НОВИ КЉУЧ РАЗУМЕВАЊA СУМЕРСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И ЊЕНОГ УТИЦАЈА НА БИБЛИЈУ – откриће 4.500 година древне палате и храма знаменитог краља Гудее

Ирачки археолози у сарадњи са својим колегама из Британског музеја открили су остатке древне палате и храма на локацији древносумерског града-државе Гирсу коју је директор Хартвиг Фишер (Hartwig Fischer) описао као једну од најфасцинантнијих локација које је икада посетио. Археолог који је водио ископавање изгубљеног сумерског храма у древном граду рекао је да је оптужен за измишљање и трошење средстава, будући да је поменуту светиште било познато само из текстуалних сведочанстава пронађених пре сто четрдесет година.

Др Себастијен Реј (Dr Sebastien Rey) управаљао је пројектом започетим 2015. год. Он је рекао да му нико није веровао када је први пут изнео пројекат на међународним конференцијама: Сећам се када сам почео 2016. нико ми није веровао. Сви су ми у суштини рекли: ’О, не, измишљаш, губиш време, трошиш средства британске владе, Британског музеја‘ – то су ми говорили. Имао сам друге присталице и људе који су веровали у овај пројекат и тако смо само истрајали.Наравно, постојао је елемент истраживања, а такође и обука, чак и да нисмо открили храм, то би ипак било невероватно искуство, али трешња на торти је била храм.

Новопронађене рушевине датирају најмање од средине 3. миленијума преХр., доводећи месопотамску археологију на сам руб оснивања модерне цивилизације, прекретницу за коју су заслужни стари Сумери. Древни Гирсу (садашња Тела) налази се на југу Ирака (провинција Дхи Кар),на око 300 км југоисточно од ирачке престонице Багдада. То један од најранијих познатих градова у историји човечанства, саградили су древни Сумери, који су између 3.500 и 2.000. пре Хр. осмислили, изградили прве градове и створили прве законе.Сумери су насељавали древни источномедитерански регион Месопотамије и дошли су до многих технолошких достигнућа, укључујући мерење времена. Писали су административне документе, књижевност, химне, молитве. Еп о Гилгамешу, који се сматра најстаријим преживелим делом књижевности на свету, потиче из пет сумерских песама. Усавршили неколико постојећих облика технологије, укључујући точак, плуг и математику. Они су такође били једна од првих цивилизација која је кувала пиво, које су стари људи видели као кључ за здраво срце и јетру. Према археолошким доказима, изградили су десетак градова-држава у 4. миленијуму  пре Хр. Сумерске иновације и достигнућа у уметности, религији, науци, математици, архитектури и друштвеној организацији помогли су да се поставе шаблон за будуће градитеље цивилизације на подручју Плодног полумесеца и у околном региону.Можда су развили примитивни облик демократије или полиархије много пре старих Грка.

Насељавање локације Гирсуа се датира око 5300.год. пре Хр., а изградња града у рани династички период (2900-2335. пре Хр.). Гирсу је у своје време биоа света метропола и центар града-државе који је лежао у крајњем југоисточном делу месопотамског алувијума. У току периода Ур III била је главни административни центар и једна од престоница Лагашког краљевства (2112-2004. пре Хр). Древни град је први пут откривен пре 140 година. Прва ископавања је 1880-их спровео француски археолог Ернест де Сарзец (Ernest de Sarzec). Рана ископавања открила су чувену Стелу лешинара (најранији познати ратни споменик), која датирау рани династијски период (2600–2350. пре Хр.) и обележава победу краља Еанатума од Лагаша над Ушом, краљем Уме. Међутим, уз неколико изузетака, на локалитету дуго времена нису вршена археолошка истраживања.

Попут недавно ослобођених асирских престоница северне Месопотамије, Нимруда или Ниниве, Гирсу је мега-локација која је опсежно ископана у деветнаестом и раном двадесетом веку, са сличним топографским распоредом обликованим огромним јамама за ископавање и гомилама отпада. Локалитет се састоји од две велике хумке, од којих се једна уздиже 15,2м, а друга 17м изнад равнице. Ту је откривена и знаменита статуа владара Гудее и мост изграђен од печене цигле, који је најстарији мост до сада откривен на свету. Он представља један од крхих остатака монументалне архитектуре ископане пре Другог светског рата и тренутно је у фокусу конзерваторских напора на локацији.

Током векова, Гирсу је био оштећен због лоших стандарда ископавања током 19. и 20. века и илегалних ископавања у потрази за артефактима за продају на црном тржишту. Више од 100.000 плоча клинописа уклоњено је током разних ископавања). Археолошки налази, који су премештени у различите музеје широм света без детаљне документације, представљају још један фактор који отежава сагледавање историје Гирсуа у целини.

Откриће овог града показало се значајним јер је то заправо било почетак откривања материјалних доказа сумерске цивилизације, до тада познате само из писаних докумената. То откриће изнело је на видело неке од највиталнијих споменика Месопотамије, уметности и архитектуре. Студија из 2021. коју је спровео пројекат Гирсу, заједничка иницијатива између Британског музеја и Државног одбора за антиквитете и наслеђе (State Board of Antiquities and Heritage, SBAH) примењује даљинско испитивање у зони Гирсуа. На тај начин откривен је огроман комплекс нетакнутих архитектонских остатака, који су сада ископани како би се открила палата саграђена од опека. Зидови од опека су украшени пиластрима и исписаним стубовима – који су припадали храму и из њега узети приликом неке од реконструкција.

Тамошња палата и храм откривени су током теренског рада прошле године. Прошле године, прелиминарни даљински радови у Гирсу, користећи најсавременију технологију и фотографије дронова, лоцирали су важне подземне остатке огромног комплекса, раније непознатог, на месту Tablet Hill (Брдо таблица). Откривено је и више од 200 клинастих плоча које садрже административне записе о древном граду. Последње откриће, храмовног и дворског комплкса, оцењено је као оно које можда садржи кључ за више информација о једној од првих познатих цивилизација.  Први зидови палате од опеке од блата, који су откривени прошле године, од тада се чувају у Музеју Ирака у Багдаду (Iraq Museum in Baghdad). 

 

Од овог верског комплекса сада је видљиво неколико делова: централни део светилишта, украшени улаз са контрафорима, периферна просторија са in situ конусима, cella за приносе, олтар на којем се налазила у статуа божанства. Откривена је и јужна капија окружена  са две куле и теменос зида који је укључивао, необично велику, темељну кутију високу 9 редова опека, са великом Гудеа-опекомкао поклопцем са натписом окренутим надоле. Испод покривача добро очуван отисак трске простирке у битумену. Кутија је, нажалост, отворена у антици, а фигурица од бакра из темеља је уклоњена. Ипак,  на дну кутије, пронађена је смо камену плочу тј. бела квадратна плоча са натписом у две колоне. Плоча је била оријентисана ка cella-подручју и  и подијуму за божанствену култну статуу. Закопана је у наслаге чистог песка и постављена на малу простирку од трске. Узорци битумена и земље из ритуалне кутије враћени су у Британски музеј на анализу.

Више од петнаест исписаних стубића пронађено је in situ у зидовима храма. Снимак тачне локације сваког конуса открива да су положени у сложеном обрасцу који се тренутно анализира како би се утврдило дали одражава информације од магијског/религијског значаја. 

Ископавања испод храма довела су и до открића две надређене монументалне платформе, од којих најстарија, направљена од црвене опеке која може да се датира на почетак 3. миленијума пре Хр. Ово је важно откриће јер би овај прото-зигурат, претеча легендарне Вавилонске куле, према томе претходио најранијој познатој месопотамској степенастој грађевини на више нивоа.

Четири нова сондирања вршена на подручју Tell L на рубу древног града, у близини градског зида дала су важне резултате. Откривени су зидови од опека и још једна, на жалост празна, темељна кутија од опеке. На основу исписаних стубића у секундарном контексту раштрканих по површини, може се претпоставити да су ова хумка (Tell L) и Tell М која се наази поред ње формирале велики комплекс, можда капију храма посвећена богињама Инани и Нанше.

 

Идентификовани главни храм посвећен је сумерском богу Нингирсу. Пре овог пионирског теренског рада, његово постојање је било познато само из древних натписа откривених уз прва успешна ископавања древног града. Храм бога пољопривреде, лова и рата Нингирсу (Ningirsu), по коме је град добио име налази се у светој области званој Урукуг. Поменуто божанство поштовано је и под именом Нинурта (Ninurta).Сматра је сином једног од главних сумерских богова, Енлила. Повезивали су га са пољопривредом, земљорадњом, лечењем, ловом, а касније и ратовањем.  Нингирсу је био патрон града, божанство  које се жестоко борило са демонима првобитне планине одакле потичу и Тигар и Еуфрат, и тако омогућило увођење наводњавања и пољопривреде у Сумеру. Нингирсу је био бог пљускова и поплава, и првобитно је замишљен као грмљавински облак. Полубог или демон Имдугуд (Анзу), птица грома, перципирана као џиновски орао са лављом главом, био је Нингирсуов аватар или хипостаза, и грб града.

Бог Нингирсу овде није представљен, барем у његовом антропоморфном облику, сумерске галерије су ипак набијене његовом огромном божанском ауром. Многи заветни артефакти, темељне плоче и бакарне фигурице богова заиста су били посвећени божанству чувару Гирсу. Бог се појављује en majesté у свом предљудском облику птице олује на рељефу храма Нинхурсаг из Убаида (предсумерске културе Месопотамије) и заветне главе буздова из Гирсуа, обе приказују орла са лављом главом како граби јелене или лавове, односно како господари месопотамском дивљином.

Ратоборна природа божанског покровитеља Гирсуа била је примаљива Асирцима који су га укључили у свој пантеон. Светиште је названо Енинну, Бела птица грома, поштовано је као један од најважнијих храмова Месопотамије и било је значајан ходочаснички центар. Потрага за Ениннуом опседнула је генерације археолога и његов недавни опоравак је важна прекретница у обновљеном истраживању јужног Ирака након деценија прекида рада на терену. Ова узбудљива нова открића откривена су на заједничкој конференцији за новинаре у Лондону.

Храм је, према др Реју био срце светог града и може се упоредити са упоређујући га са Ватиканом у Риму и Јерусалимом у Израелу. Тренутак када су археолози пронашли оквире његових врата био је један тренутак када смо знали да имамо нешто што обећава.„Пронашли смо камен и на њему је био натпис... када смо прочитали натпис, то је био Гудеа, краљ који је градио храм за бога Нингирсуа, а затим и име храма, тако да смо без сумње знали да је то храм, рекао је др Реј додајући: ово је заиста је огромно. Узмите било које приручнике студената археологије на универзитету и имате одељак о древном Гирсуу и прочитате да ништа није остало, археологија је у суштини ископана, и то је оно што су ми рекли када сам био студент. Увек сам осећао да је то песимистички поглед. Ако сте имали скуп нових алата (и) технологије, можете се вратити на она оштећена ископавања из 19. в

 

Рекао је да је његовом тиму било потребно осам сезона да у потпуности открије храм, а на крају сезоне 2022. открили су прве зидове палате од блата у древном граду, који је описао као врх леденог брега. Др Реј је рекао да ће се тим преселити у подручје палате када се врате почетком марта, као и да новопронађене таблице пружају део приче који недостаје“ јер је сваки направљен као административни текст који наводи архиве из палате, упоређујући се са савременом ексел табелом.

...наше знање о сумерском свету данас ограничено, рад у Гирсу и откриће изгубљене палате и храма имају огроман потенцијал за наше разумевање ове важне цивилизације, бацајући светло на прошлост и информисање о будућности, рекао јеФишер.

Ирачки министар културе (Iraq’s culture minister) Ахмед Факак Ал-Бадрани (Ahmed Fakak Al-Badrani) рекао је: Британска археолошка ископавања у Ираку додатно ће открити значајне древне ере Месопотамије, јер су истинско сведочанство јаких веза између две земље у циљу унапређења заједничке сарадње између две земље.

Откриће је резултат Гирсу пројекта (Girsu Project), археолошке сарадње, коју води Британски музеј и финансира Гети музеј из Лос Анђелеса (LA-based Getty Museum).  Пројекат прати ирачку шему коју је прво финансирала британска влада као одговор на уништавање важних локалитета наслеђа у Ираку и Сирији од стране Исламске државе. У оквиру пројекта за теренски рад обучено је више од 70 Ирачана. Обучавају се студенте археологије и конзерватори локалитета из Ирака упућујући се у детаље техника спасилачких ископавања. Ово укључује документовање, поновно ископавање и конзервацију неких од најважнијих остатака древног Ирака.

У вези са досадашњом сарадњом на пројекту и његовом наставку Фишер је рекао: сарадња између Британског музеја, Државног одбора за антиквитете и наслеђе Ирака и Гетија представља витални нови начин изградње заједничких пројеката културног наслеђа на међународном нивоу. Одушевљени смо што би данашња посета могла да прослави недавна открића која су резултат ове сарадње и да настави дугогодишњу посвећеност Британског музеја заштити културног наслеђа Ирака, подршци иновативним истраживањима и обуци следећих генерације ирачких археолога у Гирсу. Са овим се слаже и др Тимоти Потс (Dr Timothy Potts), директор Гети музеја који истиче да је Гирсу вероватно једно од најважнијих места наслеђа на свету за које врло мало људи зна.

Кроз своје колекције, изложбе, истраживања и публикације Гети настоји да промовише разумевање и очување светског уметничког и културног наслеђа. Древни свет је био у посебном фокусу музејских програма у Гети вили, и зато смо одушевљени што смо били партнери са Британским музејом на пројекту Гирсу у Ираку. Овај иновативни програм пружа критичну подршку за јединствено важно археолошко налазиште Гирсу, кроз обуку ирачких стручњака којима је поверен развој за одрживу археологију и туризам, рекао је Потс.

То је, такође, јединствено место за пружање програма обуке о археологији спасавања за стручњаке за наслеђе и студенте у Ираку у контексту потпуног истраживачког пројекта, рекао је др Реј додајући да је  Пројекат Гирсу изузетна прилика да се обезбеди дугорочна заштита овог изузетног локалитета.

Пројекат Гирсу је замишљен као интердисциплинарно археолошко истраживање, обука, конзервација и пројекат управљања наслеђем који приступа локалитету Гирсу и његовој широј територији као живом историјском пејзажу. Активност укључује свеобухватан програм истраживања, обуку на високом нивоу, очување и управљање наслеђем.Обука се састоји од два месеца у Лондону у Британском музеју након чега следи двомесечна практична обука на лицу места у Ираку. Ова практична обука се одвија на два теренска пројекта Ирачке шеме, на југу Ирака на локацији Тело (Гирсу) и на северу у Дарбанд-и Раниа у курдском региону Ирака.

Гудеа, кнез Лагаша, био је политички и верски гувернер Лагаша, у јужној Месопотамији, једног од најстаријих сумерских градова. Његова статуа откривена у два дела (у размаку од 26 година) представља један од најпознатијих споменика древне Месопотамије. Глава је пронађена 1877., а тело 1903. год. Археолози су успели да саставе два фрагмента ове статуе, што је резултирало првом и јединим потпуном представом Гудее. Откривене су многе фигуре Гудее које су разасуте по светским музејима. статуе показују веома софистициран ниво израде.

Ко је, међутим, био  Гудеа? Више од 2.400 натписа помиње његово име и описује његову двадесетогодишњу кампању побољшања града, укључујући нове храмове и канале за наводњавање. Владао је у периоду 2144-2124. пре Хр.  Био је и покровитељ уметности.

Гудеина владавина донела је са собом неку револуционарну друштвену реформу за коју би чак и модерно око закључило да је учинила живот лакшим и љубазнијим према обичном човеку, жени и детету који живе у древном Сумеру. Можда није написао опсежан кодекс закона тако познат као Хамурабијев, али имајте на уму да је такође преузео трон скоро 350 година пре Хамурабија. Гудеа се и у изворима и у ликовним представама предсставља као узор побожности и врлине, неуморно је радио за богове и добробит свог народа. Био је забринут за социјалну правду, а не само за вршење власти.

Гудеа је радио на побољшању начина на који су њихови господари поступали према слугама и робовима, и имала је за циљ да заштити свакога ко је требао бити заштићен: Он је пружио заштиту сирочету од богатих, а заштитио удовицу од моћних. Он је дао ћерку да постане наследник у породицама без сина.

Оно што је фасцинантно код Гудее је то што је ишао против уобичајених пракси типичне краљевске породице, чак и када му то није било потребно. Краљевство се тада није баш бринуло за обичне људе, и није било никога ко би могао да их направи, а ипак је Гудеа направио друштвене реформе које су користиле људима који никада раније нису ни помислили на краљевске породице. Гудеа је, подсетимо се, живео у времену и месту где су краљеви били не само помазани од стране богова, већ им  је припадао божански статус. Сетимо се Гилгамеша и описа његове владавине са почетка знаменитог епа. Разлог оваквих поступака Гудее је можда управо у томе што можда није имао краљевско порекло. Заправо, о његовом пореклу се мало зна, али је познато да се оженио Ниналом, принцезом, ћерком краља (Ур-Бабе) који није имао сина. Гудеин отац је можда припадао нижем племству, али му је брак отворио пут ка трону. Иако изгледа невероватно, не постоје подаци да му се на том путу било ко испречио. Гудеа је уложио напор да обезбеди мир иако је владао током тешког и опасног времена за сумерске градове-државе, однсоно у периоду неосумерске ренесансе када је, по паду Акадског царства, древна цивилизација покушавала да се обнови са предимперијалним темељима, али су њени градови били стална мета Гутијана, племена која су навирала са севера. Значајно је приметити да се Гудеа није представљао као бог, већ само као човек који је божански наклоњен, па је значајно да је Гудеа приказан гологлав, без круне, и са подигнутим рукама у положају поштовања, како се захтевало од смртни човек у присуству бога. Штавише, он се не потписује као краљ (lugal) већ владар (ensi).

За разлику од других древних краљева, Гудеа се није рутински хвалио својом војном вештином. Он није био врста краља који би себе приказао како маршира у победу над телима својих непријатеља. Водио само једну велику војну кампању, а чак ни добра која су Лагашу доносили из далеких земаља нису била ратни плен, већ трговачки и трговачки, предати му из братске љубави, чак и из оних које су иначе непријатељске земље. За Гудеу, краљ најбоље служи свом граду не као ратник, већ као одани слуга богова, каже Чарлс Гејтс (Charles Gates) аутор књиге Древни градови (Ancient Cities).

Његова побожност се нарочито огледа у посвећености Нингирсуу, богу чији је храм обновио и који је пронађен у недавним ископавањима. Бог Нингирсу је наредио Гудеи, у сну, да поново изгради свој храм; побожни краљ је прописно извршио наређење и дао да се направи статуа, са уклесаним текстом објашњења, у знак сећања на дело, пише Гејтс. Но, ипак, овај градитељски подухват није био само израз побожности. Гудеа је био и тврдоумни реалиста, који је знао где се Лагаш налази на мапи у односу на Гутијане, и да град-држава није довољно јак или велики да се бори са њима. Такође је знао да треба да изгради више од чврсте војске. Обнова храма је имала две сврхе, једну побожну, другу стратешку. Обнова храма Нингирсу на крају је помогла Лагашу и Сумеру да поврате снагу и моћ, јер је обновила осећај национализма за Сумеране који се показао прилично корисним. Била је то бриљантна стратегија која је функционисала изнутра, и донела са собом нови нови став враћеног поноса и национализма, и евентуални нео-сумерски препород који је ујединио и ојачао све сумерске градове-државе које су на крају победиле Гутијце и стекле потпуне независност од Акада. За Гудеу изградња и обнова храма бога рата симболизује поновну појаву наде у независност Сумера, после два века акадске доминације и током стално присутне опасности од напада гутских варвара. Истовремено, у миру је јачао војску производећи оружје.

Постојао је још један, лични, разлог Гудеиног ктиторства. Он је препознатљив у  знаменитим цилиндрима А и Б овог владара. У њима се описује изградња (обнова) храма посвећеног богу Нингирсу. Начин на који је текст обликован сугерише да се божанским захтевом, теофанијом у којом му се налаже изградња храма, и читавим даљим током од сакупљања материјала до посвећења храма које је обележено ритуалном гозбом са пуно жртава, чијем је приношењу началствовао сам Гудеа – што га чини краљ-свештеником – заправо потврђује његово изабрање од стране богова и легитимизује његова власт. Можда је то био начин да се одговори на приговоре повезане са његовим пореклом, али је постало стандард каснијих владара древне Месопотамије и древног Оријента уопште. Сви они се представљају као градитељи (обновитељи) храмова и у чину те обнове/градње препознају и истичу божанско благовољење према њиховој власти, царској и свештеничкој.

