ПЛОЧЕ ОД СЛОНОВАЧЕ ПРОНАЂЕЊЕ У ЈЕРУСАЛИМУ – откриће које захтева преиспитивање статуса јудејске престонице и царства током периода Првог храма

                                        1Цар 10:18                 градитељи твоји.

Све остало што је Ахав учинио                   гардише ти даске
како је саградио кућу                                       да ти јарболе праве.
од слонове кости                                             Од храстова васанских
и како је утврдио градове                              истесаше ти весла.
зар то није записано у књизи                       Од слоноваче и шимшира                   
Дневник царева Израилових?                        са острва китејских                       
                                         1Цар 22:39                палубу ти саградише... 

                                                                                                                 Јзк 27:5-6

                                                      Амос 6:4

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Ископавања су вршена на паркингу Гивати (Givati Parking Lot) у Давидовом граду у Националном парку Јерусалимски зидови у аранжману Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University), а под покровитељством Фондације Давидов град (City of David Foundation).

Слоновача је једнa од најскупљих сировина у древноg светa. Сматрала се вреднијом од злата. Плоче слоноваче пронађене су у рушевинама раскошне зграде из времена када Јерусалим досегао свој зенит (8-7. в. пре Хр). Научници верују да је украшена слоновача била уметнута у дрвени намештај који су користили становници зграде, вероватно припадници више класе (високи државни званичници или чак свештеници). Директори ископавања проф. Јувал Гадот (Prof. Yuval Gadot) са Одсека за археологију и блискоисточне културе Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University’s Department of Archaeology and Near Eastern Cultures) и др Јифтах Шалев (Dr. Yiftah Shalev) из IAA истакли су да смо до данас знали само за украшене слоноваче из престоница великих краљевстава у период Првог храма, као што је Нимруд, главни град Асирије, или Самарија, главни град Израилског царства.Сада, по први пут, Јерусалим се придружује овим престоницама. Већ смо били свесни значаја и централног значаја Јерусалима у региону у периоду Првог храма, али нова открића илуструју колико је био важан и стављају га у исту лигу са престоницама Асирије и Израила. Откриће слоноваче је корак напред у разумевању политичког и економског статуса града као дела глобалне администрације и економије.

Колекција малих комада слоноваче некада су биле састављене у фино украшене плоче направљене као уметак за дрвени намештај. Слоновача се помиње неколико пута у Библији, увек у вези са царском величином или великим богатством. Била је материјал уметнут у царски престо Соломона (1Цар 10:18). Каже се и да је цар Ахав саградио палату од слоноваче (1Цар 22:39). Пророк Амос је осуђивао израилско племство као људе који леже на креветима од слоноваче (Ам 6:4). Пророк Језекил слоновачу доводи у везу са знамењем лепоте Тира као регионалног средишта које је користило квалитетно кедрово и храство дрво украшено слоновачом за израду бродова, чиме се илуструје поморска сила ибогатство Феникије (Јзк 27:4-6).

Импресивна зграда у којој су откопане плоче уништена је у пожару током вавилонског разарања 586. пре Хр. Плоче су биле смрскане у ситне комаде и спаљене.Структура се налази веома близу храмовне горе (познате као Харам еш-Шариф), где се верује да је некада живела древна царска породица. Налази даље показују да је дворска структура у којој су откривени била једна од главних административних четврти Јерусалима током периода Првог храма. То је структура некога високог ранга, али не и (царска) палата, појаснио је Шалев.

Током ископавања, у оквиру пројекта мокрог просејавања у Националном парку Емек Тсурим (Emek Tsurim National Park), пронађено је најмање 1.500 фрагмената. Тек након јединственог пројекта рестаурације који је водила конзерватор Орна Коен (Orna Cohen) заједно са Иланом Наором (Ilan Naor) из IAA, плоче су рестауриране и откривено је богатство склопа. Фрагменте су пажљиво саставили и обновили стручњаци. Они су провели мукотрпне сате састављајући све делове слагалице.

На крају процеса спајања и 'фузионисања' стотина фрагмената, успели смо да схватимо да склоп укључује остатке од најмање 12 малих квадратних плоча величине око 5Х5см, а дебљине 02,-0,5см. Оне су првобитно биле уметнуте у дрвени намештај, рекли су Коен и Наор.

Слоновача није била једини престижни предмет пронађен на локацији. Пронађени су и други артефакти које су поседовали и сакупљали богати или моћни појединци. Откопан је и печат од ахата (полудрагог камена), као и отисак печата са именом Натан-Мелех царев слуга, посуде у којима је било вино зачињено ванилом, украшени камени предмети и предмети од дрвета који су очигледно били део другог великог дрвеног намештаја. Украшене слоноваче су најређи и најистакнутији налази у археолошким збиркама. Њихов престиж потиче од чињенице да су се предмети израђивали од кљова слонова, као што је показало микроскопско тестирање Харела Шохата (Harel Shohat) са Универзитета у Хаифи (University of Haifa) открило је да су направљене од слонове кљове.

Престиж слоноваче је, такође, повезан са великом вештином која је потребна за рад са њом и утицајем кроз креирање украса, објашњавају проф. Гадот и др Шалев додајући: предмети од слоноваче сматрани су заиста елитном уметношћу античког света. Требало нам је доста времена да прођемо кроз рушевине и остатке. Стално смо примећивали комадиће слоноваче, али они су заиста били сићушни. Све је послато на просејавање. Када су се ствари вратиле, одједном смо видели да имамо нешто попут 1.500 малих комада слоноваче и да су били украшени и изрезбарени. Слонова кост и сазнање да су занатлије морали да користе ову врсту материјала били су изузетно ретки... Претпостављам да ови предмети нису направљени овде у Јерусалиму. Само највештији уметници знали су да праве резбарије у слоновачи. Ови предмети су широки само 2 до 3 милиметра.

Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Правећи поређење са комплетним предметима који се појављују на зидним плочама из палате асирског краља Сенахерима у Ниниви закључује се да су плоче од слоноваче из Јерусалима првобитно биле уметнуте у кауч-трон који се налазио на другом спрату раскошне грађевине. Ове кауче/столице можете замислити као место где су седели на банкету, кажу научници. Слични камени предмети који су украшавали зграде откривене на различитим локацијама Краљевства Јуде, а такође су пронађени утиснути на печатима које су користиле слуге краљевске администрације.  Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени.

Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу?

Рели Ависар (Reli Avisar), докторандкиња археологије подсећа да библијски израз схенхав дословно значи зуб слона и сматра да се у овом случају ради о афричком слону чије су кљове увезене у Сирију ради даље обраде. Узети заједно са другом луксузном  робе пронађене у згради, сугерише Ависар постоје индиције да је елита у Јерусалиму имала везе и била део трговине на велике удаљености. Ако су ови Јерусалимљањи заиста издалека наручивали свој намештај од слоноваче занимљив је избор симбола указује да су задржали сопствени идентитет и усвојили мотиве за своје локалне потребе... То је напетост између глобализације и локализације, рекла је она додајући ово су ʼфенсиʼ предмети који се могу наћи у целом крају, веома ретко, али показује интернационализам.

Осим што је био скуп материјал, слоновача означавала моћ, што се може закључити и из писаних сведочанства о краљевима који су увозили слонове из Африке (у Египту слоновача, такође, обилно коришћена) у Сирију где су их усмрћивали да би користили слоновачу. Слонова кост је имала симболично значење: долази од велике, велике животиње, слона. Део значења и престижа је показати моћ и контролу над хаосом, рекла је Ависар. Она истиче да су мотиви добро одабрани и да се уклапају са визуелним дискурсом Јуде у целини. Симбол стилизованог дрвета повезан је са божанским и моћи и да се користио у вези са богињом Иштар или Ашером/Астаротом, богињама плодности. Сви ови симболи су имали значење и давања благослова. Осим што су очигледно били знамење владарске породице, ови симболи који су миленијумима раније извођени од богова, али и даље се сматрало имају божанску моћ и заштитну моћ, рекла је она додавши да су они прожели визуелни језик елите док су давали благослове и заштиту.

Др Идо Коху (Dr. Reli Avisar) и др Рели Ависар (Dr. Reli Avisar) са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University), који су проучавали предмете, слажу се да су розете и дрво били су популарни симболи у месопотамском визуелном репертоару и у другим културним центрима. Предмети од слоноваче са сличним украсима откривени су у скупу слоноваче из Самарије и у удаљенијим палатама, као што су Нимруд и Хорсабад у срцу Асирског царства. 

Јудејска елита је усвојила ове симболе током времена док је Јуда била под влашћу Асирског царства (од средине 8. в. пре Хр). То је управо време у које се датира јерусалимска палата у којој су плоче од слоноваче пронађене.Вредни уметци од слоноваче су очигледно били луксузни предмети и раскошан експонат тог импресивног просперитета.

Занимљиво је да су се ова три симбола појавила у то време у Јуди као симболи царства и на каменим предметима који су красили раскошне грађевине (украшени камени капители откривени у Јерусалиму у Армон ХаНациву, у Рамат Рахел и Нахал Рефаим, као и на печатима коришћеним у краљевским администрација). Печатне-розете су коришћене за обележавање посуда означавајући њихов садржај као нешто што припада царском дому. Плоче из периода Првог храма у Јерусалиму имају сличан дизајн као предмети од слоноваче откривени током ископавања древних самарјанских и асирских рушевина, а све датирају из истог временског периода. Ово није изненађујуће, пошто је Самарија делила границу са Јудом и њеним главним градом Јерусалимом. Без обзира на ривалство које је могло постојати између ова три политичка ентитета, припадници елите сваког друштва су углавном живеле веома слично једна другој, усвајајући исте културне праксе и показујући исте естетске преференције. Плоче из периода Првог храма у Јерусалиму имају сличан дизајн као предмети од слоноваче откривени током ископавања древних самарјанских и асирских рушевина, а све датирају из истог временског периода. Ово није изненађујуће, пошто је Самарија делила границу са Јудом и њеним главним градом Јерусалимом. Ипак, занимљивија је чињеница да животињске и људске митолошке фигуре које се појављују на предметима од слоноваче откривеним у Самарији, Нимруду и другим центрима не постоје у јерусалимском скупу. Могуће је да је оно што овде имамо доказ културног избора јерусалимске елите о томе које глобалне симболе усвајала, а које одбацивала, кажу научници.

Ели Ескозидо, директор IAA, је рекао: ископавања у Давидовом граду никада не престају да нас изненађују. Овог пута, уз помоћ деликатног и инспиративног рада конзерватора и истраживача, добили смо увид у свакодневни живот људи који су овде живели пре више хиљада година. Ова открића удахњују живот древном камењу. Спознаја да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашила – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време. Већ смо били свесни средишњег значаја Јерусалима у региону током периода Првог храма, али нова открића илуструју колико је био важан и стављају га у исту лигу са главним градовима Асирије и Израила. Откриће слоноваче је корак напред у разумевању политичког и економског статуса града као дела глобалне администрације и економије и додао: ова открића удахњују живот древном камењу. Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

Спектакуларне поново састављене плоче од слоноваче ускоро ће бити доступне члановима шире академске заједнице. Артефакти ће бити изложени у уторак, 13. септембра, на 23. конференцији студија града Давида у старом Јерусалиму, и поново у октобру на Јерусалимској конференцији коју спонзоришу IAA, Универзитет у Тел Авиву и Јеврејски универзитет (Hebrew University).

Извори: