НОВИ НАЛАЗИ И СИЛОМУ ПОТВРЂУЈУ БИБЛИЈСКИ НАРАТИВ?

Ово је важно јер је првосвештеник Илије умро на капији Силома, рекао је Стриплинг додавши: Открили смо оно што мислимо да је капија која се помиње у 1Сам 4. Он се заправо позива на ст 17-18 поменутог поглавља: 

Стриплинг је извршио своја ископавања у Тел Силому под покровитељством Цивилне администрације Јудеје и Самарије (Administration of Judea and Samaria) током маја и јуна, заједно са 135 волонтера са 12 различитих универзитета. Сарадници за библијска истраживања раде у висоравни Израела већ 43 године.

Стриплинг и његов тим раде у Тел Силому од 2017. год., са двогодишњом паузом током пандемије КОВИД-19, чиме је ово лето била њихова четврта сезона ископавања.

Стриплинг је ове године доспео на насловне стране када је објавио да се верује да је оловна плоча величине 2 квадратна центиметра – узета са локације на планини Ебал коју је ископао проф. Адам Зертал пре више од 30 година – плоча проклетства која датира у 13.в. пре Хр.

Силом је једно од најзначајнијих бибијских места. Према библијском наративу, то је било место у којем је подигнута Скинија током времена Исуса Навина. Чини се да налази на терену допиру до СБД II и да сугеришу да је Силом био израилска престоница три века пре Јерусалима. Археолог др Скот Стриплинг истиче да је током 2017. год. приликом ископавања пронашао остатке потпорне материјалне културе која одговара времену Исуса Навина и библијским описима древних свештенички град.

Значајна открића која препознају као потврду свог става јесу складишта која су пронађена дуж северног периметра зидова утврђења, стратешки позиционирани поред монументалне грађевине која је можда служила као платформа за Скинију.

Стриплинг је рекао да су пронађене оставе јединствене по својој конструкцији и да је у њима пронађено неколико тегли  које се датирају из ГД I и које су могле да буду део дарова десетака које су Израилци доносили у централно светиште. „Тога нема ни на једаној другој локацији у Израелу, рекао је он додајући: ако претпоставимо да је тамо постојао систем жртвовања... па, шта доносиш ако ћеш донети десетак? Не можете дати сигурну онлајн донацију на Tabernacle.org; не можете написати чек. Шта ћете да урадити? Донећете робу. Јечам, смокве, шипурак. И шта онда налазимо? Оставе по целом периметру древне хумке.

Рекао је да је пронашао органску материју у складиштима и послао неке од уломака грнчарије из складишних судова на анализу остатака, али још нема резултате анализе пронађеног материјала..

Стриплинг је рекао да његов тим проналази назнаке  постојања сталне култне платформе која је изграђена око 1100. год. пре Хр., сличне  оној коју је у библијском Кирјат-Јариму ископао Израел Финкелштајн (Israel Finkelstein) проф. Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University). Кирјат-Јарим је током две деценије био место на којем се налазила Скинија, пре него је цар Давид исту свечано пренео у Јерусалим у склопу уздизања значаја нове престонице и централизације култа која је била део његове верске политике.

Димензије платформе су у складу са онима датим у Библији за Скинију, а у близини је пронађен срушени олтар са четири рога, као и два керамичка нара, типична за орнаменте описане у Библији као део свештеничких украса. У земљи Израела откривено је још само седам сличних олтара. Налази потичу из општег подручја монументалне грађевине из гвозденог доба (1177-980. пре Хр). Пронађена су два рогова димензија око 38Х22см и трећи 18Х13см. Према речима археолога четврти рог би могао да буде откривен у даљим ископавањима. Олтарски рогови пронађени у Силому по величини су слични онима који су раније пронађени у Вирсавеју, што може указивати и на величину олтарског блока. Ови рогови, заједно са другим кумулативно стеченим артефактима, поткрепљују идеју да је Стриплинг на правом путу за проналажење места древне Скиније.

Он сматра да би Скинија била смштена на врху узвисине или на северној падини. Олтарски рогови и нар откривени су на овој северној падини у близини монументалне грађевине из гвозденог доба окренуте исток-запад, коришћене у периоду 1180-980. пре Хр. Древни Силом није био нормалан град, већ средиште свештеничке класе и прва престоница Израила. Јерусалим је стотинама година остао у рукама Јевусеја. За то време Силом је био верско-политичко средиште, а археолошки налази  препознају мало насеље из позног БД и његову експлозивну експанзију у периоду ГД I, што је време које библијски писци повезују са приповестима Хани, Илију, Самуилу...

Коначно, на око 30 секунди хода од платформе налази се депозит грнчарије и костију датираних око 1400. до 1300. год. пре Хр.и које су остаци чистих животиња. Већина костију припадала је десној страни животиња, а то је према Лев 7 била страна жртвених дарова  која је припадала свештенику који је приносио жртвени материјал. Мање од једног процента идентификовано је као свињске кости у израелским слојевима, док је у претходном слоју, рекао је, било 4% свињских костију. Дакле, то је приметна разлика која се догодила, рекао је Стриплинг.

Почели смо са хипотезом: имамо древни текст који каже да је ово био древни израелски култни центар, а онда почињемо да видимо да ли имамо веродостојност. Да ли материјална култура одговара ономе што читамо у тексту? рекао је Стриплинг истакавши: мислим, никада нисмо очекивали да ћемо пронаћи мишкан [шатор]; била је од животињских кожа, распала би се. Али верујем да видимо пратећу материјалну културу у ископинама. Све ово заједно индуктивно нам сугерише да видимо оно што се налази у Библији, рекао је Стриплинг додајући: постоји много доказа и из њих се појављује свеобухватна слика.

