 10:22-39).

 

Нова студија објављена у Oxford Journal of Archaeology реконструише начин изградње чувеног асирског бедема у Лахишу током Сенахерибове инвазије на Јуду. Докази из Лахиша показују да је бедем био направљен од малих камених громада од којих је сваки тежио око 6,5 кг. Користећи библијски текст, рељефе из Лахиша и археолошке податке на лицу места, аутори студије верују да је било потребно близу 3 милиона громада за изградњу опсадног бедема. Они предлажу да је камење вађено из литице локалне стене на другом крају бедема. Према њиховој реконструкцији, бедем је започет на око 80 метара од градских зидина, у близини литице на којој је вађено камење. Камење је свакодневно преношено из руке у руку. Људски ланац преко којег проазило 16.000 каменова дневно, формирали су ратни заробљеници из редова локалног становништва који су били принуђени нарад. На асирским рељефима осликан је овај процес и они сведоче да су радници били покривени великим асирским штитовима док су у рпоцесу изградње бедема свакодневно напредовали ка граду неколико метара. Према овом сценарију, опсадни бедем је стигао до градских зидина за 25 дана. Асирска инвазија на Јуду током владавине цара Језекије описана је у 2Цар 18:9–19:37; 2Дн  32; Ис 36–37.

 

Извор:

https://biblearchaeologyreport.com/2021/11/26/top-three-reports-in-biblical-archaeology-nov-2021/