ОСАМ МИЛЕНИУЈУМА СТАРА ФИГУРИНА ЈАРМУКИЈАНСКЕ КУЛТУРЕ (Шаар ХаГолан, Израел) – знамење лодности, мајчинства или нечег трећег?

Јасно је да су древни уметници створили архетип  мајчинских слика. Древни Египћани и Кипрани су посебно имали читав низ коуротрофних иконографија – слика жене са дететом – кроз своју невероватно дугу (пра)историју, од 4. миленијума пре Хр. Ове жене приказиване како милују дете, доје га и/или држе коленима. Египатске слике Изиде са Хорусом еволуирале су у богородицу са дететом, чак и када су кипарски коуротрофи на крају уступили место далеко мање мајчинској богињи са подигнутим рукама. Феничани су створили тзв. dea gravida тј. приказе одевених трудних жена. Оне би се могле схватити као мајчинске. На Кипру, архајско доба (750–475. пре Хр.) камене и глинене фигурице појављују се у светиштима. На њима су прикзане жене у процесу рађања.

Миленијумима пре него што су Израилци и Палестинсци постојали, хиљадама година пре него си Египћани, Асирци, Грци и Римљани завладали над територијом Ханана, далеко пре него су њихови потомци постали монотеисти (јудаиститичког, хришћанског или исламског исповедања) на овој територији живели су Јармукијани. Јармукијанска култура развија се на драматичном размеђу људске историје, када се са номадског живота који карактерише потрага за храном прелази на обликовање сталних насеља која подразумевају узгајање хране. Названа је по месту на којем су откривени њени трагови, у близини северне обале реке Јармук у централној долини Јордана.

Јармикани су вероватно прва неолитска пољопривредна култура настала на подручју онога што је данас познато као Израел. Они су и једна од најстаријих култура Леванта. Овој култури је била позната употреба керамичке грнчарије са репознатљивом декорацијом у стилу рибље кости урезане хоризонталним и дијалоналним линијама (слично каснијим неолитским групама у Ирској и Шкотској) које су стари мајстори обично наносили црвеном бојом преко тела њихових керамичких посуда за складиштење, кување и обедовање. Бавили су се земљорадњом, узгајањем пшенице и јечма, сточарством, занатима, израдом керамичког посуђа.

Култура је, такође, позната по својим загонетним и иконичним фигуринама богиње мајке, за које се верује да су биле део јармуковског култа плодности. Израелски археолози описују да богиња има очи у облику зрна кафе, али она није повезана са са кафом. Шта представља ова древна господарица левантинског оностраног света?

Ова женска керамичка фигурица је обележје јармукијанске културе, рекла је кодиректорка ископавања Еирик-Роуз (AnnaEirikh-Rose) археолог Израилске управе за старине, дистрикт Јудеја (IsraeliAntiquityAuthorityJudeadistrict) која управо ради своје докторско истраживање при Јеврејском универзитету (HebrewUniversity) на теми неолитске грнчарије. Она додаје да је то: један од највећих примера пронађене фигурине. То је крупна, жена са великим боковима, јединственим шиљастим шеширом и такозваним очима ʼзрна кафеʼ и великим носем. Једна рука јој је на боку, а друга испод дојке. Направљена у типичној пози седења, фигурица од 20см пронађена је сломљена на два дела поред зида куће.

Еирик-Роуз сматра да су очи фигурине заправо представљале зрна пшенице или јечма. Сви мали детаљи фигурине важни су за њену култну симболику, а процес стварања такве фигурине подразумевао је сложен метод умотавања и наношења слојева глине око централног цилиндричног језгра. Заиста је импресивно и био је веома разрађен начин прављења фигурице. Тако нешто није било лако направити – закључила је Еирик-Роуз.

Иако су прикази људског облика познати на Леванту с почетка неолита (8. миленијум пре Хр.), ова женска фигурина из 6. миленијума је најупечатљивији пример те врсте који је још откривен. Култ богиње мајке био је распрострањен међу древним цивилизацијама и, у складу са другим раним женским представама, наглашени су њени женски атрибути: широки кукови и велика задњица. Њена троугласта глава лежи директно на раменима, док њена савијена лева рука подржава њене релативно мале груди. Десна рука, сада рестаурирана, пада надоле. Детаљи, као што су одећа која покрива рамена и леђа, дугуљасте очи у облику куглица и уши, означене су комадићима глине. Археолошки докази фигурину повезују са развојем пољопривреде и пашњака. Сличне фигурнине пронађене су у Хорват Минхау (Мунхата), јужно од Галилејског мора,  Кефар Гиладију и другим скулптурама из Ша'ар ХаГолана, Мегида, Тел Авива и Библоса.

Новооткривена фигурица ће бити однета на анализу. То ће помоћи истраживачима да утврде које врсте глине су коришћене за њено стварање. Континуирано проучавање ових фигурица може помоћи истраживачима да утврде да ли је богиња мајка коришћена у култним праксама, односно да ли је  била део већ успостављене религије. Људима који су овде живели у давна времена таква фигура је вероватно симболизовала плодност. Јармукијани су, претпоставља се, веровали да је богиња мајка у стању да им пошаље обиље и допринесе рађању здравог, снажног потомства. У новије време се поставља, ипак, питање да ли је овакво разумевање исправно. Чини се да археолози не могу да одвоје своја тумачења женске иконографије од идеја о плодности. Свака богиња сваког древног пантеона схвата се као богиња мајка, а сви прикази жена су богиње плодности, амајлије плодности и једноставно, слике плодности.

Све женске фигурине тумачимо као објекте плодности, посебно када су те женке голе. Ово је нарочито случај са специфичном сликом познатом као гола жена са спојеним ногама (Nude Female en face, naked female with legs together). Ова фигурина постоји у мноштву облика, од смртних до божанских (понекад има крила, или стоји на лаву); са рукама које висе право низ бокове (посебно у Египту), рукама склопљеним изнад стомака (најчешће), хватајући груди, показујући њене сексуалне атрибуте или држећи предмете као што су змије, цвеће, диск, или дете. Налази се у кућама, гробовима, гомилама смећа и светишту. Она се јавља од Италије до Индије, од бронзаног доба до јеленистичког периода. Вероватноћа да она увек значи исто за све људе из свих места и времена је, према неким схватањима, веома мала. Ипак, подразумевано тумачење је да се све ово види као симбол плодности. Да ли говоримо о материнству—људској плодности? Ако је тако, морамо признати да овим створењима озбиљно недостају њихове коуротрофне ​​слике мајки сестара. Земаљска плодност? Тешко је видети како се схематски обнажена жена која краси погребну теглу из Месопотамије 3. миленијума односи на пољопривредну благодат. Животиње? Како гола жена која хвата пар лавова за уши на култном штанду из 10. в. из Таанаха у Израелу промовише њихову плодност? У суштини, ми сводимо половину људске популације на један архетип. Женско тело је нешто што рађа и инспирише друге да учине исто, и све референце на њега – посебно ако је наго – морају се односити на то. Пошто немамо баш добар начин да представимо жену у одсуству њеног тела, женскост се своди на мајчинство. Ово је проблематично из неколико разлога. 

Прво, народи древног Блиског истока схватали су да плодност зависи и од мушкараца. Друго, заслепили смо се за распон могућих значења женских слика широм древног света. Можда се те дршке за тегле из Месопотамије односе на појмове етничког идентитета. Можда су коуротрофоји на Кипру повезани са култом предака. Претпоставке о прошлости одражавају претпоставке о садашњости. Ако само жене и њихова тела можемо да замислимо као објекте плодности, како да разумемо модерне жене?

Постоји толико теорија. Ово је велико питање за проучавање развоја религијских веровања и културе – рекла је Еирик-Роуз.

Смештено у подножју Голанске висоравни у области долине Јордана на североистоку Израела, археолошко налазиште кибуца Ша'ар ХаГолан налази се на мање од 1км од границе са Јорданом. Обновљена ископавања на археолошком локалитету у кибуцу Ша'ар Хаголан овог месеца открила су необично велику и импресивну керамичку фигурицу богиње мајке. Сломљену фигурицу је прекривала наруквица са црвеним дном, боја која се уобичајено повезује са плодношћу. Такође, је откривен шематски камен са урезаним очима и устима.

Професор Јеврејског универзитета (Hebrew University) Моше Стекелис (Moshe Stekelis) први  је пут ископан 1949. год., ископавао на локалитету Шаар Хаголан и тамошње налазе је идентификовао као остатке културе Јармук. Накнадно ископавање (2000-2004) вршио је професор истог универзитета Ј. Гарфинкел (Y. Garfinkel). Површина је рашчишћена  и пронађено је око милион камених артефаката, 90 хиљада фрагмената керамичких производа и педесетак хиљада животињских костију. Током ископавања пронађено је укупно више од стотину глинених фигурина. Налази су изложени у Музеју јармукијанске културе (Museum of Yarmukian Culture) у локалном кибуцу. Претходна ископавања на локалитету Шаар Хаголан открила су планиране улице, дворишне куће, мање фигурице богиње мајке, урезане фигурице лица у шљунки и фигурице ока.

На свом врхунцу, насеље се простирало на површини од 20 хектара, што занчи да је у питању једно од највећих насеља тог доба. Идентификована друга јармукијанска места, али Ша'ар Хаголан је највеће што значи да је вероватно било и културно средиште. Са површином од 3000м2, ово место је једно од важних неолитских насеља Блиског истока и пружило је важне налазе укључујући монументалне дворишне структуре, систем улица, бунар и највећу збирку праисторијске уметности икада пронађене у Израелу.

Тренутно ископавање се обавља у сарадњи са Француским центром за истраживање у Јерусалиму (French Center for Research in Jerusalem) под ко-директорством др Јулиена Виеугуеа (Dr. Julien Vieugue). Предвиђено је да се локалитет изложи слој по слој, све до достизања неолитског предкерамичког нивоа насеља како би се истражила употреба и производња керамичке керамике у култури. Иако је локалитет Ша'ар Хаголан истраживан неколико пута... овог пута постоји јасна сврха нашег ископавања: желимо да разумемо порекло и механизам развоја производње грнчарије у свет овог древног периода у региону Леванта. Ово је прва култура неолитске револуције која користи и производи грнчарске посуде у великим размерама рекла је Еирикх-Росе приметивпи да су пре 8.000 година становници овог места почели да користе грнчарске посуде и да их масовно производе.