ОПИЈУМ У ДРЕВНОМ ХАНАНУ – нова студија показала да су древни становници Обећане земље користили психоактивне супстанце

Трговина и употреба опијума се углавном повезује са Далеким истоком, али нова студија израилских научника је потврдила да се овај снажни наркотик користио током библијских времена на подручју Ханана. Остаци опијума пронађени су на грнчарији из Тел Јехуда, савремени средишњи Израел. Посуде се датирају у 14. в. пре Хр. Према истраживачима Израелске управе за старије (IAA), Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Вајцмановог института за науку у Реховоту (Weizmann Institute of Science in Rehovot), Ханаанци су користили психоактивну дрогу као жртву за мртве, јер су посуде пронађене у ханаанским гробовима. Ови налази су пример најстаријег потврђеног коришћења опијума и психоактивних супстанци уопште.

Керамика са траговима опијума ископана је у  посуде које садрже остатке откривене су у ископавању IAA које је водила Ериола Јакоел (Eriola Jakoel). Ово узбудљиво откриће потврђује историјске списе и археолошке хипотезе, према којима су опијум и његова трговина играли централну улогу у културама Блиског Истока, написали су истраживачи.

Истраживање је у циљу израде своје докторске тезе урадила сарадница Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену (Ludwig Maximilian University of Munich) Ванеса Линарес (Vanessa Linares) под менторством проф. Одед Липсчитс и проф. Јувал Гадот (Prof. Oded Lipschits and Prof. Yuval) са одељења за археологију Униветитета у Тел Авиву, проф. Рони Неуман (Prof. Ronny Neumann) са Веизман института и Др. Рон Бе'ери (Dr. Ron Be’eri) из IAA. Студија Оpium trade and use during the Late Bronze Age: Organic residue analysis of ceramic vessels from the burials of Tel Yehud, Israel објављена је у часопису Archaeometry.

Пре изградње нових кућа, 2012. год. IAA је спровела ископавање локације током којих је пронађено више хананских гробова из касног Бронзаног доба. Год. 2017. пронађена је древна грнчарија. Линарес, која се специјализовала за идентификацију извора органске материје остављене на древној грнчарији, извршила је тестове на 22 комада непосредно након што су ископани током копања у гробницама Тел Јехуда. Поред гробница су пронађени трагови погребних жртава и посуда у којима је жртвени материјал приношен како би се покојници спровели у загробни живот. Међу грнчаријом издвајала се велика група посуда направљених на Кипру и које се у студији називају бокали са прстенастом основом. Четири керамике које су имале највећу концентрацију опијума биле су  увезене са Кипра као део успешне мреже трговине на велике удаљености током касног бронзаног доба.

Пошто су посуде по облику сличне цвету мака када је затворен и окренут наопако рано се појавила хипотеза да су коришћене као ритуалне посуде за дрогу. Сада је анализа органских остатака открила остатке опијума у ​​осам посуда, које су биле или увезене са Кипра или локално произведене. Ово је први пут да је опијум пронађен у грнчарији, уопште, а посебно у бокалима са прстенастом основом. Наиме, њихови дуги вратови подсећају на обрнуту главицу мака, а ту су и обојене беле пруге које указују на млечни латекс цвета који се сакупља да би се направио наркотик. Ово би могао бити древни пример брендирања кроз повезивање паковања са садржајем. Могуће је да су Хананци користили сопствену грнчарију да разблаже високо концентровану дрогу тако да траје дуже или да смање њену моћ — што би објаснило мање трагове пронађене у другим посудама које нису долазиле са Кипра. Остале посуде прстенасте основе које нису садржале трагове опијума можда су касније коришћене за складиштење других супстанци.

Ове посуде су јединствене и посебна. Локално становништво ставља свој најбољи производ у њих, истакла је Линарес додавши: верујем да су дошли са опијумом и ако су поново употребљени, баш као што ви поново користите свој Tupperware, они су их поново користили за друге јединствене и егзотичне производе.

Употреба опијума је скоро сигурно претходила овим кипарским посудама хиљадама година - иако археолози тек треба да открију раније физичке доказе. Неки сматрају да прво помињање у писаној форми потиче са сумерских плочица које се датирају  на почетак 3. миленијума пре Хр, где се спомиње лек назива гил, што значи срећа. Неолитски народи западног Медитерана су можда узгајали биљку мака пре више од 6.000 година. Према историјском и писаном запису, видимо да су сумерски свештеници користили опијум да би достигли више стање духовности, док су Египћани резервисали опијум за ратнике као и за свештенике, можда га користе не само да би имали психоактивни ефекат, већ и као лек. процесе, пошто је његово главно једињење морфијум, који се користи за помоћ код болова, рекла је Линарес.

Хананска гробница са разним гробним предметима и жртвованим животињама, које су покојнику приносили његови рођаци током церемоније сахране. Изнад његових ногу постављена је посуда за складиштење, покривена са две шоље, да означи место његовог сахрањивања. Бокали су можда служили на свечаној гозби или у церемонији либације. Посуде постављене поред покојника биле су намењене за употребу у загробном животу.  Скелети покопани у гробницима су очигледно остаци и мушкараца и жена. Грнчарија постављена уз гробнице несумњиво је била део свечаног обеда и ритуала који су живи изводили за преминуле чланове породице. Покојници су одавали почаст јелима и пићима који су се стављали у посуде или конзумирали током гозбе која се одржавала над гробом на којој се покојник сматрао учесником. Могуће је да су током ових церемонија, које су водили чланови породице или свештеник у њихово име, учесници покушали да комуницирају са духом преминулог рођака кроз екстазу коју је изазивао опијум. Алтернативно, могуће је да је опијум постављен поред тела требало да помогне да се дух особе подигне из гроба у припреми за сусрет са својим рођацима у следећем животу, сугеришу археолози.

Ово је једина психоактивна супстанца који је пронађенa на Леванту у касном бронзаном добу и први емпиријски физички доказ употребе опијума на Леванту (а вероватно и у старом свету уопште) током касном бронзаном добу, рекла је Линарес додавши да је њен посао био помало налик форензичарском раду, када постоји место злочина и полиција позове стручњаке да прегледају место пре него што буде контаминирано, то је оно што радимо.

Анализа гасне хроматографије и масене спектрометрије, спроведена на Универзитету у Тел Авиву и Вајцман институту у Реховоту, открила је да су у осам посуда  складиштени алкалоиди опијума, који потичу из биљке мака. У хемијском потпису опијума било је морфинана, који потиче од морфијума, као и опианске киселине и других једињења.

Иако се не може тврдити са стопостотном сигурношћу, али је врло вероватно да су древни Хананци били упознати са психоактивним особинама мака, а да је супстанца слична морфијуму можда имала улогу у заукопојеним обредима у региону. Ханааном је владао Египат и усвојио је праксу сахрањивања мртвих опремљених за путовање кроз загробни живот — и могуће је да су били припремљени не само храном и пићем, већ и наркотицима, и то високог концентрата који су стварали снажну зависност.

Истраживачи су 2020. открили остатке канабиса на олтару у Тел Араду, али то датира из гвозденог доба, стотинама година након опијума у ​​Тел Јехуду. Будући да је опијум пронађен на месту сахране, он нам нуди редак увид у погребне обичаје античког света, написали су аутори и додали да не знамо каква је била улога опијума у ​​церемонији – да ли су Хананци у Јехуду веровали да мртвима би био потребан опијум у загробном животу или су свештеници користили наркотик за церемонију.

Бе'ери је рекао: До сада нису откривени писани извори који описују тачну употребу наркотика у погребним церемонијама, тако да можемо само да нагађамо шта је рађено са опијумом. Из докумената који су откривени на Древном Блиском истоку, изгледа да су Хананци придавали велики значај 'задовољавању потреба мртвих' кроз ритуалне церемоније које су за њих изводили живи, и веровали да ће заузврат духови обезбедити здравље и безбедност њихових живих сродника.

Директор IAA Ели Ескосидо (Eli Eskosido) додаје да су нам нове научне могућности отвориле прозор за фасцинантне информације и пружиле нам одговоре на питања која никада нисмо ни сањали да пронађемо у прошлости. Може се само замислити које ћемо друге информације моћи да извучемо из подземних открића која ће се појавити у будућности.

Ово узбудљиво откриће подржава историјске списе и археолошке хипотезе да су опијум и његова трговина били важни у блискоисточним културама. Откриће би можда могло да послужи и као средство на бази којег је можда могуће реинтерпретирати библијске текстове које говоре о ханаском култу или неких култних забрана садржаних у Мојсејевом закону, а које су можда биле реакција на култне праксе преизраилских становника Ханана. 

Извори: