Авељ

Данас је празник, празник једне велике библијске личности, св. пророка Илије. Илја, свети и архетипски пророк, назива се и громовником. Овај назив дугује познатој сцени описаној у Светом писму, тренутку када је молитвом ступстио муње и громове који су спалили његове жртве потврдивши тим знамењем да је божански пророк. Оно што је, међутим, једнако важно јесте то што је овај громовити и громогласни пророк постао то управо стога што је био кадар и способан да чује, уочи, препозна, разуме и послуша „тихи и танани глас“ којим га је Бог упућивао. Громогласне и величанствене теофаније су имперсивне и, следствено томе, лакше и чешће се памте. Међутим, глас Божији знатно чешће је управо „тих и танан“, ненаметљив, глас који захтева ослушкивање, напор у разумевању, контекстуализацију. Управо данас, на дан поменутог пророка Бибијски културни центар својим пратиоцима представља нови пројекат и поклања „нулти број“ новог интернет-часописа тј. магазина - Библијски путокази. Овај нулти број састављен је од махом од текстова (који би могли да буду пажљивије исправљени, лектурисани) већ објављиваних на нашем сајту и страници, илустрованих више кроз „игру“ и „покушаје“ него професионалним дизајнерским прегнућима. То значи да би сваки следећи број могао и требао да буде бољи. Да ли ће бити следећих бројева зависи од Вас, односно од Вашег интересовања и спремности да рад на њему подржите својој претплатом. Тромесечна претлата за овај „месечник“ била би 1200 динара. За тај новац би добили прва три броја, сигуран сам боља и квалитетнија од овог „нултог“.

Приповест о Каину и Авељу једна је од најпознатијих и најдраматичнијих библијских приповести. Својом формом и основним мотивима, подсећа на митове древног Средњег Оријента, али њени архетипски обрасци се препознају и европским митовима и легендама, као и бројним историјским догађајима каснијих периода. Библијски текст је изузетно сажет, психолошки слојевит и набијен, упечатљив и развија се у изврсну приповест која расте на изреченим и полуизреченим симболима. Он покреће емоције читалаца и води их ка интуитивним закључцима, али и недумицама. Приповест о Каину и Авељу заједничка авраамовским религијама, али своје корене и снагу црпи из дубље, архетипске прошлости и свести човечанства, из једног увек присутног и препознатљивог мотива – братоубиства. Приповест о првој браћи не само да се изнова препричава у сваком покољењу, већ се се изнова одиграва кроз нараштаје. Упркос томе, њене флуидне поруке, некако увек измичу и као да њено читање често намеће више питања него што пружа одговора. Разлог за својеврсну сталну отвореност и недовршеност ове библијске приповести лежи колико у мултиспектарности њеног карактера који измиче једнозначном одређењу, толико и у проблемима њене контекстуализације.