ПРОИЗВОДНИ ЦЕНТАР КЕРАМИКЕ АНТИЧКОГ СВЕТА – открића у древном Клазоменаиу и Смирни као могући путокази за разумевање Новог завета

Јединствене старогрчке керамичке фигуре заједно са 2.500 година старим базеном-зделом (περιρραντηριο) који се користио за ритуала купања пронађене у близини античке Смирне, једне од локација која се у последњем новозаветном спису јавља као средиште једне од седам малоазијских цркава. Сличне посуде карактеристичне су за архајски период и каснија времена. Коринт је нпр. био добро познат извор перихантерије током 8. в. пре Хр. када се ова форма и јавља. Новооткривена посуда била је постављана на уздигнуто, високо, постоље и обично се налазила у сакралним просторима (светиштима), користили су их поклоници пре улазак у унутрашњи простор храма или током неких погребних церемонија. Лутерије су се често налазиле у светиштима и обично су посвећене одређеном божанству укљученом у лечење. Налази су откривени у близини древне Смирне у Малој Азији (Измир, округ Урла у савременој Турској). Клазоменаи се налази  на западној обали Анадолије и на јужној обали Измирског залива око 30км западно од Измира.

Град се првобитно налазио на копну у Лимантепеу, али је вероватно премештен на острво Карантина недалеко од обале током Јонске побуне Персијанаца у раном 5. в. пре Хр. Убрзо након тога, грчки град је обновљен на копну крајем 5. в. пре Хр. под именом Хитон. Градови су имали конфликтне односе, али је Александар Велики на крају повезао острво Карантина са копном насипом, чији су остаци још увек видљиви. Археолошко налазиште Клазоменаи, чији се остаци делимично налазе на Карантинском острву, један је од дванаест јонских градова у којима се налазио Аполонов храм у близини Агамемнонове терме. Сребрни новац кован у Клазоменају приказује главу Аполона, титуларног божанског покровитеља  града. Лабудови, птица света за Аполона, такође су очигледно били уобичајени у граду. Глагол клазо се односи на зов дивљих птица и граду је дао део имена. Градови Јоније били су претеча грчког грађанског развоја, а њихова поморска активност се проширила по Медитерану све до Иберијског полуострва.

Грчки археолози су прва ископавања на локацији започели још 1921–1922. Министарство културе и туризма Републике Турске (The Republic of Turkey Ministry of Culture and Tourism) је своја ископавања започело више од пола века доцније (1979-1980) и од тада ископавања на локацији трају. Према постојећим налазила локација насељена још у 2. миленијуму пре Хр., док је град врхунац доживео у Гвозденом добу, године благостања биле су периоду са краја 6.бв. пре Хр.

Током последњих година археолози ископавају трагове древнијег насеља, старогрчког града Клазоменаи, центра за производњу керамике. Оснивање самог града Клазоменаја се смешта у период 11-7. в. пре Хр., али новија открића указују да грчко присуство у насељу сеже у позно Бронзано доба. Клазоменаи је, стога, један од 12 јонских градова-држава, налази се на северној обали полуострва Урла-Чешме, у средини Измирског залива.

Ове претпоставке потврђују микенске шкољке, еолске бучеро-посуде, као и трагови протогеометрије датирани у 10. в. пре Хр. Многи од ових налаза смештени су у Музеј Акропоља (Museum of Acropolis). Извештаји о оснивању града су збуњујући. Према Страбону, оснивач је био Паралос, док Паусаније помиње Колофонија Парфора као становника. Елијанос, напротив, сматра да је град саградио Нил, син атинског краља Кодроса. Паусанија помиње да су првобитно становништво града били углавном Пелопонежани из Клеонеса и Флејунда, који су побегли након силаска Доријана и стигли у Клазоменај, пошто претходно нису успели да се учврсте у подножју планине Иде.

Древни грчки град се првобитно налазио у близини Лимантепеа, али су се становници, узнемирени надирањем Персијанаца, преселили на острво Карантина у заливу и тамо се настанили. Током 6. в. пре Хр.  краљ Аљата лидијски напао је Клазоменаи, а у 5. в. насеље је било у вазалном односу према Атинидо побуне у Пелепонеском рату (412. год. пре Хр.). Власт Атине је обновљена и становници Клазоменаиа као атински вазали одбијају напад Лакедемонаца (387. пре Хр.). Град је, ипак, доспео под персијску управу, али је наставио да кује сопствени новац.

