ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ БИБЛИЈСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ – септембар 2022

Током грађевинских радова у Националном парку Палмачим (Palmachim National Park) у близини Тел Авива, срушена стена открила је древну ризницу из времена знаменитог фараона описаног као антијунака у библијском наративу. Древна гробна пећина откривена је случајно током рада Управе за природу и паркове део (Nature and Parks Authority) на уређењу парка и то након што је трактор ударио у стену, неочекивано откривши таваницу пећине. Археолошки тим је прошле недеље ушао у нетакнуту гробницу стару око 3.300. Значајна количина откривених предмета датира се у време позног БД, тј. у владавину Рамзеса II или његовог сина Мернептаха, двојице фараона који фигурирају као потренцијални фараони изласка, макар међу научницима који заговарају тзв. познији датум изласка. Посуде су биле део погребних дарова, закопане са мртвима у веровању да ће их користити на будућем свету. Пећина је била исклесана у облику квадрата, а у центру њене таванице налазио се стуб. Гробница се налазила у близини древног лучког града Јавне-Јам. Неки, ипак, сматрају да је гробница повезана са неким од мањих насеља које је нестало због подизања нивоа мора. Дуж обале, људи су испловљавали из импровизованих пиратских лука – посебно на ушћу реке Сорек. Наиме, мањи трговци настојали да избегну коришћење лучких услуга великих градова, Јафе и Ашкелона, који су били феуд великих трговаца и који су наплаћивали високе трговачке накнаде.

Пећина је примећена када се стена померила током грађевинских радова и светлост је буквално бачена на неоштећени гробни склоп око 2,5м испод. Инспектори Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) позвани су на лице места и њихово узбуђење јер препознатљиво на видео снимку који представља почетно истраживање локације којом нико није ходио више од три миленијума. Дрор Цитрон (Dror Citron), инспектор IAA, први је идентификовао пећину.

Једноставно невероватно, рекао је Узи Ротхшилд (Uzi Rothschild)  док се више питао у позадини чује вау. Посуде у Посудама! Вау! Узбуђење достиже врхунац чак и када се видео завршава откривањем потенцијално више скелета у углу пећине квадратног облика. Чини се да су, ипак, погребни остаци превише оштећени да би моги да се успешно подвгрну ДНК анализи. Нека тела су била положена на леђа, чини се на месту где су раније била положена нека друга тела која су премештена. У сваком случају, чини се да је пећина коришћена генерацијама. Идентитет и припадност преминулог за сада остају мистерија. Постоји, међутим, нада да ћемо моћи да анализирамо органске остатке у посудама, каже Јанаи, што би могло да расветли бар једну енигму: шта су волели да једу.

Ово је проналазак који се дешава једном у животу! Не уђете сваки дан на сет Индијана Џонса – пећину са алатима на поду који нису дирани 3.300 година, рекао је IAA стручњак за бронзано доба Ели Јанаи (Eli Yannai) у саопштењу за јавност.

Он верује да су посуде увезене из Либана, Сирије и Кипра, што је, како је рекао, уобичајено за погребне заоставштину тог доба. Пронађено је на десетине грнчарских посуда различитих величина и облика, укључујући дубоке и плитке зделе, од којих су неке обојене црвеном бојом, а неке држе кости; посуде за кување; бокала и глинених уљаница које су још држале своје прегореле фитиље. На локалитету су пронађени и врхови стрела. Други органски материјали су се можда распадали током миленијума, укључујући вероватни тоболац који је држао низ бронзаних врхова стрела или копаља који су пронађени у пећини. На основу њиховог положаја, стављени су на гомилу смећа органског материјала који није преживео.

Тешко да су ово први археолошки налази из популарног парка на плажи, где постоје остаци насеља из муслиманског доба. У парку се налази археолошка стаза која упућује, између осталог, на  древну тврђаву која је штитила обалу пре неких 3.500 год. када су је насељавали Хананци, вазали Египћана. Од 1992. године, археолози су повремено копали на том локалитету и ранија изградња открила је каменолом који је савремен новооткривеној пећини.

У овом периоду, током дуге владавине фараона 19.династије Рамзеса, египатско царство је контролисало Ханаан, а египатска администрација је обезбедила сигурне услове за екстензивну међународну трговину. Ови економски и друштвени процеси се огледају у гробној пећини која садржи грнчарске посуде увезене са Кипра и из Угарита на северној сиријској обали, као и из оближњих приморских градова, укључујући Јафо (Јафа), Ашдод, Ашкелон, Газу и Тел Аџул, јасно показујући да је становништво Јавнех-Јама (Палмахим Беач) играло саставну улогу у живахној трговачкој активности која се одвијала дуж обале, рекао је он додавши: то што ј пећина била запечаћена, а не опљачкана у каснијим периодима, омогућава нам да данас доступним научним средствима извучемо велики број података из предмета и материјала који су у њима преживели, а који нису видљиви око, укључујући органске материјале. Пећина нам може пружити потпуну слику обичаја сахрањивања у касном бронзаном добу.

Упркос затраженом замрачењу медија до недеље ујутру, када су друштвени медији почели да брујају о проналаску у петак, почетна прелиминарна видео турнеја постала је вирална чак и када су тимови IAA покушали да поново запечате пећину како би спречили оштећење и крађу пре науке. Нажалост, према речима према речима директора IAA, Ели Ескозида (Eli Eskozido) неки предмети су украдени пре него што су поновно затварање је завршено.

Непосредно пре него што је пећина запечаћена, и упркос њеном чувању, из пећине је украдено више археолошких предмета, а ствар је под истрагом, навео је он у саопштењу. IAA је саопштила да су започети преговори са више универзитета како би се формулисали планови за потпуно ископавање овог изузетног локалитета. У наредним данима формулисаћемо начин спровођења потребних истраживања и конзервације на јединственом локалитету, рекао је Ели Ескозида.

Јанаи датира проналаске у пећини у 13. в. пре Хр. тј. период у који већина научника датира библијску причу о изласку у којој се Рамзес II често приказује као фарон тврдог срца који није дозволио Мојсејевом народу оде. Неки, пак сматрају да се дуговечност Размеса и његове владавине пре уклапа у бибијски опис фараона угњетавања од којег се Мојсеј више деценија скривао у пустињи. То би значило да је фараон изласка његов син Мернептах који је у позним година ступио на трон. Уколико је излазак био током последњих година владавине Размеса или првих година владавине Мернептаха разлика између потенцијалних датума догађаја не би била већа од једне деценије.

У библијском тексту се не открива име фараона изласка, али је Мернептахова стела у којој се описује његов тријумф над побуњеним ханаанским вазалима за сада најстарији у науци општеприхваћени спомен Израила. Откривена је 1896.год. и можда прославља победу не само на побуњеним Хананским градовима, народима са мора већ и Израилом који је у том тренутку покушао да, годину дана по изласку, уђе у Ханаан.

Потрага за додатним свицима са Мртвог мора одвела је археологе и љубитеље авантуре широм Јудејске пустиње. Успешна потрага за недавно репатрираним папирусним писмом из периода Првог храма одвела је шефа Јединице за превенцију крађе Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority’s Theft Prevention Unit) на много мање вероватну локацију - Монтану.

Писмо Исмаилу написано је древним јеврејским писмом пре око 2.700 год. То је један од само три преживела папируса тог времена. Изузетно редак папирус написан на палео- јеврејском враћен је у Израел, саопштила је у среду Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Документ се датира на крај 7. или почек 6. в. пре Хр. У земљу настанка враћен је захваљујући заједничкој операцији Јединице за превенцију крађе антиквитета при IAA (Antiquities Theft Prevention Unit at the IAA) и професора библијских студија Шмуелом Ахитувом (professor Shmuel Ahituv) из Министарства културе и спорта и Министарства Јерусалима и наслеђа (Ministry of Culture and Sport and the Ministry of Jerusalem and Heritage). 

Није познато где је папирус, дугачак 4, а широк 5см, пронађен али се претпоставља да потиче из једне од пећина Јудејске пустиње. Зна се да га је купила једна Американка 1950-тих година, у исто време када су пронађени знаменити (али доста млађи) свици са Мртвог мора. Археолози и стручњаци за древни јеврејски су за овај папирус сазнали тек 2018. год., када је преминула др Ада Иардени (Dr. Ada Yardeni), стучњак за древне јеврејске текстове. У време своје смрти радила је на књизи о историји јеврејске писмености, а од проф. Шмуела Ахитува је затражено да је доврши. Ахитув је награђен престижном Израелском наградом за библијске студије  (Israel Prize for Biblical Studies) и сматра се једним од највећих научника за стари јеврејски језик.

На његово изненађење, материјал је укључивао фотографију ретког, до тада непознатог документа из периода Првог храма, заједно са Иарденијевим прелиминарним дешифровањем текста. Документ се састојао од четири непотпуна реда, који почињу речима Исмаилу пошаљи. Почетак наговештава да је ово било писмо са упутствима за Исмаила, ко год то био. Слова се веома тешко разазнају и изгледа да су написана на брзину. Он пише као што ми пишемо. Умаче оловку у мастило и пише, рекао је Ахитув.

Ахитув је контактирао Јединицу за превенцију крађе у IAA да покуша да открије извор папируса. Др Етитан Клајн (Dr. Eitan Klein), заменик шефа јединице за превенцију крађе, је, након што је примио Ахитувов примамљив позив, узбуђен због могућности трећег ретког папируса из периода Првог храма, одмах кренуо да разговара са једном од Јарденијевих ћерки. Прегледали њене записе, компијутер и е-пошту, да би на крају уочио папирус у прилогу е-поште проф. Бруцеа Зуцкермана (Prof. Bruce Zuckerman) са Универзитета Јужне Калифорније (University of Southern California). Затим је лоциран син првобитне власника фрагмента.

Др Еитан Клајн је тако стигао је до особе у Монтани, која је објаснила да је папирус дат његовој мајци када је посетила Јерусалим 1965. Она је била део хришћанске мисије из САД и учествовала у ископавањима у околини Кумрана и тада је од Џозефа Са‘ада (Joseph Sa‘ad), тадашњег кустоса Рокфелеровог музеја, и Халила Искандера Кандуа (Halil Iskander Kandu), познатог трговца антиквитетима из Витлејема, који је пре много година продао хиљаде фрагмената свитка са Мртвог мора. Она је добила или купила папирус. Користила је лепак и залепила га, а затим урамила, рекао је Узиел додавши  да ће уклањање заправо проузроковати додатно оштећење папируса. Урамљени фрагмент је окачила на зид у својој дневној соби. Након што је умрла, њен син – који ради на чувању старих рукописа – се обратио америчком стручњаку за Свитаке са Мртвог мора у покушају да разуме документ.

Године 2019. власник документа – који је тражио да остане анониман – позван је да посети Израел. Посети Лабораторију за конзервацију Одељења за јудејске пустињске свитке IAA у Јерусалиму (IAA’s Judean Desert Scroll Department’s Conservation Laboratory in Jerusalem).  Након посете, власник се уверио да су то најбољи услови за конзервацију и истраживање ретког документа, те је потписао уговор и великодушно га поклонио IAA. Према Клајну, син је био свестан високе вредности фрагмента свитка, али је желео да на тај начин обележи успомену на своју мајку и истовремено поступи у складу са својим хришћанским вредностима. Да би се потврдило да документ није лажан, узорак је радиометријски датирао Вајцманов институт у Реховоту (Weizmann Institute in Rehovot), који је дао датум који одговара палеографској процени (на основу образаца писма). Сви се слажу: материјал и писмо су из периода Првог храма. У гвозденом добу, Јевреји су користили глинене фрагменте да би исписали кратке белешке и животињску кожу за свете списе, а папирус је био резервисан за званичну преписку, рекао је Клајн.

Писмо Исмаилу

Име Исмаил које се помиње у документу, било је уобичајено име у библијском периоду, што значи 'Бог је чуо'. Прво се појављује у Библији као име сина Авраама и Агаре, а то је лично име неколико наредних појединаца у Библији, укључујући Исмаила бен Нетанијахуа, који је убио гувернера Гедалија бен Ахикама, рекао је Ахитув додавши да се оно појављује и као име званичника на палеографским налазима као што су буле [печати од глине] који се користе за печаћење краљевских докумената у администрацији Јудејског, нпр. була са натписом Исмаил, син царев.

Поред имена првог Авраамовог сина и побуњеника из времена вавилонских освајања Јудеје, ово име је носио и један од угледника из времена цара Давида, венијамитског порекла; дворјанин цара Јосафата јудејског и свештеник који је био ожењен туђинком у времену јездрине обнове Јудеје. То значи да је оно било присутно у израилском вокабулару током већег дела старозаветне историје.

Пред крај периода Првог храма, писање је било широко распрострањено, рекао је др Џо Узиел (Dr. Joe Uziel,), директор Јединице за свитке из Јудејске пустиње при Управи за старине (Antiquities Authority’s Judean Desert Scrolls Unit). Ово је очигледно из многих налаза, укључујући групе острака и печата са натписима, који су откривени у многим древним урбаним насељима, укључујући и престони Јерусалим. Међутим, једва да су неки документи из периода Првог храма писани на органском материјалу, попут папируса направљеног од трске, преживели векове. Имамо хиљаде фрагмената свитка који датирају из периода Другог храма, али само три документа, укључујући и овај новопронађени, из периода Првог храма. Сваки нови документ баца даље светло на писменост и администрацију у периоду Првог храма.

Иако се текст не односи на Агариног сина он је веома значајан. Готово је немогуће замислити проналажење очуваних органских материјала од пре 2.700 година, али суви услови пећина у Јудејској пустињи су јединствено прилагођени очувању. Преостала два документа написана на органским материјалима из овог периода, у власништву Државе Израел, а који се налазе у Збирци националне ризнице (Collections of the National Treasuries). Овај документ је од велике историјске и верске вредности. Један од докумената, познат као Јерусалимски папирус, је текст у којем се по први пут помиње име Јерусалим писано јеврејским језиком. Откривен је 2016. након операције коју је спровео Клајн пратећи крадљивце антиквитета који су покушали да га продају трговцу. Други је пронађен у  Вади Мураба’ату (Wadi Murabba’at) и представља продајни лист са именима појединаца и бројевима поред њихових имена.

Да ли се овај новооткривени фрагмент папируса заиста може назвати новим свитком са Мртвог мора? Према проф. Узиелу одговор је потврдан и он каже да би га укључио  уз свитке са Мртвог мора. Са великом сигурношћу се може рећи да је његово порекло из региона Јудејске пустиње. Израз ʼсвици са Мртвог мораʼ је помало погрешан назив јер нису пронађени у самом мору, већ у пустињи која га окружује. Шири јеврејски израз Мегилот Мидбар Јехуда — свици из Јудејске пустиње — много је тачнији јер збирка није ограничена на Кумран или на период Другог храма. Свици са Мртвог мора укључују све документе из Јудејске пустиње у било ком тренутку да су настали. Дакле, ако смо раније имали 1.000 различитих рукописа свитака са Мртвог мора, сада имамо 1.001.

За Узиела, свако откриће артефакта је заиста важно, али када дођемо до писане речи, то је виши ниво. Заправо можемо да успоставимо много ближу везу са људима који живе у прошлости, рекао је он.

Враћање овог документа Израелу део је наших сталних напора да заштитимо и сачувамо културно наслеђе Државе Израел, наслеђе које припада свим њеним грађанима. Легално и достојно место за овај артефакт је у јединици за свитке с Мртвог мора Израелске управе за антиквитете, а ми чинимо све напоре да пронађемо додатне фрагментарне свитке који се налазе у иностранству и да их донесемо у Израел, рекао је др Еитан Клајн. Са тим се слаже Хили Тропер (Hili Tropper), министар културе и спорта који је нагласио да Израелска управа за старине, заједно са Министарством културе и спорта и Министарством за послове и наслеђе Јерусалима, покреће откривање и обнављање импресивних антиквитета и наставља да нас изненађује својим успех у лоцирању изгубљеног археолошког блага. Јединица за превенцију пљачке антиквитета Израелске управе за антиквитете енергично делује на искорењивању феномена пљачке антиквитета, са циљем да целокупно становништво може да цени национално наслеђе и продуби наше корене.

Зеев Елкин (Zeev Elkin), министар грађевинарства и становања и министар за послове и баштину Јерусалима ( Minister of Construction and Housing, and Minister of Jerusalem Affairs and Heritage) додаје да се ово важно откриће придружује се импресивном низу археолошких открића откривених последњих година у области Јудејске пустиње. Откако сам пре годину и по именован за министра Јерусалима и наслеђа, канцеларија је доделила око 4 милиона шекела Јединици за превенцију крађе антиквитета, покренула је истраживање Јудејске пустиње заједно са Израелском управом за антиквитете и одредила основати међуминистарски комитет који ће се бавити уништавањем локалитета наслеђа у Јудеји и Самарији. Континуирано предузимамо акције и улажемо милионе шекела у развој, очување и спасавање локалитета наслеђа широм земље. Наставићемо да јачамо везу између јавности и националног наслеђа јеврејског народа, јер оно излази на видело у пустињским пећинама, на Голану и широм Израела.

Ели Ескосидо, директор IAA истиче да је репатријација овог ретког документа део опсежног процеса који води IAA, са циљем да се с једне стране спречи илегална продаја древних свитака који су у прошлости опљачкани из Јудејске пустиње, а са друге стране, како би се спречило даље пљачкање културног наслеђа које данас постоји у пустињи. У том контексту, IAA је истраживање Јудејске пустиње, које је поново успоставило израелску контролу над тим подручјем, проширило законску примену и пропагирало истраживачке активности о предметима културног наслеђа пронађеним у пећинама Јудејске пустиње.

Ахитува студија о папирусу је представљена у четвртак на Првој конференцији о јудејској пустињи Управе за старине у Музеју библијских земаља у Јерусалиму (Antiquities Authority’s First Judean Desert Conference at the Bible Lands Museum in Jerusalem).

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Ископавања су вршена на паркингу Гивати (Givati Parking Lot) у Давидовом граду у Националном парку Јерусалимски зидови у аранжману Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University), а под покровитељством Фондације Давидов град (City of David Foundation).

Слоновача је једнa од најскупљих сировина у древноg светa. Сматрала се вреднијом од злата. Плоче слоноваче пронађене су у рушевинама раскошне зграде из времена када Јерусалим досегао свој зенит (8-7. в. пре Хр). Научници верују да је украшена слоновача била уметнута у дрвени намештај који су користили становници зграде, вероватно припадници више класе (високи државни званичници или чак свештеници). Директори ископавања проф. Јувал Гадот (Prof. Yuval Gadot) са Одсека за археологију и блискоисточне културе Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University’s Department of Archaeology and Near Eastern Cultures) и др Јифтах Шалев (Dr. Yiftah Shalev) из IAA истакли су да смо до данас знали само за украшене слоноваче из престоница великих краљевстава у период Првог храма, као што је Нимруд, главни град Асирије, или Самарија, главни град Израилског царства. Сада, по први пут, Јерусалим се придружује овим престоницама. Већ смо били свесни значаја и централног значаја Јерусалима у региону у периоду Првог храма, али нова открића илуструју колико је био важан и стављају га у исту лигу са престоницама Асирије и Израила. Откриће слоноваче је корак напред у разумевању политичког и економског статуса града као дела глобалне администрације и економије.

Колекција малих комада слоноваче некада су биле састављене у фино украшене плоче направљене као уметак за дрвени намештај. Слоновача се помиње неколико пута у Библији, увек у вези са царском величином или великим богатством. Била је материјал уметнут у царски престо Соломона (1Цар 10:18). Каже се и да је цар Ахав саградио палату од слоноваче (1Цар 22:39). Пророк Амос је осуђивао израилско племство као људе који леже на креветима од слоноваче (Ам 6:4). Пророк Језекил слоновачу доводи у везу са знамењем лепоте Тира као регионалног средишта које је користило квалитетно кедрово и храство дрво украшено слоновачом за израду бродова, чиме се илуструје поморска сила ибогатство Феникије (Јзк 27:4-6).

Импресивна зграда у којој су откопане плоче уништена је у пожару током вавилонског разарања 586. пре Хр. Плоче су биле смрскане у ситне комаде и спаљене. Структура се налази веома близу храмовне горе (познате као Харам еш-Шариф), где се верује да је некада живела древна царска породица. Налази даље показују да је дворска структура у којој су откривени била једна од главних административних четврти Јерусалима током периода Првог храма. То је структура некога високог ранга, али не и (царска) палата, појаснио је Шалев.

Током ископавања, у оквиру пројекта мокрог просејавања у Националном парку Емек Тсурим (Emek Tsurim National Park), пронађено је најмање 1.500 фрагмената. Тек након јединственог пројекта рестаурације који је водила конзерватор Орна Коен (Orna Cohen) заједно са Иланом Наором (Ilan Naor) из IAA, плоче су рестауриране и откривено је богатство склопа. Фрагменте су пажљиво саставили и обновили стручњаци. Они су провели мукотрпне сате састављајући све делове слагалице.

На крају процеса спајања и 'фузионисања' стотина фрагмената, успели смо да схватимо да склоп укључује остатке од најмање 12 малих квадратних плоча величине око 5Х5см, а дебљине 02,-0,5см. Оне су првобитно биле уметнуте у дрвени намештај, рекли су Коен и Наор.

Слоновача није била једини престижни предмет пронађен на локацији. Пронађени су и други артефакти које су поседовали и сакупљали богати или моћни појединци. Откопан је и печат од ахата (полудрагог камена), као и отисак печата са именом Натан-Мелех царев слуга, посуде у којима је било вино зачињено ванилом, украшени камени предмети и предмети од дрвета који су очигледно били део другог великог дрвеног намештаја. Украшене слоноваче су најређи и најистакнутији налази у археолошким збиркама. Њихов престиж потиче од чињенице да су се предмети израђивали од кљова слонова, као што је показало микроскопско тестирање Харела Шохата (Harel Shohat) са Универзитета у Хаифи (University of Haifa) открило је да су направљене од слонове кљове.

Престиж слоноваче је, такође, повезан са великом вештином која је потребна за рад са њом и утицајем кроз креирање украса, објашњавају проф. Гадот и др Шалев додајући: предмети од слоноваче сматрани су заиста елитном уметношћу античког света. Требало нам је доста времена да прођемо кроз рушевине и остатке. Стално смо примећивали комадиће слоноваче, али они су заиста били сићушни. Све је послато на просејавање. Када су се ствари вратиле, одједном смо видели да имамо нешто попут 1.500 малих комада слоноваче и да су били украшени и изрезбарени. Слонова кост и сазнање да су занатлије морали да користе ову врсту материјала били су изузетно ретки... Претпостављам да ови предмети нису направљени овде у Јерусалиму. Само највештији уметници знали су да праве резбарије у слоновачи. Ови предмети су широки само 2 до 3 милиметра.

Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Правећи поређење са комплетним предметима који се појављују на зидним плочама из палате асирског краља Сенахерима у Ниниви закључује се да су плоче од слоноваче из Јерусалима првобитно биле уметнуте у кауч-трон који се налазио на другом спрату раскошне грађевине. Ове кауче/столице можете замислити као место где су седели на банкету, кажу научници. Слични камени предмети који су украшавали зграде откривене на различитим локацијама Краљевства Јуде, а такође су пронађени утиснути на печатима које су користиле слуге краљевске администрације. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени.

Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу?

Рели Ависар (Reli Avisar), докторандкиња археологије подсећа да библијски израз схенхав дословно значи зуб слона и сматра да се у овом случају ради о афричком слону чије су кљове увезене у Сирију ради даље обраде. Узети заједно са другом луксузном  робе пронађене у згради, сугерише Ависар постоје индиције да је елита у Јерусалиму имала везе и била део трговине на велике удаљености. Ако су ови Јерусалимљањи заиста издалека наручивали свој намештај од слоноваче занимљив је избор симбола указује да су задржали сопствени идентитет и усвојили мотиве за своје локалне потребе... То је напетост између глобализације и локализације, рекла је она додајући ово су ʼфенсиʼ предмети који се могу наћи у целом крају, веома ретко, али показује интернационализам.

Осим што је био скуп материјал, слоновача означавала моћ, што се може закључити и из писаних сведочанства о краљевима који су увозили слонове из Африке (у Египту слоновача, такође, обилно коришћена) у Сирију где су их усмрћивали да би користили слоновачу. Слонова кост је имала симболично значење: долази од велике, велике животиње, слона. Део значења и престижа је показати моћ и контролу над хаосом, рекла је Ависар. Она истиче да су мотиви добро одабрани и да се уклапају са визуелним дискурсом Јуде у целини. Симбол стилизованог дрвета повезан је са божанским и моћи и да се користио у вези са богињом Иштар или Ашером/Астаротом, богињама плодности. Сви ови симболи су имали значење и давања благослова. Осим што су очигледно били знамење владарске породице, ови симболи који су миленијумима раније извођени од богова, али и даље се сматрало имају божанску моћ и заштитну моћ, рекла је она додавши да су они прожели визуелни језик елите док су давали благослове и заштиту.

 Др Идо Коху (Dr. Reli Avisar) и др Рели Ависар (Dr. Reli Avisar) са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University), који су проучавали предмете, слажу се да су розете и дрво били су популарни симболи у месопотамском визуелном репертоару и у другим културним центрима. Предмети од слоноваче са сличним украсима откривени су у скупу слоноваче из Самарије и у удаљенијим палатама, као што су Нимруд и Хорсабад у срцу Асирског царства. 

Јудејска елита је усвојила ове симболе током времена док је Јуда била под влашћу Асирског царства (од средине 8. в. пре Хр). То је управо време у које се датира јерусалимска палата у којој су плоче од слоноваче пронађене. Вредни уметци од слоноваче су очигледно били луксузни предмети и раскошан експонат тог импресивног просперитета.

Занимљиво је да су се ова три симбола појавила у то време у Јуди као симболи царства и на каменим предметима који су красили раскошне грађевине (украшени камени капители откривени у Јерусалиму у Армон ХаНациву, у Рамат Рахел и Нахал Рефаим, као и на печатима коришћеним у краљевским администрација). Печатне-розете су коришћене за обележавање посуда означавајући њихов садржај као нешто што припада царском дому. Плоче из периода Првог храма у Јерусалиму имају сличан дизајн као предмети од слоноваче откривени током ископавања древних самарјанских и асирских рушевина, а све датирају из истог временског периода. Ово није изненађујуће, пошто је Самарија делила границу са Јудом и њеним главним градом Јерусалимом. Без обзира на ривалство које је могло постојати између ова три политичка ентитета, припадници елите сваког друштва су углавном живеле веома слично једна другој, усвајајући исте културне праксе и показујући исте естетске преференције. Плоче из периода Првог храма у Јерусалиму имају сличан дизајн као предмети од слоноваче откривени током ископавања древних самарјанских и асирских рушевина, а све датирају из истог временског периода. Ово није изненађујуће, пошто је Самарија делила границу са Јудом и њеним главним градом Јерусалимом. Ипак, занимљивија је чињеница да животињске и људске митолошке фигуре које се појављују на предметима од слоноваче откривеним у Самарији, Нимруду и другим центрима не постоје у јерусалимском скупу. Могуће је да је оно што овде имамо доказ културног избора јерусалимске елите о томе које глобалне симболе усвајала, а које одбацивала, кажу научници.

Ели Ескозидо, директор IAA, је рекао: ископавања у Давидовом граду никада не престају да нас изненађују. Овог пута, уз помоћ деликатног и инспиративног рада конзерватора и истраживача, добили смо увид у свакодневни живот људи који су овде живели пре више хиљада година. Ова открића удахњују живот древном камењу. Спознаја да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашила – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време. Већ смо били свесни средишњег значаја Јерусалима у региону током периода Првог храма, али нова открића илуструју колико је био важан и стављају га у исту лигу са главним градовима Асирије и Израила. Откриће слоноваче је корак напред у разумевању политичког и економског статуса града као дела глобалне администрације и економије и додао: ова открића удахњују живот древном камењу. Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

Спектакуларне поново састављене плоче од слоноваче ускоро ће бити доступне члановима шире академске заједнице. Артефакти ће бити изложени у уторак, 13. септембра, на 23. конференцији студија града Давида у старом Јерусалиму, и поново у октобру на Јерусалимској конференцији коју спонзоришу IAA, Универзитет у Тел Авиву и Јеврејски универзитет (Hebrew University).

 

Извори:

https://www.bkcentar.rs/sr/blog/grobna-pecina-iz-vremena-ramzesa-ii-pronadjena-na-popularnoj-plazi
https://www.timesofisrael.com/frozen-in-time-3300-year-old-burial-cave-accidentally-discovered-at-popular-beach/

https://bkcentar.rs/sr/blog/ismail-papirus-vracen-u-izrael-cudesna-prica-o-putovanju-retkog-papirusa-iz-vremena-prvog-hrama
https://www.haaretz.com/archaeology/2022-09-07/ty-article/israel-regains-rare-ancient-hebrew-papyrus-from-first-temple-period/00000183-1728-d6f3-a7ff-ffea08eb0000

https://www.israelnationalnews.com/news/359281/?utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_campaign=share&utm_content=1662403538857&fbclid=IwAR1ZwM3Ch2vju3bDejGXxYzzVlZQ3UC52KMypQ9pVLeVqB_GYvbz1wuZcMo

https://bkcentar.rs/sr/blog/ploce-od-slonovace-pronadjenje-u-jerusalimu-otkrice-koje-zahteva-preispitivanje-statusa-judejske-prestonice-i-carstva-tokom-perioda-prvog-hrama
https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/ivory-plaques-0017233?fbclid=IwAR36zv9zsaxOSH8bCE6M1psdY7auAXR40_bSWmipR9rkyCKosB8L1J_UXtc

https://www.jpost.com/archaeology/article-716350

https://www.jns.org/rare-first-temple-period-ivories-discovered-in-jerusalem/

https://themedialine.org/life-lines/in-first-extremely-rare-first-temple-ivories-unearthed-in-jerusalem/

https://www.haaretz.com/archaeology/2022-09-05/ty-article/in-first-ivory-panels-mentioned-in-bible-found-in-jerusalem/00000183-0c93-d968-abc7-4cf315aa0000

https://www.timesofisrael.com/were-first-temple-jerusalemites-living-in-lap-of-luxury-rare-ivory-finds-offer-clue/

https://www.hurriyetdailynews.com/iron-age-ivory-plaques-unearthed-in-ancient-jerusalem-mansion-176717

https://ancient-archeology.com/first-temple-period-ivory-plaques-from-bible-found-in-jerusalem/

https://www.newsweek.com/throne-ivory-worth-more-gold-discovered-jerusalem-1739996

https://www.upi.com/Top_News/World-News/2022/09/05/antiquities-authority-Tel-Aviv-University-irovy-plaques/9881662390543/

https://jewishbusinessnews.com/2022/09/06/rare-and-prestigious-collection-of-decorated-ivories-from-first-temple-period-found-in-the-city-of-david/

https://pakobserver.net/iron-age-ivory-plaques-unearthed-in-ancient-jerusalem-mansion/

https://www.crosswalk.com/headlines/michael-foust/extraordinary-discovery-archaeologists-unearth-ivory-referenced-in-1-kings-amos.html

https://www.facebook.com/AntiquitiesEN

https://paleojudaica.blogspot.com/2022/09/ivory-plaques-from-first-temple.html