ПОМЕРАЊЕ ГРАНИЦА - Натпис Бениав из Абел Бет Мааке дислоцира северну границу древног Израила?

Библијско место Абел Бет Маакка (2Сам 20:14-22; 1Цар 15:20; 2Цар 15:29) је истакнута хумка од 25 хектара у северном делу долине Хула недалеко од израелско-либанске границе. Смештен на раскрсници древног Израила, Арам-Дамаска и Феникије, овај регион је вероватно много пута мењао своју политичку лојалност, посебно током 10-9.в. када су се ова царства међусобно борила за превласт.

Мало село на почетку гвозденог доба, Абел Бет Маака се проширило у 11. в. и постало највећи град у региону. Иако је током 10. и 9.в. град донекле опао, његов интензиван урбани карактер се наставио, о чему сведочи његова масивна архитектура, која укључује могућу цитаделу са собама казамата, двориштима и силосима. Фасцинантни налази из овог периода укључују фигурину од фајансе главе елитног брадоња и оставу од неколико стотина костију астрагалија оваца, коза и јелена пронађена у амфори у близини ранијег светишта.

Археолози су пронашли и 35 посуда за складиштење, закопаних у крхотинама  магацина саграђеног од опеке. Магацин је уништен крајем 9. или почетком 8.в. пре Хр. Уредно сложене у редове на утабаној земљи и малтерисаном поду, посуде имају стандардизовани облик, а величина и производња указују на специјализован начин производње који је вероватно био централизован и контролисан од стране локалних власти. Посуде, које су високе скоро 2м, имају капацитет од око 11 галона, а неке су највероватније коришћене за складиштење вина. Петрографска анализа указује да су направљене од глине типичне за северну долину Хула и да су стога вероватно произведене у локалној радионици.

Значајно је да је једна од тегли уписана. Написан црним мастилом користећи старојеврејско писмо, мали натпис је дугачак нешто више од 2см, тече око средине тела тегле, одмах испод и лево од дршке, која носи дубоко урезан грнчарски знак у облику крста. Састоји се од предлога ламед (за или припада иза којег следе четири слова која исписују лично име бнив (вокализовано Вениав), што значи „Јахве је изградио“.

Иако је вербални елемент бн(х) градити или створити) уобичајен у семитским језицима, оно што име чини јединственим израелским је завршетак Јав. Ово је скраћени облик божанског имена Јахве, националног божанства Израила и Јуде. Јав се обично користио у именима из Северног царства Израила; у Јуди, завршетак је био Јхв и -их (вокализовано Јаху и Јах). Штавише, само писмо има дијагностичке карактеристике које су јасно старојеврејско, а не феничанско, и не може бити арамејско, које се као независно писмо развило тек крајем 8.в.. Натпис се стога може поуздано приписати старојеврејском језику и писму, који се удобно уклапа у 9. или рани 8.в. пре Хр.

Па ко је уопште био Венаја? Он свакако није чувени Венаја бен Јојада из времена Давида и Соломона (2Сам 23:20; 1Цар 2:25; 46). Претпостављамо да је био становник града. Можда је био власник и пошиљалац посуде, њен прималац или чак порезник. Или је можда био локални предузетник или локални агент.

Такође још немамо конкретне одговоре о садржају посуде, згради у којој је пронађена - било да је то приватни или државни објекат - или идентитету царства које контролише локацију. Заиста, немамо убедљиве доказе о томе да ли је Абел Бет Маха био под контролом Израелаца, Феничана или Арамејаца у 10. и 9.в.. Проналажење израилског имена, ипак, или било ког имена у част израилског националног божанства овако далеко на северу је добар показатељ да је град био под контролом Израила или да је имао блиске контакте са Северним царством. Наставак истраживања ће, надамо се, осликати бољи портрет ове особе, која никада не би претпоставила да ће његово име постати фокус толиког интересовања и дебате скоро 3.000 година касније.