Многе значајне античке личности потичу из овог града. Међу њима су филозоф Анаксагора (510-428. пре Хр.) и ранији филозоф Хермотимус, Херодото (први клазоменски олимпијски победник), Скопелианос (старогрчки софиста идр).

Професор Јасар Ерсој (Prof. Dr. Yaşar E. Ersoy), директор ископавања је истакао да је у овогодишњим ископавањима откривено постоље умиваоника и његово постоље украшено фантастичним митолошким бићима и тркама кочија. Артефакт је датиран у 6. в. пре Хр и стар је око 2.500 година. Украшен је фигурама, рељефним и обојеним. То је први те врсте,  додајући да се Клазоменаи сматра једним од најважнијих центара за производњу керамике у региону, посебно у архајском периоду у 6. в. пре Хр.

Ерсоја је навео да је на локацији и раније пронађено много примера камених и керамичких артефаката, али ниједан није био украшен митолошким сценама док је новопронађени примерак украшен је фантастичним митолошким бићима и тркама у кочијама, што ноовоткривени артефакт чини уметничким делом. Посуда је рељефна и украшена фигурама које подсећају на хеиракосфинге. На локације пронађена и комерцијална амфора.

У ископавањима која су овде обављена нађено је много фигура од керамике и саркофага произведених у локалним радионицама... Производе који се производе овде налазимо у јонским колонијама у Црном мору, у јужној Француској, у северној Африци или у различитим центрима у источном Медитерану; па су ови артефакти комерцијално транспортовани на ова места, истакао је Ерсој.

Откриће амфоре није изненађујуће, јер је на локацији је откривена радионица за производњу маслиновог уља, једна од најстаријих старогрчко-егејских радионица чији корени сежу у 6.в. пре Хр. Ова радионица је рестаураторским радовима на локацији обновљена и представљена посетиоцима. У амфорама се чувало и носило маслиново уље или вино. Посуде овог типа видимо на многим местима у широкој географији, углавном на северној, источној и западној обали Црног мора и у западном Средоземљу и источном Медитерану. Ово нам показује доминантну трговачку активност града од 7.в. пре Хр. до почетка 6. в. пре Хр – истиче Ерсоја, а то је у складу са Аристотеловом опаском да су становници Клазоменаја били економски пионири који су користили маслиново уље да би искористили куповину других добара.

Ерсоји је управљање ископавањима преузео 2007. год. Он истиче да је Клазоменаи важан центар трговине и производње керамике. Захваљујући великом броју налаза добијених током ископавања у граду, видимо димензије ове активности. Током овогодишњег ископавања пронађен је и први печат са именом града. На њему је угравиран Аполон и датира се у 4. в. пре Хр.Пронашли смо печат од теракоте направљен од глине са Аполоновом главом, који знамо и по новчићима Клазоменаја. Овај печат је први пример. Јер знамо за вазе које су биле запечаћене печатима направљеним од новчића повезаних са градом, али печат никада није пронађен. Можемо рећи да је пронађен први печат града – истакао је Ерсој.

Тачна сврха перихантериона на локацији остаје непозната, укључујући да ли објекат има било какву везу са Аполоном тамошњег храма. Даља ископавања и истраживања вероватно ће омогућити научницима да  размотре неке идеје у вези са тим. Значајно је да од 4. в. пре Хр. значај овог древног града опада. Чини се да је то било повезано са изградњом тзв. нове Смирне[1] (данашњи Измир) који лагано постаје кључни центар у региону. Може се претпоставити да су многи становници древног Клазоменаиа ново станиште нашли управо у Смирни населивши је и обогативши је сопственим предањима. Нови завет сведочи да је тамошња црква основана током трећег путовања св. ап. Павла (Дап 19:10). У књизи Откривења, Јован је своје друго писмо упутио Смирни. Помињање Исуса као онога који је био мртав и оживео можда је коришћен у писму за овај одређени град због његове обнове и поновног оживљавања (Отк 2:8). У писму Смирни, Јован примећује да су хришћани у Смирни искусили угњетавање и да су сиромашни, али и богати, алудирајући на углед града (Отк 2:8-9). У писму се затим помиње богохуљење од стране Јевреја који су заправо део синагоге Сатанине, и будуће прогонство хришћана. Написана у време Домицијана и хришћанског прогона, црква у Смирни се суочила са још већим противљењем од већине, због снажног утицаја царског обожавања у граду, који је у то време био обавезан законом и кажњив затвором или смрћу. 

Овде је, можда занимљиво напоменути да је управо у древном граду Клазоменаи 2014. год. пронађена статуа од теракоте на којој је приказан Харон. У митологији се веровало да скелар Харон и вишеглави пас Кербер прате душу мртвих. Знамо да се неки ритуали извођени пре више хиљада година и данас практикују. Нпр., веровало се да је прелазак на други свет био чамцем. Ковчег можемо упоредити са стилизованим чамцем. Видимо ковчег како лебди преко рамена, како напредује као сплав који прелази реку.  Поред овога, на очи, уста и руке мртвих је стављен новчић као данак за Харона, заједно са колачићима и поклонима. Ово се сматрало митом за пса скелара Харона. То је такође био поклон. да би прелазак на другу страну био лакши, рекла је Ергинер додајући да археолози обично проналазе древне сцене сахране приказане на вазама званим лекитос те да је можда први пут можемо да видимо приказ Харона као фигурице коју можемо узети у руке. У том смислу, ово дело је јединствено.

Скелар у делу приказан као мајмун, покојнику су покривени и уста и нос како душа не би поново ушла у тело током последњег путовања. Он улази у Хад уз помоћ Харона, скелара и Хадовог психопомпе чија је дужност била да пренесу мртве душе преко Ахерона и Стикса, река које су делиле свет живих од света мртвих. Археолошки музеј Измира је ову јединствену статуу стару 2.400 година  изложио по први пут на тематској изложби Култ мртвих која обухвата артефакте од пре више хиљада година који описују древне погребне церемоније који су откривени на гробљима током ископавања. Инсистирање на проласку кроз смрт и њеном превазилажењу писца Откривења, стога, у случају цркве у Смирни, може да буде повезано са снажним култом мртвих који је био заступљен у региону.

Упућивање на синагогу сатане је оквирно, али се може односити на Јевреје који не само да су се противили хришћанству, већ су и учествовали у царском култу. Као и многи други градови у Малој Азији, постојала је значајна заједница Јевреја, укључујући најмање једну синагогу (Јосиф Флавије, Старине).Поликарп, кога је познавао и поучавао апостол Јован, пострадао је у Смирни на подстицај Јевреја око 156. год. хр. ере (Поликарпово мучеништво; Јевсевије, Црквена историја). Црквени епископ и апологета Иринеј из 2. в. рођен је у Смирни и познавао је Поликарпа у младости, иако се преселио у Лион у Галији да би тамо водио локалну цркву. Може се претпоставити да ће нека будућа истраживања вршена у области ова два повезана града открити и нове моменте који могу да осветле неке моменте препознатљиве у новозаветним одељцима. Конкретно, било би интересатно испитати могућу повезаност Аполоновог култа са новозаветном Смирном и евентуални утицај на развој царског култа који је представљаоизазов тамошњим хришћанима.

[1]Смирна, древни град  првобитно је основан око 1000. год. пре Хр. од стране еолских грчких досељеника на малом полуострву које излази из Мале Азије у Егејско море. Сматра се да је то био родни град знаменитог Хомера средином 9. в. пре Хр., због чега је ту постојало Хомерово светише у римском периоду, о чему пишу (Херодот и Страбон). У позном 4. в. пре Хр., Селеукиди су изградили нову Смирну дуж обале и уз обронке планине Пагос/Кадифекале. Овај регион је временом постао део азијске провинције Рима. Смештена између Ефеса и Пергама, Смирна се развила у богат лучки град и један од најважнијих градова провинције, са популацијом од скоро 100.000 становника. Сматра се да се име изводи од истомене легендарне Амазонке. Током римског периода, Смирна је била град велике лепоте и импресивне архитектуре који је окруживао планину Пагус попут круне (Филострат, Аполоније из Тијане; Страбон, Географија; уп. Отк 2:10 где се спомиње венац живота). Шетајући градом, видећете Ефеску капију, гимназију, стадион, позориште (са 20.000 места), храмове Зевса (укључујући велики олтар) , Кибеле (богиња Мајка), Афродите, Диониса и царева (Тиберија  и Домицијана). Ту је лука, библиотека и огромна агора са бемом на западу и базилика.  Са дугом историјом веза са Римом, укључујући древни савез и храм Рома изграђен око 195. пре Хр., Смирна је била очигледан избор за царски храм у Азији. Заједно са другим градовима азијске провинције, Смирна се такмичила за част да изгради храм Тиберију 26. год. хр. ере, освојивши ту част и поставши „чувар храма“ царског култа (Тацит, Анали). У 2. веку нове ере, Смирна је изградила још један царски храм Хадријану. Очигледно да је Смирна била посвећена царском култу.