Један од ватрених следбеника неосумерског владара био јеАдад-надин-аххе (Adad-nadin-aḫḫe), загонетни вавилонски моћник, можда господар феуда нестајуће Селеукидске империје. Саградио је палату две хиљаде година после Гудее на разрушеном светом граду Гирсу и, истински фасциниран прошлошћу, овековечио старе сумерске ритуале закопавања темељних наслага, прављења цигле са његовим именом, како на арамејском тако и на грчком, и, такође, сакупљао Гудеине статуе као свете антиквитете и отеловљења краљева предака. Ово показује да је током читава два миленијума пример краља Гудее био инспирација древнооријанталних владара. То важи и за оне библијске. Попут Гудее. Давид је припремао материјал за изградњу храма, а његов син, Соломон је храм саградио показавши тиме да је богомизабрани владар и свештеник (будући да су и Давид и Соломон описани као они који врше жртвоприношење). Штавише, исти мотив постоји у својој егалитаристичкој форми у склапању савеза између Јахвеа и Израила као царског светштенства (Изл 19:6), савеза чији израз се види у изградњи Скиније, Шатора састанка (Изл 19-40).

Штавише, занимљиво је да је својим цилиндрима Гудеа поставио канон, образац храм-градитељског жанра. Он је обликовао петоделни топос који при описима храм-градитељске делатности следе доцнији месопотамски владари и библијски писци. Поменути топос који је укључивао: а) теофанију којом се тражи изградња храма; б) опис сакупљања материјала; в) процес изградње храма; г) посвећење храма кроз настањимавање божанства у ʼсвом домуʼ и д) ритуалну (жртвену) гозбу препознатљив је у библијским описима изградње храма и скиније. Библијски писци у потпуности следе древнооријентални образац утемељен од Гудее и прихваћен од познијих владара, правећи само једно, али кључно одступање указујући са фундаментално другачије разумевање Бога.

Библијски Бог, заразлику од других богова у свој дом није уношен у обличју кипа кога су носили свештеници, већ у обличју блиставе и димне шекине, славе која је испунила и скинију и храм Соломонов.Иако је град Гирсу изгубио своје политичке карактеристике након владавине краља Гудеа, његов храм је сачувао значај као верски центартоком дугог низа година, а уколико се говори о његовом утицају и векова.

Упркос поменутох разлици, чини се да смо велики дужници краљу Гудеи, као градитељу, ктитору, књижевнику и државнику чија брига за социјалну правду одјекује кроз библијске законе и пророчке критике њиховог кршења. Дужници смо, наравно, и археолозима који су изнова открили његов допринос као градитеља, а можда – наредна ископавања и истраживања ће показати – и у другим сферама. Тиму др Реја било је потребно осам сезона ископавања и преданог рада како би у потпуности открили структуру храма. Сада ће прећи да истражују место новооткривене палате. Предано радећи успели су да заврше своје почетно ископавање зидова палате пре него што су обуставили рад крајем године. На локацију ће се вратити у марту 2023. и биће фокусирани на велику сумерску палату.Ново ископавање ће бити повезано и са опсежним истраживањем које је обављено у западном стамбеном подручју, између Светог града и Tell L,. Истраживање овог подручја могло би да пружи значајне информације о становницима древног Гирсуа.

https://www.artnews.com/art-news/news/archaeologists-discover-remains-4500-year-old-lost-palace-iraq-1234658416/?fbclid=IwAR3qF4e2C58tJTt_Z5IwPtmmYz0JoQZubxBBGePtyoZ6ETpC0rKo6XdkfWY
https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/arheologija/a40900/U-Iraku-otkriven-hram-i-palata-drevnih-Sumera.html?utm_source=facebook&utm_medium=ma&fbclid=IwAR32N1lG-s6Hifg-0H7sD5jRYRIML-Bq2D3RES1YHOHOoA_58wVLZb5fbaQ
Diez Otto Edzard (ed), Gudea and His Dinasty, RIM EP vol. 3/1 (Toronto-Bufalo-London: University of Toronto Press, 1997).

Јован Благојевић, Жанровска критика и Свето писмо – пример синајске приповести (Изл 19-40) у Бокатин Дијак, вол VIII, бр 15 (2020).

Јован Благојевић, Цар и свештеник –прилог разумевању односа  сакралне и световне власти у Библији у Библијске  студије вол 1 бр 2-3 (2018).

Јован Благојевић, Давид и Садок - прилог разумевању свештенства у периоду уједњине монархије y Теолошки погледи, 2/2013.

Victor A. Hurovitz, The Priestly Acount of the Building of the Tabernacle, BASOR 105 (1985).

Victor A. Hurovitz, I have Built You an Exalted House: Temple Building in the Bible in Light of the Mesopotamian and Nortwest Semitic Writings, JSOT Supp 115 (Shefild: Shefild University Press, 1992).