Рекао је да је тим овог лета ископао још хиљаде костију. Сада ће бити подвргнути датирању угљеника и зооархеолошкој анализи у нади да ће добити додатну јасноћу. Стриплинг је рекао да ако му неке колеге не верују, да је библијски наратив тачан и ако имају друго објашњење, волео бих да га чујем.

Он је додао да је тим пронашао доказе да је ово место било насељено током дугог перопда све до времена Другог храма, а касније и током византијског, исламског, касноримског и персијског периода, али да је његов тим фокусиран на период прелаза са БД на ГД. Стриплинг истиче да је један од разлога због којег ископава на овој локацији жеља да научно испрати транзицијуод хананских култура које живе на том месту на културу Израилаца који су, према његовомсхватњу у Ханан стигли око 1400. год. пре Хр., иако већина научиника за разлику од њега прихвата касније датирање и излазак смешта у средину 13. в., а не средину 15. в. како он то чини.

У извођењу својих ископавања, Стриплинг користи релативно нове технике, укључујући анализу остатака на керамичким уломцима, високотехнолошку анализу органских материјала и мокро просејавање, процес који је научио током рада као супервизор у пројекту просејавања на Храмовној гори. То је техника која подразумева просејавање отпада из претходних ископавања у циљу проналаска  малих артефаката који су проклизали кроз сита археолога. Ови изгубљени артефакти (новчићи, глинени печати) доприносе резултатима холандских ископавања 20-их и израелских ископавања 80-их година прошлог века. Након што је упоредио и видео колико је још ситних скарабеја, новчића и других ситних артефаката пронађено, Стриплинг сматра да би археолози широм земље требало да прихвате ту технику.

Стриплингово препознавање сталне култне активности у Силому прихваћено је од дела научне јавности укључујући и Шимона Гибсона (Shimon Gibson), који тренутно врши ископавања у истраживачкој експедицији на гори Сион у Јерусалиму, али већи део јавности је резервисан у односу на његове закључке који нису наишли на одјеке у широј академској заједници.

Треба имати на уму да Силом се заправо у библијском тексту који описује период судија, односно између времена Исуса Навина и успостављања монархије ретко појављује. У  Књизи о Судијама се јавља први пут тек у глави 18 уз напомену за све време док дом Божији беше у Силому (Суд 18:31 уп. Суд 21:19). Истовремено, читава књига о судијама је прожета описима локалних светишта која су била легитимна места вршења култа у овом периоду. Такође, чини се да су средишта из којих су деловале велике судије у том периоду била и политички центри моћи међу израилским племенима. Тек са нестанком харзматских судија као што су били Гидеон, Девора... средиште политичке моћи се премешта у култно средиште, односно Силом и првосвештеник добија судијску (политичку власт). Управу ту сцену затичемо на почетку Самуилових књига које описују последње деценије израилске амфиктоније (тј. времена судија) и успостављање монархије. Додаћемо да је Илије, први и једини свештенички старешина који је представљен као судија тежио формирању династије која би под својом управом објединила световну и религијску управу над израилским племенима. Остваривање његове тежње било је угрожено моралном неподобношћу његових синова и коначно онемогућено њиховом погибијом која је схваћена као последица њихових греха. То је време када се уздиже Самуил, млади штићеник Илија посвећен служби у силомском светишту, али не и припадник левитског племена и тиме неко ко није припадао ни аронитском свештенству. Он је углед стекао као пророк још за времеме живота свештеника Илије и чини се да је преузео улогу старешине тамошњег светишта, што је вероватно изазвало револт аронитског свештенства које је у њему видело узурпатора. Самуило је, ипак током, тог периода делује као неприкосновени верски и политички лидер који је вероватно желео да реализује династијску идеју коју је зачео свештеник Илије. Чини се да су и његови  синови били морално проблематични због чега су старешине израилских племена од Самуила затражили да уместо сопостевне династије, успостави монархију са изабраним царем као код других народа (1Сам 8:5). Иако није био одушевљен том идејом, Самуило поставља и помазује првог израилског цара, Саула али међу њимабрзо долази до сукоба. Чини се да је Саул идеји динстије свештеничког лидера који преузима световну власт супротставио идеју династије световног владара који преузима и улогу верског старешине. Самуило се овом снажно супротставио критикујући Саула због непослушности и преузимања свештеничких ингиренција тј. вршења жртвоприношења иако Саул није био ни први (било је несвештеника, укључујући и самог Самуила који су током времена судија приносили жртве) ни последњи нелевит који врши жртвоприношење (нпр. ту су Давид и Соломон, бладари Уједињеног јудео-израилског царства). Саул је схватио да његов сукоб са Самуилом може да угрози младу монархију и савезнике је пронашао у аронитском свештенству, вероватно непријатељски настројеном према Самуилу. Одједном се Нов јавља као нови култни центар, а Самуило бива лишен не само своје световне власти, већ и свештеноделовања, премда је и даље деловао као пророк од ауторитета. Саул, дакле, односи победу над Самуилом, премда се она показала Пировом победом, јер је и његов углед био окрњен, а Самуило је пружио подршку младом војсковођи – Давиду који се показао озбиљним претендентом на престо, под којим Израилци коначно и добијају оно што су тражили - цара који контролише и култ као и код других народа. 

Ситуације се, стога, чини доста сложенијом од оне коју представља др Стриплинг инситирајући да Силом био прва престоница Израила и покушавајући да интерпретира археолошке налазе до којих је дошао на начин који ће потврдити библијски наратив, односно оно што он из библијског наратива ишчитава.