ПРОНАЂЕН РАНОСРЕДЊЕВЕКОВНИ РЕЛИКВИЈАР УКРАШЕН ПРИКАЗОМ БИБЛИЈСКИХ МОТИВА МОЈСЕЈА

Археолози у Аустрији открили 1500 година стар реликвијар који је украшен сценом која представља Мојсеја који прима Декалог. До овог открића археолози су дошли пре две  године, али је тим предвођен Гералдом Грабхером (Gerald Grabher) тек недавно саопштио резултате свог истраживања. Реликвијар је откривен истраживањем црквенабрду Burgbihla, у општини Иршен, на југу Аустрије.

Локално насеље је напуштено још у првој четвртини 7. в. Реликвијар је био сакривен у цркви у простору бочне капеле. У питању је дрвена кутија дуга око 25 см и украшена слоновачом на којој су изображени библијски мотиви. На читавом свету постоји око четрдесет оваквих кутија, а последња која је пронађена откривена је пре око сто година. Сви овакви реликвијари већ су део катедралних ризница или музејских поставки рекао је Грабхер.

Једна од илустрација приказује човека  који окреће главу и пружа руку ка небу, док се у самој руци може назрети неки предмет. Ово је типичан приказ Мојсеја који прима заповести као почетак савеза између Бога и Израила, како је то описано у Старом завету. Други приказ, за који Грабхер претпоставља да илуструје Христово испуњење старозаветног савеза, представља човека у кочији коју вуку два коња. И овде је приказана рука која коње и кочију виче у облаке, ка небу. Иако Грабхер истиче да је ово приказ Христовог вазнесења, подсећајући да је илустровање старозаветних сцена и њихово повезивање са Новим заветом типичан за позну антику, остаје отворено питање идентификовања друге сцене. Наиме, овакав приказ Христовог вазнесења је веома посебан и раније непознат. Сама сцена можда приказује још један старозаветни мотив, односно вазнесења пророка Илије. Илија и Мојсеј се јављају као сведоци Христовог преображења у Новом завету и, стога, не би било невероватно да су приказани заједно.

Реликвијар се још се проучава на Универзитету у Инзбруку (University of Innsbruck), а истраживачи су направили нови напредак у њеној анализи. Улрика Точтерле (Ulrike Töchterle), шефица рестаураторске радионице на универзитету (head of a restoration workshop at the university), рекла је да је реликвија веома крхка и да се не може поново саставити, али да је 3D реконструкција у току. У даљим истраживањима, археолози планирају да истраже порекло слоноваче, металних компоненти и дрвета реликвијара. За сада истраживачи сугеришу да реликвијар потиче из великог урбаног центра, вероватно Александрије, Равене или оближње Аквилеје.

Рана црква у којој је откривена реликвија имала је дужину од око 18м и имала је мермерно светиште на улазу. На њеном западу и југу налазиле су се гробнице. Открили су људске остатке који су указивали на појединце са тог подручја који су могли бити део друштвене више класе. Откривени су људски остаци три одрасле особе, тинејџера и четворо деце, који се сада испитују у Природњачком музеју у Бечу. Сахрањивање се није догодило истовремено, што указује на продужени период сахрањивања. Истраживачи мисле да је око 200 до 300 особа живело у региону од 300. до 700. год. Реликвијари су обично изношени из напуштених и разрушених цркава, и научници не знају зашто то није учињено са овим реликвијаром.