ПРОНАЂЕНО ЈУДЕЈСКО ЦАРСТВО ИЗ ВРЕМЕНА ЦАРА ДАВИДА?

Новије студије објављене 2021. год., међутим,  износе аргументе против оваквог схватања. Оне се заснивају на налазима опсежног регионалног археолошког материја који је добијен захваљујући регионалном археолошком пројекту на подручју подножја јудејских гора, управо у региону за који Библија сведочи да је рођено царство цара Давида. 

Студија је објављена у часопису Jerusalem Journal of Archaeology, потписана је од стране истакнутог археолога са  Hebrew University, Јосефа Гарфинкела. Он анализира археолошке налазе са четири одвојена локалитета у подножју  јудејских брда: Кхирбет Кеијафа (Khirbet Qeiyafa), Кхирбет ел-Ра'и (Khirbet el-Ra’i), Сокох (Socoh) и Лахиш. Тешко да се ово може описати као ненастањен регион. Супротно од тога, проналасци указују на постојање малог краљевства које се ширило током периода Гвозденог доба IIA (1000–925. пре Хр.). Гарфинкел сугерише да се ово краљевство вероватно развило у Хеброну, пре него што се проширило на север и пре него је у себе укључило Јерусалим и Кхирбет Кеијафу (град који се у Писмо вероватно наводи као Сараим) на западу. Недуго потом, територија је додатно проширена и у себе је укључила о Лахиш, град у области југозападног подбрђа, али и Виравеју у областима Негева, као и неколико других градова који ће постати велики административни центри у каснијим вековима гвозденог доба (925–586 пре Хр). Ова експанзија се доста поклапа библијским описом ширења царства цара Давида које је почело у Хеврону и тек се касније проширило до Јерусалима, а затим је даље расло током владавине цара Соломона.

С 14 датирањем омогућено је да се датира утврђени град Кхирбет Кеијафа и мање село Кхирбет ел-Ра'и и то у рани 10.в. пре Хр. Након што је Кеијафа уништен, оближњи град Вет-Семес постао је доминантно упориште у региону. Затим, у касном 10. в. пре Хр., за време Ровоамове владавине, Лахиш је утврђен као што се помиње у 2Дн 11:5–12. Недавна ископавања Јеврејског универзитета у Лахишу открила су масивни градски зид широк 10 стопа на северној падини локације. Зид је датован С 14 методом у време владавине цара Ровоама. На основу ових налаза, Гарфинкел сугерише да вероватно постоје многа друга места у подножју Јудеје која датирају из раних година Царства Јудеје.

Према Гарфинкелу, ранији недостатак археолошких доказа за овај период може се приписати недостатку података о ископаним слојевима разарања. Слојеви уништења заправо служе за очување многих археолошких налаза које би иначе уклонили или поново користили становници локације. Као резултат тога, периоди сукоба често остављају много јасније знакове у археолошким записима. Ово се посебно може видети пред крај гвозденог доба, где се слојеви разарања које су оставиле и асирска и вавилонска војска лако идентификују на многим археолошким налазиштима.

Извор: