ТАЈНЕ ЈЕДНЕ ОД ПАРЋАНСКИХ ПРЕСТОНИЦА – древни регионални центар са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере октивен у Ирачком Курдистану?

Рабана-Меркули је вероватно била војна испостава и регионални центар који је чувао коннтролу Партије над спољним границама своје територије, закључили су немачки и ирачки истраживачи који су сарађивали на интензивном проучавању рушевина Рабана-Меркулија. Ово насеље је је, заправо, објединило два суседна насеља у долини Рабане и на висоравни Меркули, веома близу границе партске вазалне државе Адијабене (можда чак и са друге стране те границе). Вредни Парти су изградили скоро 4км стеновитих зидова како би попунили празнине у планинама које би иначе дале освајачима приступ долини и висоравни. Тако је грађанима ових овог насеља обезбеђена најбоља могућа заштита тог времена.

Ова парћанска утврђења откривају нове информације о регионално-значајном парћанском царству које је играло значајну улогу  са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере показујући да је претпоставка да је Партија имала само ограничену контролу над својим спољним границама и да није била у стању да их заштити, у најмању руку, спорна.

Велики напори који су морали бити уложени у планирање, изградњу и одржавање тврђаве ове величине указује на владине активности, изјавио је др Мајкл Браун (Dr. Michael Brown) историчар Универзитета Хајделберг (Heidelberg University) и првопотписани аутор нове студије која открива нове податке о томе како су Парћани штитили спољне рубове свог царства. Иапк, крајњи домашај студије сеже у многу даљу прошлост, јер су њени аутори указали на открића која сугеришу да је поменути град настао на темељима и остацима давно изгубљене престонице Адијабена краљевства, и место у којем је столовао његов легендарни оснивач Натоуниссар.

Натоунија (Натоуниссарокерта), краљевска енклава се са правом може сматрати изгубљеним градом, јер је једини доказ његовог постојања неколико новчића из 1.в. пре Хр који помињу град у својим натписима. На ову претпоставку научнике је навело то што је други назив избубљене престонице  био Натоуниссарокерта што би дословно значило утврђење-Натоунисар. Осим тога, откриће две рељефне резбарије у природној величини које се налазе одмах поред улазних капија у утврђењима наводи на такав закључак. На свакој је приказана брадата фигура импресивног раста са високим, шиљатим шеширом и дугачким огртачем без рукава. Његова десна рука је подигнута у знак поздрава, што сугерише да је његов приступ пријатељски. На рељефима је, према схватању археолога, приказан краљ или високи и значајни државник. Краљ на резбарењу могао би бити оснивач Натоуније, било Натоунисар или његов директни потомак. Наиме, ова два рељефа веома подсећају на статуу ископану у древном граду Хатра, који се налази око 230 км западно од Рабана-Меркулија. Статуа пронађена у Хатри носи мач у корице, док фигуре уклесане у стену код капија Рабана-Меркули не, али чини се да су оба приказа (и статуа и мозаик) рађени по истом моделу и имају исту одећу и држање. Статуа је идентификована као краљ Адијабена познат и као Аталос.

Оба рељефа се налазе одмах поред два улаза са капијом и јасно су дизајнирана да дају политичку изјаву — могу се окарактерисати као древна пропаганда, истакао је Браун додавши: Двојни стеновити рељефи су ретки примери споменика владара из партског периода у скоро природној величини и омогућавају нам да повежемо тврђаву са онима који су је изградили. На основу одеће фигуре, посебно капе, мислимо да је тврђаву изградила владајућа династија Адиабене. Присуство ових мозаика у природној величини на улазима у Рабану и Меркули сугерише да су то била адијабенска насеља.

У време када су утврђења изграђена, Адијабена је била чврсто успостављена као партска вазална држава. То објашњава Парћани дозволили да се адијабенски краљ приказује као чувар зидина које су они изградили.Осим тога, географско окружења повезујее Рабана-Меркули са Натоунијом. Натунија се на кованицама помиње као да је на Капросу. У питању је грчки израз који описује акумулацију воде или подручје слива. Рабана-Меркули је изграђена унутар граница вододелнице реке Доњи Заб и научници претпостављају да је управо та река могла у грчким изворима бити названа Карпос, а границе краљевства Адиабене налазиле су се у региону између Горњег Заба и Доњег Заба.

Предложено идентификовање Рабана-Меркули насеља са Натоунијом изведено је на бази посредних доказа. Будућа ископавања могу да на светслост дана изведу неке непосредне доказе (предмете са натписима, новчиће исл). Потенцијални налази могу да нам можда осветле догађаје који су битно утицаји на историјске прилике које су обликовале политичку, војну,културну и религијску атмосферу Новог завета. До тада, оно што је неоспорно и јасно је да је ово насеље било значајно војно и политичко средиште и религијски центар. Ископавањима су откривене рушевине неколико правоугаоних зграда које су можда служиле као касарне за војнике стациониране у тврђави и остаци верског комплекса за који се чини да је био посвећен персијској (иранској) богињи воде, Анахити. Ово светиште је вероватно повезано са оближњим сезонским водопадом па се може  направити веродостојна асоцијација на иранску богињу воде Анахиту. Мали олтар исклесан у камену у близини, највероватније за ватру, подржава верску интерпретацију, истакао је Браун.

У близини до сада истражених делова налазишта откривени су неке архитекстонске целине које би могле да буду гробнице градских угледника. Уколико се ова претпоставка покаже тачном, налази у њима би могли д апотврде или оспоре предложену идентификацију.

Насеље је вероватно је функционисао и као прометно трговачко место. Траговина се вероватно вршила са оближњим пастирским катунима и племенима у залеђу, али и више од тога. Пошто се налазило дуж трговачке руте Пута свиле која је повезивала Римско царство са династијом Хан у Кини, Рабана-Меркули је имала озбиљан регионални трговачки значај. Кроз њу су, такође, водили и путеви који повезивали древни Иран и Месопотамију, па се може претпоставити да је је некада била главни трговачки регионални центар Партског царства пре два миленијума. То је Парћанима дало јак разлог да пруже довољну заштиту људима који су тамо живели и надгледали и омогућавали његову комерцијалну делатност. Велики напори који су морали бити уложени у планирање, изградњу и одржавање тврђаве ове величине указује на владине активности... Рабана-Меркули је далеко највеће и најупечатљивије место партског доба у региону, и једино са краљевском иконографијом, тако да је далеко најбољи кандидат [да буде Натоунија]. Његова утврђења обухватају природно одбрањив терен и могу се посматрати као продужетак околног планинског пејзажа. Ако сте упознати са Господаром прстенова, то је у основи стварна Хелмова дубина, рекао је Браун. Он, ипак, додаје да су Парћани напустили тврђаву релативно брзо након што је подигнута и да  је већина архитектуре је једнофазна (тј. није много обнављана), тако да мислимо да се тврђава није користила дуго, вероватно у распону не дужем од века.

Тренутно истраживање у Рабана-Меркули финансира Немачка истраживачка фондација (German Research Foundation) као део приоритетног програма 2176, Иранско горје: Отпорност и интеграција предмодерних друштава (The Iranian Highlands: Resilience and Integration of Premodern Societies). Циљ истраживачког пројекта је да се истраже парћанска насеља и друштво у висоравни Загрос са обе стране иранско-ирачке границе. Током најновијих ископавања у Рабана-Меркули, др Браун је сарађивао са колегама из Управе за антиквитете у Сулејманији (Directorate of Antiquities in Sulaymaniyah), регионалном центру аутономног Ирачког Курдистана. Археолози су уз помоћ дронова снимили и мапирали локалитет, пре него што су 2009. год. започели истраживање и каталогизовање. Закључке досадашњих истраживања објавили су у часопису Antiquity у новој студији која значајно доприноси нашем знању о партској археологији и историји, које остаје изразито непотпуно, упркос његовом очигледном значају као велике силе на древном Блиском истоку.

https://www.livescience.com/mountain-fortress-iraq-natounia
https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/arheologija/a39602/Arheolozi-otkrili-izgubljeni-grad-Natouniju-centar-Partskog-carstva.html?utm_source=facebook&utm_medium=ac&fbclid=IwAR3qAsE5Ch5z9ZDZHuH6TyZnl1sGPlmHNNv5n0fgq9idkF52weAaAEeQBAI