ТРОГОДИШЊАКИЊА ОТКРИЛА ХАНАНСКИ ПЕЧАТ СТАР 3800 ГОДИНА У БЛИЗИНИ БЕТ-ШЕМЕША

Током породичног путовања у Тел Азеку, близу Бет-Шемеша, троипогодишња Зив Ницан из Рамот Меира пронашла је древни амулет скарабеја, стар око 3.800 година. „Шетали смо стазом, а онда се Зив сагнула – и од свих камења око себе, покупила је овај камен“, прича Омер Ницан, њена сестра. 

Семјон Гендлер (Semyon Gendler), окружни археолог региона Јудеја у име IAA, похвалио је Зив и њену породицу што су пријавили налаз и доделио јој захвалницу за добро грађанство. Древни налаз био је укључен у нарочиту пасхалну изложбу 2025 год. коју је IAA   припремила на Националном кампусу Џеја и Џини Шотенштајн за археологију Израела (Jay and Jeanie Schottenstein National Campus for the Archaeology of Israel), заједно са другим налазима из времена Египта и Ханаана, од којих се већина излаже по први пут. Зграда, на кампусу површине 37.000м2, коју је пројектовао архитекта Моше Сафди, је у изградњи од првих радова, 2010. године.

Др Дафна Бен-Тор (Dr. Daphna Ben-Tor), стручњак за древне амајлије и печате, утврдила је да је печат који је пронашао Зив ханански скарабеј из средњег бронзаног доба и да се датира у време од пре око 3800 година. Она каже: 

Печати скарабеја су сићушни украшени предмети, пореклом из древног Египта и дизајнирани су у облику балегара. Египћани су ову бубу сматрали светим симболом обнове живота. Она је правила кугле балеге, да би потом у те кугле положила јаја из којих се развијао нови живот. Њено име на египатском језику потиче од глагола настати или бити створен. То је зато што су Египћани скарабеја видели као симбол инкарнације Творца.

Скарабеј кога је Зив пронашла откривен је у подножју Тел Азеке – важног археолошког налазишта близу Бет-Шемеша. У овој хумци откривени су докази о многим променљивим културама током историје. Између осталог, ископавања Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) открила су налазе из времена Јудејског царства, укључујући градске зидине, пољопривредне објекте и још много тога. Тел Азека је такође била позната као кључна карактеристика у библијској сцени битке између Давида и Голијата (1Сам 17:1).

Наиме, Тел Азека је хумка која се налзила на стратешкој раскрсници. Локација је насељена од средине 4. мијелнијума пре Хр. тј. раног бронтаног доба до византијског периода. То је био снажно утврђени град све до свог уништења крајем касног бронзаног доба, а обновљен је у гвозденом добу. Азека се појављује у библијској причи о бици Давида и Голијата. Простор између Соха и Азеке био је простор на којем је положаје заузела филистејска војска чији је витез-заточник био Голијат. Локалитет је био утврђен и током вавилонских освајања, према сведочанствиу пророка Јеремије.

Проф. Одед Липшиц (Prof. Oded Lipschits), директор археолошких ископавања Универзитета у Тел Авиву (director of the Tel Aviv University archaeological dig), који је дошао да се састане са Зив и њеним сестрама истиче:

Ископавамо овде скоро 15 година, а налази ископавања показују да је током средњег бронзаног и касног бронзаног доба, овде у Тел Азеки, цветао један од најважнијих градова у Јудејским низијама. Скарабеј који је пронашла Зив придружио се дугој листи египатских и ханаанских налаза откривених овде, који сведоче о блиским везама и културним утицајима између Ханаана и Египта током тог периода.

Са овим је сагласан израелски министар за наслеђе (Minister of Heritage), Амихаја Елијахуа (Amichai Eliyahu) који додаје:

Ели Ескусидо (Eli Escusido) директор ИАА истиче:

Печат је један од најзанимљивијих и најраспрострањенијих предмета које имамо из древног Блиског истока. Довољно мали да се могу држати у длану или носити као комад накита, печати су цилиндричног или облика печата. Печати су коришћени за преношење угравираних фигура, симбола и шара на мекше материјале попут глине притиском или ваљањем. Они претходе најранијим градовима и трајали су до касне антике. И печати и њихови древни отисци опстају у великим количинама и чувају се у музејима широм света.Печати су у античком свету функционисали као врста потписа. Утискивањем гравиране површине печата у влажну глину, појединац је могао да одобри или осигура разне документе. Печати су могли да послуже као предмети накита, заштитне амајлије, породично наслеђе и изјаве о друштвеном положају. Правили су се од камена, али и од шкољки, костију, фајанса и метала. За израду готовог гравираног предмета коришћени су разни алати и технике. Иако су скоро сви печати били пробушени и могли су се носити (на концу или као прстен), трендови у облику печата, материјалу и сликама су се мењали током времена.

Сцене уклесане у печате сведоче о бројним активностима, укључујући банкете, приносе, такмичења, лов и пољопривредне праксе. Прикази богова, митских бића, људи, животиња, биљака, као и геометријски обрасци и натписи испуњавају ове сцене. На печатима угравирани прикази су обично ограничени на једну страну. Међутим, на цилиндричним печатима, резбари су домишљато користили закривљену површину, стварајући слике које су се могле бесконачно понављати када се разваљају. Ова „ситна блага“ су се преносила кроз генерације или прерађивала како би се задовољиле потребе или жеље власника печата.

Печати нуде углавном неискоришћен ресурс за проучавање административних пракси, друштвеног идентитета, верске мисли, уметничких традиција, трговине на велике удаљености и још много тога. Ипак, сложеност, варијабилност и минијатурна величина ових предмета отежавају њихово документовање и проучавање. Иако су приступи документовању значајно напредовали последњих година, специфични протоколи за дигитализацију печата тек треба да буду успостављени. 

Проналазак новог печата кореспондира са новим пројектом – дигатализацији овог древног блага. Јејл вавилонска колекција (YBC) садржи више од 4.000 цилиндричних и жиг-печата, заједно са више од 10.000 глинених докумената са отисцима печата. Правилно документовати тако огромну колекцију и учинити је доступном другима је изазовни задатак. Пројекат дигитализације печата YBC-а је решио овај изазов применом најновијих фотографских метода. У својим напорима да материјале учине слободно доступним на мрежи, особље YBC-а је документовало цилиндричне и печате-печате користећи разне фотографске технике.

Фотографије модерних отисака направљених у полимерској глини одавно се користе за документовање и објављивање печата. Када се упаре са фотографијом самог печата, гледаоци могу да стекну утисак о предмету, као и о његовим гравираним сликама. Пројекат има за циљ да понуди потпунији приказ предмета. Фотографије печата истичу низ облика из различитих периода и региона. Код цилиндричних печата, профилни снимци хватају облик цилиндра и дубину резбарења, док слике врхова и дна цилиндара помажу у идентификацији непотпуних или прерађених печата. Веза између шара камена и гравираних слика најбоље се може видети стварањем онога што је познато као „дигитално одмотавање“ – врсте панораме уназад која пружа поглед од 360 степени на површину цилиндра. Дигитално одмотавање утемељено је дигиталном скенирању полеђине Better Light-а са панорамским адаптером.

У поступку се користи циклорама светло и додаје опција за слагање фокуса како би се повећала резолуција дубоко изрезбарених или конкавних цилиндара. Снима се површина цилиндричних печата употребом преносивог уређаја за скенирање печата. Могуће је направити дигитално одмотавање снимањем више фотографија печата, а затим и дигитално спајање слика.  Једно од најзначајнијих открића била је потреба за креирањем различитих профила осветљења за различите врсте печата – сјајни црни хематит, на пример, има другачије захтеве за осветљењем од провидног плавкастог калцедона.

Снимање слика печатау контролисаном окружењу није лак задатак. Запослени у YBC-у сортирају и чисте печате пре фотографисања, праве много фотографија сваког печата, стварају модерне отиске печата, а затим фотографишу те отиске – све пре него што саставе коначну композитну слику. Сви печати из колекције се фотографишу и отпремају на онлајн портал Природњачког музеја Пибоди. Иако фотографије, без обзира на детаље, пружају непотпун приступ древним предметима у смислу да слике не могу да реплицирају искуство руковања печатом или њеног утискивања у глину, дигитализација печата нуди публици широм света почетну тачку за проучавање древног света.

 

https://www.facebook.com/AntiquitiesEN?locale=sr_RS 1. април