ПОТРАГА ЗА БИБЛИЈСКИМ СИНАЈЕМ - између планина Саудијске Арабије и Хар Каркома у Негеву

Где се налази планина Синај? У вези са овом темом 2013.год. организована је научна дискусија  Израелу. У средишту дебате нашле су се две локације. Прва је Хар Карком, планински гребрен смештен у пустињи Негев, који је археолог Емануил Анати поистоветио са библијским Синајем. Друга је област планинског масива у садашњој Саудијској Арабији. где се Мојсеј склонио када је побегао из Египта. Године 2014. објављен је чланак; Где је планина Синај: Хар Карком или Негевска пустиња? Чланак је потписао Hershel Shanks који је испитивао карактеристике предложених локација.

Библијска планина Синај никада није археолошки идентфикована у смислу постизања научне сагланости иако је било више предлога. Према Shanks-у ниједан од научника који су учествовали у дискусији нису разматрали могућност да библијски Синај поистовете са традиционалним Синајем, односно планином која и данас носи Мојсејево име  – Јебел Муса – на којој се налази манастир Св. Катарине. Планина се налази у јужном делу Синајске пустиње, а предање којим се ова локација  повезује са Синајем развија се у византијском периоду и поклапа се са ширењем монашког покрета у овој области. Можда је занимљиво да не постоји ниједан ареолошки налаз повезан са приповешћу Изласка који је пронађен на Синајском полуострву – облашћу којом су Израилци морали путовати из Египта – највероватније у период око 1200.год.пре Хр.

Прошло је више од 30 година од када су археолози идентификовали Хар Карком, гребен висине  2700 стопа на југу пустиње Негев као потенцијлни Синај. Емануел Анати је уверен да је то заиста тако.

Он је открио 1300 археолошких локација, као и 40.000 дубореза у стенама и више од 120 кулних стена. Између 4300. и 2000.пре Хр., дакле, у периоду Бронзаног доба комплекс Хар Карком био је култни центар соларног божанства које се звало Син. Уметнички осликане стене садрже приказе козорога, животиња чији су рогови у облику полумесеца, и које су можда симболисале поменуто лунарно божанство.

Доста је, међутим, интересантније то што Анати уверен да је на неким стенама пронашао приказе библијских мотива, на бази којих он закључује да је ово локацију коју библијски писци препознају као Синај. Једна од кључних препрека извођењу таквог закључка је то шо је као култно средиште Хар Карком цветао најмање 800 година пре изласка. Емануел Анати сматра да прихватање догађаја изласка, онако како су они описани у библијском наративу захтева редатирање изласка у рани 2. или чак позни 3.миленујум пре Хр. Штавише, он сматра да су библијски аутори, упркос свему, били надахнути Хар Каркомом.

Предлоге које је изнео Анати ми разматрамо у конкуренцији са тзв. мадијанском хипотезом. Према овој теорији Синај се није налазио на Синајском полуострву, већ у Мадијану, на северозападу садашње Саудијске Арабије. У Писму, Мојсеј уточиште проналази под шаторима мадијанског свештеника и шеија Јотора који постаје његов таст (Изл 2:15). Док је напасао стада свог таста Јотора, Мојсеј је дошао у близину Горе Божије (планина Хорив је једна од две библијске горе које се називају Горама Божијим) и тамога Бог позива да се врати у Египат и изведе Израилце из роства (Изл 3:1.17).

У контрасту са археолошки празним Синајем из времена када се датира Излазак, северозапдна Саудијска Арабија је била веома напредна током 12.в. пре Хр, што потврђује умножавање мадијанске робе, пре свега грнчарије повезане са Мадијанцима. Ова карактеристично осликавана роба пронађена је у области пустиње Негев, где се налазио египатски храм у Тимни, али не и на Синајском полуоству.

О богословском значењу и значају синајске теофаније која је претходила догађајима изласка види: https://bkcentar.rs/sr/blog/vera-kao-drzanje-za-ne-vidljivog
У вези са могућим археолошким налазима о изласку види: https://bkcentar.rs/sr/blog/izlazak-cinjenica-ili-fikcija-dokazi-izrailskog-izlaska-iz-egipta-c768d421-6b08-4db4-aae8-8f98645e4a6e
О богословском смислу и значају библијске приповести о изласку види: https://bkcentar.rs/sr/blog/vera-kao-proslavljanje-pashalnog-spasenja

Извор: Biblical Archaeology Society
и 
Сајт ЧУДО