Свет Библије

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.

Шта је Свето Писмо и шта Свето Писмо чини нарочитим зборником списа Старог и Новог завета? Овај зборник списа је настајао у периоду од више од хиљаду година и на неки начин представља духовну антологију јеврејског народа која обухвата историју, правну, философску, поетску и другу књижевност. Писмо, представља један неизоставни спис који би требао да прочита сваки човек макар због опште културе, а хришћани тим пре што га сматрају надахнутим списом из којег изводе своју веру. Како превазићи културну и историјску удаљеност између библијских писаца и њених данашњих читалаца? Које су кључне карактеристике различитих историјских периода представљених у Светом писму? На који начин нам Свето Писмо помаже да разумемо богослужење Православне Цркве?

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.

Апокалипса или Откривење Јованово, нарочит спис унутар новозаветног канона који је вековима привлачио пажњу, покретао различита тумачења, изазивао спорове и будио недоумице. Писац овог списа употребљава комплексне нумеролошке, митолошке и библијске сивмволе које доприносе лепоти списа, али и неизвесности у погледу његовог значења. Теме ове емисије је управо овај спис о којем нам говори др. В. Таталовић.

О Светој земљи, њеном духу и положају – говори нам о. Александар Нинковић. Он нам говори и о Посланици св. ап. Јакова. Ко је био св. ап. Јаков и која је била његова посланица у цркви ап. доба? Које су карактеристике његовог списа? Да ли овај, ексклузивно, етички спис има и богословску поруку?

Петрове посланице представљају два значајна списа Новог завета. Које је њихово место у канону Новог завета и који је њихов допринос новозаветном богословљу? На који начин аутор ових списа развија христологију и еклисиологију и на који их начин он међусобно повезујез сотириолошким исказима? На који начин св.ап. Петар употребљава Стари завет и која је основна порука његовог спис? Ово су теме о којима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Један од најзначајнијих списа Новог завета, Посланица Јеврејима, припада павловском корпусу Новог завета иако се од осталих списа овог корпуса издваја нарочитим језиком, стилом, богословљем, христологијом и односом пре Старом завету, пре свега старозаветном култу који се интерпретира у конетскту ранохришћанског богослужења. О томе нам говори мр. Србољуб Убипариповић

Посланица Филипљанима, Филемону, Колошанима и Ефесцима се називају „Посланицама из сужањства.“ Оне представљају израз зрелог „павловског“ богословља које обилује снажном христологијом израженом песничким језиком и химничким стилом. Која је порука наведених посланица? Шта нам оне говоре о Богу, Христу, нама? Ово је тема о којој говоримо са о. Александру Нинковићу.

Др. Валтер Хансен је пензионисани проф. истакнутог Фулеровог Богословског Факултета (САД). У својим истраживањима, као плодан аутор, нарочиту пажњу је посветио Посланици Галатима и Посланицима Филипљанима. У овој емисији он нам говори о Посланици Филипљанима, њеном ауторству, времну настанка и богословском доприносу. Нарочиту пажњу проф. Хансен даје христолошкој кеносис химни ове посланице.