ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У БИБЛИЈСКОЈ АРХЕОЛОГИЈИ – мај 2022

Ископавање у Хорбат Асаду у источној Галилеји открило је фарму из jeленистичког/хасмонејског доба и раније пољопривредно насеље из ГД. Чини се да је насеље јелинистичког доба изненада напуштено, а остављени су тегови за разбоје и гвоздени алат. Пронађени су и новчићи који ће, после рестаурације и чишћења, омогућити прецизније датирање налаза и омогућити разумевање хронологије живота на овој локацији. Ово су први остаци из овог доба откривени у Галилеји. Према речима главног истраживача ово је веома знаћајно и вредно место које може да нас пуно научи о ширењу Хасмонејској царства и о свакодневном животу у јеленистичком периоду.  Ово откриће нуди непроцењив увид у свакодневни живот хасмонејског периода, рекла је др Амани Абу-Хамид (Dr. Amani Abu-Hamid) археолог Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) позивајући се на историјске изворе који наводе да се Јудејско Хасмонејско краљевство проширило на Галилеју.

Тегови за тчакки разбој су указали да су се овде чувала стада оваца и коза, а лонци за кување помогли су истраживачима да датирају тренутно ископани слој. Истраживачи су на локацили открили потпуно очуване посуде за складиштење. Пало камење је сачувало артефакте и уклоњени су само делови камења структуре.Тим је открио органске узорке који су послати на С 14 датирање, а иницијално датирање је извршено кроз керамичку типологију. Археолози су такође пронашли друге артефакте из периода Хасмонеја, укључујући новчиће и ову свећу грубог облика. Међу артефактима на имању била је и  грнчарска фигурица. Тим је пронашао пољопривредне алате, као што су трзалице и косе направљене од гвожђа.

То што је насеље изненада напуштено, а оно што је иза његових житеља остало готово замрзнуто у времену наводи истраживаче да се запијају о разлозима напуштања локације. Једна од ствари која можда може да помогне, јесте то што је овдашња породица - још увек непознатог порекла - покупила драгоцености и напустила свој у Хорбат Асаду,  остављајући за собом доказе о својим свакодневним занимањима, укључујући и посуде са храном, можда помогне у давању одговора на ово питање. Археолози за сада нагађају да су становници  на овој фарми могли бити поданици Селеукидског царства који су отишли ​​да би избегли инвазију на то подручје од стране снага Хасмонејског краљевства. Међутим, још је прерано доносити коначне закључке у вези са идентитетом становника или било каквим везама које су можда имали са селеукидским властима које су у то време држале власт над Галилејом. Стање налаза пружа доста података о свакодневном животу у Галилеји током овог периода, који није иначе није јасно представљен у постојећим археолошким налазима.

Имали смо велику срећу да смо открили временску капсулу, замрзнуту у времену, у којој су налази остали тамо где су их оставили станари локалитета, а чини се да су отишли у журби пред надолазећом опасношћу, вероватно претњом војног напада, рекла је Хамид. Још не знамо који народи су насељавали било који од два нивоа насеља која су пронађена на локацији, додала је она уз напомену да све показује да су оба периода била заснована на пољопривреди.

Она додаје: 

Археолози су, такође, открили остатке значајног пољопривредног насеља из 10. в. пре Хр. Абу-Хамид је директорка ископавања које има за циљ заштиту локалитета у близини Нахал Арбела који се налази у региону реализације NIS 910 million Northern Carrier project. Поменути пројекат спроводи спроводи компанија за воду Мекорот, а циљ пројекта је пумпање десалинизоване воде из Средоземног мора у Галилејско море како би се пружила помоћ неопходна за опстанак пољопривреде и домаћинстава у региону.

Што се тиче будућности локације, рекла је Абу-Хамид, у овом тренутку IAA и Мекорот процењују све могућности да одлуче шта да раде након што се заврши сва документација о налазима. Генерални директор Израелске управе за старине Ели Ескосидо (Eli Eskosido) рекао је у саопштењу за јавност: Израелска управа за антиквитете и Мекорот сарађују на очувању фарме, на самом локалитету или у непосредној близини.

Хасмонејска династија је била јеврејска династија која је владала древном Јудејом од 142. до 63. пре Хр. Пре успона Хасмонејског краљевства, Селеукиди су владали јужним јеврејским краљевством Јудеје. Јеврејима који су се вратили у Јудеју пре успостављања грчке власти било је дозвољено да практикују своју веру и законе. Ипак, под утицајем јелинизма многи прихватају грчку културу. Године 168. пре Хр. селеукидски краљ Антиох IV Епифан преузео је директну контролу над Јудејом. Према писању Флавија, Антиох је убио и поробио хиљаде људи током напада на Јерусалим, запленио земљу и другу имовину и присилио Јевреје да једу свињетину, раде суботом и престану да обрезују своје синове. Оно што је изгледа била последња кап за народ Јудеје је то што је Антиох увео грчку политеистичку религију у монотеистички јеврејски храм у Јерусалиму, укључујући и жртвени олтар Зевсу Олимпију. Године 167. пре хр. Јудеји су се побунили  у Макавејском устанку. До 134. пре Христа, Макавејци су постигли независност од Селеукида и успоставили јеврејско Хасмонејско краљевство широм региона. Оно је, ипак, 63. год. морало да се приклони Римском царству, а Ирод Велики устоличен као римски вазал.

 

Научна студија коју су објавили кћер и отац показује да је древна индустрија Свете земље била развијенија него што се раније мислило. Ирод Велики био је градитељ познат по својим колосалним пројектима и истанчаном укусу. Подигао је више храмова, међу којима се по значају истицао трећи јерусалимски храм, онај који је Христос посећивао током својих ходочашћа у Јерусалим и који је уништен недуго после окончања градње, у римским освајањима 70. год. хр. ере. Градио је тврђаве, палате, амфитеатре и оснивач је града Цезареје.

Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.

Последњих неколико деценија ископано је пар луксузних алабастерних када пронађених у иродијанским палатама у Израелу, пре свега у тврђави тврђаве Кипрос код Јерихона и палати Иродијум, јужно од Јерусалима. Свака је тешка око 1,5 метричких тона. Сматрало се да потичу из Египта, земље која се сматрала најбољим извором калцита-алабастера у древном свету. Алабастер из Египта, у то време, био је широко коришћен за израду посуда, резбарења и украса.

Истраживање које је Ајала Амир (Ayala Amir) докторадкиња на Универзитету у Тел Авиву (Tel Aviv University) водила током израде свог мастер-рада,  показало је да је Ирод имао царски каменолом у својој држави, тј. у пећини Те'омим (Te’omim) у Израелу. Пећина Те’омим, која се налази на западним падинама јерусалимских брда у близини данашњег Бет-Шемеша, недавно је идентификована као каменолом калцита и алабастера чија активност датира од пре 1500. год. пре Хр.

У студији Порекло калцит-алабастер каде Ирода Великог мултианалитички приступ (Sourcing Herod the Great’s calcite‑alabaster bathtubs by a multi‑analytic approach), А. Амир је анализирала хемијско распадање камена из староегипатских каменолома. Резултате је упоредила са иродовским кадама. Такође, уистраживању је документовала знакове вађења камена на зидовима и поду каменолома: Докази укључују 'негативе' преостале након уклањања калцит-алабастерних блокова, блокова калцит-алабастера који су остали на месту, због пукотина или дефеката у стени, и тзв. ʼцепајући каналиʼ — плитки канали који су остали у калцит-алабастеру након што је блок одвојен, пишу аутори.

А. Амир је мастер-рад писала на Одсеку за студије и археологију Универзитета Бар-Илан Мартин (Bar-Ilan University Martin), под надзором проф. Боаза Зисуа, проф. Арена М. Маеира и проф. Амоса Фрумкина (Prof. Boaz Zissu, Prof. Aren M. Maeir и Prof. Amos Frumkin) са Одељења за науке о Земљи на Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Тhe Hebrew University of Jerusalem’s Earth sciences department.). Међутим, A. Амир је схватила да међу њеним славним менторима нема хемичара који би јој могао помоћи да заврши серију аналитичких тестова које је имала на уму. Сматрала је да традиционалне археолошке методе и петрографска анализа, главни метод који се користи за одређивање извора израелског калцита-алабастера, нису били довољно прецизне у овом случају. Ангажовала је свог оца, професора Амнона Албека (Prof. Amnon Albeck), са Одсека за хемију Универзитета Бар-Илан (Department of Chemistry at Bar-Ilan University). Употребила је његово искуство  и лабораторију да заврши своје студије.

А. Амир је рекла за The Times of Israel да је њен отац, као и она, фасциниран историјом и археологијом и да је био срећан што му се указала прилика да провери дали корене ових артефаката може да пронађе у Светој земљи.

Студија је укључила четири нове аналитичке методе за одређивање порекла фрагмента камена: анализу индуктивно спрегнуте плазме (ICP), рутинску инфрацрвену (IR) спектроскопију, 1Х- и 31П- НМР (ssNMR) експерименте у чврстом стању; и анализу односа стабилних изотопа С и О да би се одредио њихов састав и њихова кристална структура. Све четири аналитичке методе примењене у овој студији дале су доследне резултате, јасно разликовајући израелски од египатског калцит-алабастера, пишу аутори.

Добили смо два узорка из Иродових када и они су се у свим проверама показали као 'израелски', рекла је Амир додавши: Раније су археолози сматрали да је главни извор финог алабастера у Египту, иако су постојали и други познати каменоломи у Алжиру и Турској. Знамо и да су артефакти прављени у Египту и да су увожени у Израил. Сматрало се да је главни извор калцитног алабастера за Израел био из Египта... У нашој истраживачкој студији желели смо први пут да проверимо да ли су ови артефакти [две каде] заиста биле из  из Египта.

Упитана да ли је тежина каде — 1,5 метричке тоне свака — такође могла да укаже на локалну производњу, она је рекла да је могуће, али и да знамо да су тешке ствари увожене у Израил. 

За Ирода би квалитет камена вероватно био најважнији. Дакле, да ли је израилски камен најбољи од најбољих?

Мислим да је доброг квалитета, каже А. Амир додајући нисмо проверавали превише других посуда, али се чини да је квалитетан, и ако га је Ирод Велики користио и уколико је сматрао да је довољно добро за његову луксузну палату, онда је морао бити скоро или једнако добар као египатски алабастер.

Следећи кораци укључују анализу других археолошких артефаката од калцита како би се добила већа и шира слика локалне индустрије у древним временима, рекла је она. Идеја овог истраживања је да се у будућности прошири на друге археолошке артефакте рекла је А. Амир додајући да мултидисциплинарни приступ усвојен у овој студији пружа информације које се тичу састава и кристалне структуре калцита-алабастера и значајан је за разумевање и тумачење археолошких налаза.

Закључак да је у Иродовом царству постојала индустрија вађења камена на тако високом нивоу већ мења општеприхваћена  схватња међу истраживачима.

Непостојање древних каменолома калцита-алабастера у области јужноа Леванта увек је доводило до претпоставке да су све калцит-алабастерне посуде пронађене на Леванту пореклом из Египта, а да су посуде лошијег квалитета, направљене од гипса-алабастера, локални производи. Обе каде су недвосмислено направљене од камена који је извађену Израилу, а не у Египту, као што смо очекивали због високог квалитета камена. Та чињеница била је посебно изненађење јер то значи да је Ирод Велики користио локалне производе, а да је калцит-индустрија алабастера у Јудеји у другој половини 1. в. пре Хр. била довољно развијена и довољно високог квалитета да служи луксузним стандардима Ирода, једног од најбољих градитеља међуцаревима тог периода, рекао је проф.  Меир.

 

Цезареја Филипова је била древни римски град на југозападном делу Хермона који гледао на долину Хула. Ово археолошко налазиште је углавном ненасељено и лежи на Голанској висоравни. Ту се и данас налазе остаци Агрипине палате, окренуте према пољима. Многи од њених зидова и данас стоје заједно са древним луковима, једном од препознатљивих карактеристика тадашњег градитељства. Може се препознати спољни улаз који је избијао на неку вpсту баште која је окруживала палату. Док ходате кроз рушевине, можете уочити стари распоред палате, купатила, па чак и синагоге из византијске ере. Јасно је да су овде свој градитељски печат оставили многи владари римске Јудеје, почевши од Ирода Великог, коме је цар Август доделио територију. Да би одао почаст свом царском покровитељу, Ирод је за њега дао саградити прелеп храм од белог камена, како каже Ј. Флавије (Старине, 15.363) у близини Панеиона. Постоји чак и главна улица север-југ, која се у древним римским градовима звала кардо. Кардоси су били главни део градског планирања старог Рима. Цезареја је била лучки град. Лука је обновљена како би показала своју некадашњу славу у време када ју је градио цар Ирод.  Такође, потпуно је обновљен и амфитеатар. Све то указује да је својевремено ово био развијен град, данас део парка природе Hermon Stream Nature Reserve.

Ово место је било чврсто повезано са именом грчког божанства плодности, музике и оргијастичности, Пана. Околина Цезареје била је зелена и бујна и као таква била је природно средиште за обожавање божанстава плодности. Примарни бог ове области био је Пан, по коме је град називан Цезареја Панејска (Ценареја посвећена Пану). Име се мењало током јелинистичког и исламског периода да би постало Банија. Банијас је оно по чему је данас познато археолошко налазиште.

У свету грчке митологије Пан је бог свега дивљег. Сматран је заштиником стада која су напасана на богатим пашњацима овог региона. Пан је описиван као делом антропоморфно биће са ногама и роговима јарца. За њега се причало да лута планинским дивљим местима и изводи планинску рустичну музику. У неким митовима довођен је у везу са богињом плодности. Са римским освајањем град је назван Цезареја (Цезаром град), али је древни култ остао заступљен. Становници града би урезали нише у литици, где су постављали статуе својим бројним боговима. Свака од ових ниша, уклесаних у литици, била је дом једног од многих грчких богова. Већина ниша је била испуњена ручно изрезбареним дрвеним статуама Пана, грчког бога плодности, најзначајнијег божанства за ондашњу Цезареју.

У близини Цезареје Филипове постоји огромна пећина која је сматрана сакралном локацијом и местом рођења бога Пана. У њој је почињао један од три извора чија вода доцније формира Јордан, реку која читавом региону даје живот. Панеион — пећинско светилиште посвећено богу Пану постављено је испред стеновите природне пећине дуж камене терасе током јеленистичког периода. На малој удаљености одавде, такође се формира у величанствени водопад. Пећина је током земљотреса била испуњена ситним каменчићима и вода више не излази из пећине, већ излива испред ње.  Некада је вода је текла дирекно ка Пановом храму повезујући га се пећином и пролазећи даље поред њега. Неке од тамошњих пећина су дубоке скоро 250м.Оне су сматране местима у којима Пан и други богови обитавају током зиме, зато су у њих су бацане животиње жртвоване Пану. Сматра се да су то биле и локације на којима су се вршиле оргијастичке свечаности. Како сматрало да њихови ходници сежу до подземног света неки од отвора су се називали врата Ада.

Последњи наведени детаљ може да се значајно одрази на разумевање еванђељског одељка који је смештен баш у околину Цезареје Филипове. Ту у окружењу величанствених палата, храмова и природних светишта, један непризнати учитељ, окружен дванаесторицом неуких ученика поставља питање којим себе изједначава са древном месијанском фигуром Старог завета: шта кажу људи, ко је Син човечји. Ласкави одговори којима је упоређен са великанима даље и ближе религијске прошлости народа (Илија, Јеремија или који од пророка) га не задовољавају и Он сада тражи да његови ученици изнесу своје мишљење. Први међу њима, св. ап. Петар исповеда: ти си Христос, Син Бога живога (Мт 16:13-17). Ова исповест је препозната као темељ цркве, за коју Христос каже да је ни врата ада неће надвладати (Мт 16:18). Окружење у којем је исказ дат веома је речито и открива нам како су  ове речи могли разумети они који су их први чули.  

Пре више од четрдесет године, знаменити археолог Ехуд Нецер (Ehud Netzer) ископао је остатке палате на овој локацији. Материјал повезан са овим археолошким ископавањем недавно је изнова испитан и захваљујући томе је зграда opus reticulatum идентификована као палата цара Ирода. У свом чланку Proof Positive: How We Used Math to Find Herod’s Palace at Banias објављеном у Biblical Archaeology Review (Пролеће 2022) Френки Снајдер и Рејчел Бар-Натан (Frankie Snyder и Rachel Bar-Nathan) разматрају Иродово здање из другачије перспективе.

Наиме, око 100м западно од свете пећине налази се правоугаона платформа на којој се, према ауторима, некада налазила палата цара Ирода. Они попут детектива убедљиво су показали да је локација заиста место некадашње палате. Наиме, током два кратка ископавања 1970тих година  ископан је низ бетонских зидова из римског доба украшених opus reticulatum-ом. Они су држали јужни крај античке зграде. Уобичајено за римску архитектуру на прелазу епохе, овај рад од цигле налик мрежици опширно је посведочен само на још два локалитета у римској Палестини — Трећој палати Ирода Великог у Јерихону и такозваном Иродовом споменику у Јерусалиму. Ово је навело Нецера да закључи да је зграда изграђена под Иродом Великим, и то као храм који је Ирод подигао за свог царског заштитника.

Уз дужно поштовање према свом великом претходнику, Снајдер и Бар-Натан се не слажу са његовим закључцима. Они указују да је на ископинама било разбацано око 170 малих геометријски исечених плочица и њихових фрагмената који су некада стварали под са елегантним узорком познат као opus sectile (сечени рад). Под је био украшен троугластим, квадратним и осмоугаоним облицима. Они сматрају да је паралела оваквој декорацији под палате палати у Јерихону коју је саградио Ирод Велики. Они, такође, указују да су засвођене степенице урезане у планину да подрже зграду карактеристичне за Ирода, који је волео да гради на драматичним локацијама нпр. у Масади. Коначно, мапа је веома сугестивана у поређењу са другим царским пројектима Ирода Великог у Јерихону. Укупни резултати њиховог истраживања сугеришу да се ради о остацима владарске резиденције, а не храма.

Може се претпоставити да је управо то била палата у којој је био саслушаван св. ап. Павле када се, током свог заточеништа у Цезареји, обратио тадашњим управитељима региона, односно пре свега Феликсу. Ово његово обраћање записано је у Дап 24.

 

Извори: