РИМСКИ ОДЕОН ИЗ НОВОЗАВЕТНИХ ВРЕМЕНА ОТКРИВЕН НА КРИТУ

Археолози на Криту открили су древни римски одеон који је могао да се користи за догађаје као што су предавања, музичка такмичења и састанци градског већа. Ушушкане у планинској ували на југозападу Крита налазе се рушевине Лисоса, древног града чији су археолошки остаци доступни само морем или дугим пешачењем. Због своје изолованости, Лисос неколико деценија нису истраживали археолози. Међутим, новo истраживање у Лисосу открило је одеон, сличан модерним трибинама. Постојање оваквог објекта указује на просперитет града.
Претходна истраживања су показала да је Лисос био насељен много пре него што је његово име ушло у историјске књиге у 4.в. пре Хр. Његова локација преко Средоземног мора је директно повезана са Киреном, великим старогрчким градом у данашњој Либији. То, вероватно, значи да је Лисос био важна станица на медитеранским трговачким путевима. Смештена у плодној долини Аи Киркос, лука Лисос је била заштићена планинама и окренута према југозападном мору Крита. Независан град и верски центар, Лисос је такође имао моћне трговачке и рибарске флоте током 3. в. пре Хр. Натписи и новчићи из тог времена откривају да је град био у савезу са краљем Магом из Кирене и био члан Орејске лиге. Лига је укључивала градове Лисос, Сију, Поикиласос, Тарра, Иртакина и Елирус.

Локацију је прво истраживао 50-их година прошлог века археолог Николаос Платон (Nikolaos Platon). Открио је добро очуване грађевине из различитих временских периода, укључујући јединствени храм Асклепија, старогрчког бога медицине; стамбено насеље; импресивно гробље са двоспратним гробницама; римска купатила; и хришћанске цркве. Археолози су сада додали одеон овој листи структура након првог ископавања у Лисосу у више од пола века.
Катерина Тзанакаки (Katerina Tzanakaki (заменица шефа Одељења за праисторијске и класичне антиквитете и музеје у Ефорату антиквитета у Ханији (deputy head of the Department of Prehistoric and Classical Antiquities and Museums at the Ephorate of Antiquities of Chania) која је водила ово истраживање истакла је да су одеони коришћени за предавања, књижевна и музичка такмичења или позоришне представе.

У првој фази ископавања одеона, Тзанакаки и њен тим пронашли су део бине, 14 редова седишта и две засвођене бочне коморе. Одеон датира из римског периода (1-4. в. хр. ере). То је време током којег је Асклепијев храм у Лисосу претворен у политички центар са новим мозаичким подом и портретима римских царева Тиберија и Друза.
Нажалост, одеон је у антици био тешко оштећен великим камењем, вероватно као резултат снажног земљотреса 365. године нове ере. Џејн Френсис (Jane Francis), археолошкиња са Универзитета Конкордија у Монтреалу (Concordia University in Montreal) није била укључена у овај пројекат, али је подсетила да је цунами разорне силе повезан са земљотресом чак и у Александрији, у Египту. Цело место Лисоса је подигнуто за неколико метара, тако да би град био већи него данас, а позориште ближе обали.

Пошто је одеон био у близини центра града, Тзанакаки мисли да је могао да функционише и као булетерион, зграда за састанке градског већа. Са овим су сагласни и Френсис и  Џорџ В. Харисон (Francis and George W. Harrison) археолошки стручњаци за овај период са  Универзитета Карлетон у Отави који су истакли да величина и датум зграде значе да је највероватније у питању одеон, али чињеница да је пројектован и коришћен као наткривено позориште не искључује секундарну употребу као скупштинска кућа.
Прецизна дефиниција новооткривене зграде ће можда морати да сачека будући рад али, откривање зграде јавне службе у централној тачки античког града, у близини Асклепијевог храма, додаје нове информације археолошком и историјском хоризонту подручја, наводи се у преведеној изјави грчког Министарства културе и спорта (Hellenic Ministry of Culture and Sports). У истом саопштењу истиче се да је први пут после 62 године извршено ископавање које је довело до откривања великог дела јавне зграде и то у виду конзерваторијума или зграде парламента. Одељење грчке владе је такође истакло да је ископавање део пројекта заштите археолошког налазишта Лисос у Ханији. Френсис и Харисон се слажу да је откриће ретко истакавши да нема много добро очуваних позоришта на Криту, а још мање булеутерије.
Историјска литература сугерише да постоји сличност између културе и религије између Грка и Римљана. То је зато што Грчка није пропала као култура, већ су је усвојили и ширили не само Римљани већ и Македонци. Конкретно, грчка књижевност и позориште били су значајан аспект грчке културе и утицали су на модерну драму, за коју се може видети да је интегрисала Римско царство и неколико других цивилизација.
Након открића древног римског одеона на Криту, који се налази јужно од грчког копна, показује се обим Римског царства и како се оно надовезало на древну критско-минојску цивилизацију која је нестала, највероватније услед природних катастрофа које су захватиле регион.
Будући радови ће помоћи да се утврди да ли је постојао спољни зид који подржава одеон, и тај налаз ће утицати на рестаураторске радове. У међувремену, археолошко налазиште Лисос остаје отворено за јавност; до њега се може доћи кратким излетом бродом или двосатним пешачењем од оближњег града Соугиа. Упркос претходним ископавањима која су открила обилна открића, његова изолована локација је током година отежавала приступ, као и заштиту Лисоса од упада савременог туризма. Надамо се да ће нова археолошка открића поспешити туризам, али и да он неће угрозити археолошка налазишта.

Иако је ванредно значајан за разумевање историје Старог завета (што је јасно примећено у пратећој литератури), Криту као новозаветној одредници није посвећена дужна пажња. Крит је био једна од области која је посредством делатности ап. Павла рано упозната са хришћанском вером. Немамо много о тамошњој мисији, али чини се да Павле на ово острво доспева после ослобађања из свог првог заточеништва. Према неким подацима пут од Рима до Александрије са повољним ветровима Етезије трајао је између десет и двадесет дана; путовање против истих ветрова је више него удвостручило повратак, захтевајући курс дуж јужне обале Мале Азије, затим Крита, Малте и Сицилије или можда уз западну обалу Пелопонеза пре него што се пресече на Сицилију. Павле је, стога, на острво доспео када је путовао у Рим као заточеник (Дап 27), даби се по ослобађању упутио на острво са Титом који му је био сарадник у мисији. Тит је и остао на оству (Тит 1:5). Један од Павлових сарадника, Тихик (Еф 6:21–22; Кол 4:7) или Артем је постављен да замени Тита у надзору цркава на Криту (Тит 3:12). Својим сарадницма Павле је давао савете које су они требали да пренесу критским хришћанима (Тит 2:3–3:1–3) који су били, чини се, распоређени у више цркава на острву. Не можемо да тврдимо да су Павле и његови сарадници деловали у Лисосу, али можемо да их замислимо како се на овдашњем одеону обраћају тамошњим грађанима. 
 
Извори: 
https://www.livescience.com/ancient-odeon-discovered-crete?fbclid=IwAR36HegQfqUkDRUazKGwaqebKGFnbiYEeGjkrAxEZNJkmx1DAPw-RJg0CAM 
https://www.archaeology.org/news/10975-221111-crete-roman-odeon 
https://www.natureworldnews.com/articles/54127/20221111/ancient-roman-odeon-discovered-archaeologists-remote-site-crete.htm 
https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/lissos-crete-0017508 
Hawthorne, G. F., Martin, R. P., & Reid, D. G. (1993). Dictionary of Paul and his letters (605). Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press. 
Porter, S. E., & Evans, C. A. (2000). Dictionary of New Testament background  : A compendium of contemporary biblical scholarship (electronic ed.). Downers Grove, IL: InterVarsity Press.