СИНАГОГАЛНИ МОЗАИЦИ, ПОТОП И ЊЕГОВЕ ПАРАЛЕЛЕ И СВЕТ БИБЛИЈСКИХ ЖИВОТИЊА

Знам за само две друге сцене раздвајања Црвеног мора у древним синагогама, рекла је Магнес за Националну географију (National Geographic) додавши да је један од тих мозаика у знаменитој сиријској синагоги Дура Еуропос [у Сирији]. То је потпуна сцена, али другачија од наше – ниједна риба не прождире египатске војнике, рекао је Магнесс. Она додаје: други је у Вади Хамаму [у Израелу], али је веома фрагментарно и лоше очуван.

Сцене ковчега су такође неуобичајене; Магнес је рекла да зна за само два друга мозаика који показују такве приказе. Заједно са тимом универзитетских научника и студената и Израелском управом за антиквитете (Israel Antiquities Authority, IAA), она је вршилa ископавања у Хукоку (Huqoq) од 2012. год. Ранија открића мозаика приказивала су библијске сцене као што су Самсон и лисице и Самсон који на својим раменима носи капију Газе. Ископавања у Хукоку открила су први небиблијски мозаик пронађен у древној синагоги. Тај трослојни мозаик укључивао је сцену која приказује сусрет две важне мушке фигуре, за које се сматра да је легендарни сусрет између Александра Великог и јеврејског првосвештеника.

Ова претходна открића откривена су у источном пролазу синагоге, а истраживачи нису били сигурни да ли ће се мозаици наставити у наос, велики централни део синагоге.

Међутим, ископавања су заиста открила Црвено море и мозаике Нојеве арке.

Овај панел је управо онакав какав треба да буде, рекла је Магнес о мозаику ковчега додајући: Окренут је ка северу, тако да су људи могли да га виде док су улазили са југа, где би се налазила главна врата.

Сви знамо причу о Нојевом ковчегу, а од последњих деценија 19. в. доступни су нам преводи вавилонских текстова о потопу. Открића поменутих текстова су дословно преобликовала наша схватања о пловилу о којем се говори као и бројним другим детаљима. Најзначајнија паралела библијског текста је знаменита XI плоча Епа о Гилгамешу и Еп о Атрахазису. Вавилонске приповести садрже многе детаље који се, такође, јављају и у причи о потопу у Постању – истакла је Тиква Фрајмер Кенски (Tikva Frymer-Kensky) додавши да су то: изградња ковчега, увођење животиња и ковчег, заустављање ковчега на планини, слање птица да извиде повлачење воде. Ово је јасно сведочанство повезаности ових приповести упркос постојању и неоспорних фундаменталних разлика међу њима.

У Епу о Гилгамешу, бог Енки даје задатак Утнапиштиму да спасе свет од потопа задобије бесмртност. Каснија открића показала су да је овај еп скраћена и модификована верзија акадског епа Атрахасис, сличног мита о потопу који је вековима копиран и прилагођаван на древном Блиском истоку. Успомене на препотопни (препотопа) период сачуване су у целој Месопотамији: листа сумерских краљева укључује препотопне краљеве, а рељефи препотопних мудраца познатих као апкалу фигуре (крилати духови) осликавани су по зидовима асирских палата.

Све је почело тако што је 1866. год., Џорџ Смит (George Smith) написао је писмо чувеном асириологу сер Хенрију Ролинсону (Sir Henry Rawlinson), питајући га да ли би могао да погледа фрагменте и одливке асирских натписа из Британског музеја. Ролинсон се сложио — чиме је започео оно што ће постати необично плодно пријатељство између жељног аматера и човека који је дешифровао клинопис. У својој популарној књизи Халдејски приказ Постања (The Chaldean Account of Genesis), Смит је описао откриће: Убрзо сам пронашао половину необичне плоче која је очигледно садржавала првобитно шест колона текста; две од њих (трећа и четврта) су још увек биле скоро очуване; две друге (друга и пета) су биле оштећене. Остало је око половине текста. Преостале колоне (прва и шеста) биле потпуно изгубљене. Гледајући низ трећу колону, око ми је запало констатација да је брод почивао на планини Низир, након чега је уследио извештај о слању голуба, о томе како није пронашао место одмора и повратку. Одмах сам видео да сам овде открио барем део халдејског [вавилонског] извештаја о Потопу.

Британски музеј је ову Смитову таблицу назвао најпознатијом клинастом таблицом из Месопотамије. Смит је претражио фондове музеја у потрази за додатним фрагментима и убрзо је открио да је његова плоча с Потопом 11. плоча у епској песми од 12 таблица.

Он је 3. децембра 1872. представио своја открића новооснованом Британском друштву за библијску археологију и спекулисао да је више ових фрагмената плочица остало закопано у песку Ниниве. Убрзо након тога, Едвин Арнолд (Edwin Arnold), власник лондонског Дејли телеграфа (Daily Telegraph), предложио је да његов покрвитељ обнови ископавања у Ниниви са Смитом на челу. Смит и музеј су се сложили. Смит је касније написао: Убрзо након што сам почео да ископавам у Којуњику (Kouyunjik), на месту Асурбанипалове палате, пронашао сам нови фрагмент халдејског извештаја о Потопу који припада првој колони плоче, који се односи на наредбу за изградњу и попуњавање ковчега. Копије Епа о Гилгамешу које су открили Лејард и Смит потичу из библиотеке асирског цара Асурбанипала (668–627. пре Хр.). Међутим, приче о Гилгамешу, храбром краљу ратнику Урука, много су старије; многи од њих датирају из сумерског период. У старовавилонском периоду), различите Гилгамешове авантуре биле су спојене у кохезивну причу, која је много пута преписивана.

Дванаета плочица која описује Гилгамешову смрт додата је у 8. в. пре Хр. Прича о потопу не спада међу оригиналне сумерске приче о Гилгамешу. Уместо тога, убачена је у наратив отприлике у 12. в. Према причи, након смрти свог вољеног пријатеља Енкидуа, неутешни Гилгамеш почиње да трага за бесмртношћу што га води ка Унтапиштиму, личности која је често означена као месопотамски Ноје, јер је спасао своју породицу од разорног светског потопа. Утнапиштим говори Гилгамешу да је и он некада био обичан смртник и краљ Шурупака на Еуфрату. У његово време, пет богова су планирали да пошаљу потоп да униште човечанство. Један од богова, Еа, кришом је обавестио краља, шапнувши: Брзо, брзо срушите своју кућу и саградите велики брод, оставите своје имање, спасите свој живот... Затим сакупите и укрцајте на брод примере сваког живог створења. Утнапиштим завршава брод и укрцава породицу и животиње на време: Нинурта је отворио капије раја, паклени богови су планули и запалили целу земљу. Смртоносна тишина се ширила небом и оно што је било светло сада се претворило у таму. Земља је била разбијена као глинени лонац. Цео дан, без престанка, дували су олујни ветрови, падала је киша, онда је бујала поплава, преплављујући људе као рат... Шест дана и седам ноћи олуја је рушила земљу. Седмог дана пљусак је престао. Океан се смирио. Видела се земља, само вода са свих страна, равна као кров. Уопште није било живота. Чамац се насукао на планину Нимуш. Утнапиштим шаље голубицу, која одмах лети назад, пошто није успела да нађе земљу; шаље ласту са сличним резултатима. Најзад шаље гаврана, који се никада не враћа. Воде су почеле да се повлаче.

Један од значајних извора је и тзв. арт-таблица (Ark Tablet)тј.двострано исписан глинена таблица која је суштински упутство за прављење ковчега рекао је Ирвинг Финкел (Irving Finkel) из Британског музеја. Енки даје Атрахасису упутства о томе како да изгради ковчег који је, недвосмислено, округао. Текст описује конструкцију коракуле или гуфе, традиционалног чамца налик корпи који би био познат Месопотамцима. Наравно, ово није просечан коракул – Атрахасис треба да изгради чамац пречника од близу 70м и зидова високих близу 6м. Чамац је направљен од огромне количине ужета од палминих влакана, запечаћених битуменом.

Арк-таблица, иако изузетно дескриптивна у својим упутствима, садржи двадесет редова који описују само хидроизолацију посуде – описује нарацију о арки која се више разликује од Нојеве од својих других вавилонских паралела. Међутим, Финкел је био шокиран ретким клинастим знаковима у одломку који описује животиње на броду, које улазе у паровима баш као и у библијском тексту. Ова таблица је од библијског текста старија читав миленијум. Да ли би округли чамац у стилу гуфе издржао Потоп? Ирвинг Финкел истиче да је класичан брод можда лакши за пловидбу до одређене дестинације, али Атрахазисова арка није имала где да оде — само је требало да одржи своје људе и животиње током поплаве. Овакав тип пловила је добро познат. И данас се у Ирану и Ираку понекад користи врста округлог коракула који би тачно знали како да користе за превоз животиња преко реке или мора. Оно што је занимљиво у новооткривеним мозаицима, јесте повезивање сцене потопа тј. ковчега и преласка Црвеног мора. На овај начин потврђена је значајна интертекстуана веза на коју су годинама уназад указивали библисти.

Представљена истраживања, такође, покрећу питање теме животиња у Библији, као и начина на који се библијски свет флоре и фауне представља у доступним преводима Библије на савремене језика.Уколико би покушали да се сетите књига у којима значајну улогу имају гепарди, крокодили, нилски коњи асоцијације би биле Тарзан или неке друге егзотичне приче. Медведи, шакали, мајмуни, пантери су у домену Књиге о Џунгли. Готово све ове животиње се, међутим, спомињу и у Светом писму. 

Постоји око сто различитих типова сисара, прица, гмизаваца, водоземаца, риба и бескичмењака који се спомињу у Библији. Тешко је одредити тачан број зато што постоје многи синоними за исте животиње или стога што није сасвим јасно на које се животиње мисли у библијском тексту. Како је окружење Библије Обећана земља и њена околина, животиње које се спомињу у Библији, природно, су оне које на том подручју имају или су имале природна станишта. У Библији се, стога, не спомињу панде, пингвини, бели медведи. Ипак, постоје изузеци. Чини се да се у Библији спомињу мајмуни и пауни из Индије. Разлог тога је што су ове животиње биле део украса Соломонове палате (1Цар 10:22). Постоји такође, могућа веза са жирафама (Пнз 14:5), које су, такође, биле део међународних дарова из Африке. Осим тих изузетака, спомињу се животиње које су биле настањене у области Израила. Библија се, свакако, не може читати дао књига о фауни Израила, али даје значајан дорпинос разумевању дивљих животиња библијског света. Постоји значајан број животиња које постоје у савременом Израелу, али нису биле изворно настањене у њему у библијским временима (нпр, mynah птица, глодар сличан дабру - nutria, и данас свеприсутни браон пацов).

Супротно од тога, постоје око сто педесет животињских врсте које се спомињу у Библији, а које су доцније нестале из ове области (нилски коњ Јо в 40:15–25), крокодил (Јзк 29:3–6), биво (Пнз 14:4), гепарди (Ав 1:8), медведи (2Цар 2:24) исл. Неке од ових животиња су гајење у заточеништву, али су касније постале део дивљих врста, нпр. ној (ПлЈер 4:3), месопотамски јелен лопатар (Пост 49:21) и величанствена орикис антилопа (Пнз 14:5).

Како је земља Израила била на раскршћу Европе, Азије и Афрке, она је била дом јединствене комбинације животиња. На крајњем северу било је много животиња које су изворно потицале из Африке (крокодил, нилски коњ), док је на југоистоку било много европских животиња (вукови, јелени лопатари), а на западу је било аутохтоних азијских врста (азијски гепард). Источна обала Медитерана, са друге стране, била је путања сеобе бројних животињских врста које су пролазиле између Азије и Африке. Стога, комбинација животиња која се проналази у Библији јединствена је и уникатна у свету.

Пошто су многе врсте биле ограничене на регион библијског света, историјски народи који нису припадали овој области нису били упознати са животињама које се спомињу у Светом писму. Стога, они су преводили имена животиња које се спомињу у Библији њиховим локалним еквивалентима. Стога, zvi  Библије (ПрСол 6:5) je газела, али у Европи где није било газела па се zvi се најчешће преводи као јелен/срна. shu’al, врста чијих је триста јединки ухватио Самсон везавши им бакље за репове (Суд 15:4) поистовећена је са европском лисицом. То је била основа за изругивање европских критичара бибијском тексту (нпр. Волтер је питао како скупити  300 животиња које су склоне осами). Међутим, чини се да се овде говори о шакалима (уп. Пс 63:11) који су били непознати у Европи.

У Библијском музеју природне историје (BiblicalMuseumofNaturalHistory) у Израелу, комплекса зоогеографија Библије изазива запрепашћење посетиоца. Они могу да упознају медведе и вукове, али да помешају крокодиле са алигаторима. Европски посетиоци препознају јелена лопатара, али не и мунгосе. Становници са југа Африке могу да препознају мрмоте, куниће, јазавце у врстама који су непознати Европљанима (Пс 104:18), али су изненађени медведима и вуковима. Сви препознају лавове, гепарде и нилске коње са којима су се израилска племена вероватно сусретала како у Египту тако и на својем путовању ка Обећаној земљи. Овако посматрана, Библија је нека врста Књиге о џунгли.

Извори:
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-topics/hebrew-bible/the-animals-went-in-two-by-two-according-to-babylonian-ark-tablet/