НУЗИ ТАБЛИЦЕ- записи из времена праотаца Израила

Са открићем нафте 1927. год., геополитичка позорница је била сведок налета активности док су француска и британска влада биле укључене у дуготрајни спор око руте нафтовода до Средоземног мора. Француска се залагала за луке под њиховом контролом — Бејрут, Триполи или Александрета — због њихове близине нафтним пољима Киркук, док је Британија фаворизовала Хаифу, која је била удаљенија. Усред овог убрзаног тренутка, Америчко оријентално друштво (American Oriental Society) је започело ископавања у Ираку, што се поклопило са споразумима између америчке нафтне компаније и британске и ирачке владе. Док су се бушаћи уређаји удубљивали у земљу, археолози су почели да извлаче још један облик богатства из земље — 3.500 год. старе глинене плоче које садрже обиље информација.

 

Иако су археолошка истраживања у Ираку у почетку била подстакнута комерцијалним и геополитичким мотивима, древни град Нузи нашао се у раљама открића пре 1927. Неколико година раније, локални хирург у Киркуку је наишао на неке глинене таблице са утиснутим непознатим акадским клинастим писмом и несемитским личним именима. Не знајући шта да ради са тим, обратио се Гертруди Бел (Gertrude Bell), пионирској директорки антиквитета у Краљевини Ирак. Препознајући значај ових артефаката, Бел је проф. Едварду Кјери (Professor Edward Chiera) из багдадске канцеларије Америчке школе за оријентална истраживања (American School of Oriental Research) поверила задатак да дешифрује мистерије скривене у древним клинастим плочама.

По наређењу Бела, Едвард Кјера и његов помоћник Ричард Ф.С. Стар (Richard F.S. Starr) је своје напоре усмерио на скромну хумку у близини села Тарклан која је носила трагове римских остатака. Почевши са ископавањима 1925. год., открили су древну метрополу Нузи, која се на акадском назива Гасур (2334–2154. пре Хр.). У 2.  миленијуму пре Хр., Хурити — древни народ са посебним језиком и културом који је насељавао источне планине Анадолије, североисточне Сирије и Ирака — стекли су контролу над градом и преименовали га у Нузу (Нузи). Током ископавања од 1925. до 1931. год., откривен је изузетно напредан град, опасан зидинама и градским капијама, који је служио као место становања Хурита у периоду 1900-1300. пре Хр.

Унутар града, поплочана улица је поделила урбани пејзаж на два различита дела: верско светиште, у коме се налази више храмова на северозападу, и област комплекса палате. Овај експанзивни комплекс садржао је преко стотину соба које служе различитим функцијама као што су владине канцеларије, кухиње, тоалети и подруми за складиштење опремљени глиненим цевима за подземну дренажу. Около палате окруживали су импозантни зидови, док је главна саобраћајница водила посетиоце директно до капије палате, структуре која датира из 1550. год. пре Хр. У југозападном делу града, ископавања су открила станове и стамбене четврти са сложеном инфраструктуром за одводњавање.

Усред остатака Нузи насеља, археолози су ископали хиљаде глинених плоча које су укључивале мноштво древних правних докумената. Ове исписане плоче су откривене у приватним резиденцијама, приписане значајним становницима са хуритским именима као што су Техиптилла, Схуркитилла и Схилватешуб.

 

Нузи-таблице нуде увид у правни пејзаж Блиског истока бронзаног доба, бацајући светло на преговоре о ценама пољопривредних производа, брачним уговорима, правима на наслеђе и тестаментима. Занимљиво је да су паралеле између ових древних обичаја и оних описаних у извештају о праоцима у Постању видљиве. Нпр., пракса парова без деце који усвајају сина као наследника резонује са Авраамовим позивањем на свог поузданог роба Елијезера у Пост 15:2.

Штавише, Нузи-таблице потврђују обичаје описане у библијским наративима. Нпр., налазимо праксу неплодне жене која свом мужу даје конкубину, као што се види у причи о Сари која даје Агару Аврааму (Пост 16:1-2). Поред тога, обављање пословних трансакција на градским вратима, илустровано Аврахамовом куповином поља и пећине Макпела близу Хеврона (Пост 23:1–20), резонује са праксама забележеним у Нузи плочама.

Нузи текстови такође бацају светло на древни обичај који је разјашњен у Пост 12:10–20, 20:2–6 и 26:1–11. У овим одломцима, и Авраам и Исаак су своје жене страним владарима представили као своје сестре. Нузи текстови откривају да су међу Хуритима брачне везе биле дубоко свечане, са новом невестом која је преузела двојни статус сестре и супруге, термине који су се могли користити наизменично у правним документима.

Коначно, Нузи-таблице детаљно описују продају права првородства, што одражава причу о Јакову и Исаву (Пост 25:29–34). Нарочито, поседовање породичних богова — које су обично представљене малим глиненим фигурицама — преносило је права на имовину или наследство, слично поседовању власничког листа. Такав сценарио се помиње у Библији, где је Јаковљева жена Рахиља одвела кућне богове свог оца Лабана, познате као терафими, док су одлазили (Пост 31:14–16.19.25–35).

Тако су, након новоформираних држава Ирака, француског мандата Сирије и британског мандата Палестине, приче о патријарахима из Постања почеле да израњају на површину са тла Блиског истока. Док су геополитички и економски интереси подстакли археолошка истраживања, они су такође оживели градове и имена из Библије, осветљавајући наративе некада обавијене дубинама антике.

Међутим, усред ових открића, научна заједница остаје подељена око тога у којој мери Нузи текстови директно потврђују историјску тачност библијских извештаја. Док неки тумаче паралеле између Нузи плоча и Постања као поткрепљујуће доказе за патријархалне приче, други тврде да ове сличности једноставно одражавају заједнички културни и правни контекст ширег древног Блиског истока.