Bkc logo32x32

БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

МЕНИ
  • Почетна
  • О нама
  • Блог
  • Архива
  • СРП
  • ENG

Свет Библије


НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ БИБЛИЈСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ - август 2021

Септембар 29, 2022

археологија
библијска-археологија
август
еламитско-писмо
еламити
дешифровање
разорење-јерусалима
црква-светих-апостола
витсаида
посветно-молитвени-натпис
библија
свето-писмо
стари-завет
нови-завет

Посматрано из перспективе библијске археологије и археологије библијског света, август текуће године био је један од најбогатијих месеци. Нове студије у вези са употребом несимтеричних римских коцкица одшкринуле су поглед у веровања древних Римљана, али вероватно и других народа, што потврђује велики број астрагала (пророчких коцкица од животињских зглобова) пронађен у Мареши. У Саудијској Арабији пронађен је храм стар осам миленијума, нешто млађа (7.800 година) је женска фигурина пронађена у Анадолији, док су у Египту пронађени остаци једног од шест соларних храмова стари само четири и по миленијума. Ипак, по нашем схватању најзначајније је дешифровање древног писма које је пуна четири миленијума чувало своје тајне, а ту су и нова сазнања о разорењу Јерусалима у 1.в. хр. ере и откриће посветно-молитвеног натписа мозаика које, вероватно, представља коначну потврду за идентификовање библијске Витсаиде.

Више

чланак

БЛАЖЕНИ - тумачење основног појма

Септембар 15, 2022

блажени
срећни
острва-блажених
богови
грчка-књижевност
свето-писмо
стари-завет
нови-завет

Израз "блажени" (μακάριοι) један је од најзначајнијих појмова античког света, укључујући и библијску мисао. Разумевање овог појма је од кључног значаја за разумевање не само старозаветних одељака у којем се појам појављује већ и Христове поруке дате кроз "блаженства" са Горе. То разумевање условљено је не само старозаветним схватањима, већ и грчком књижевноћу у којој се овај појам обилно користи.

Више

чланак

ЈОВАН - АРХЕТИПСКИ СВЕДОК И(ЛИ) МУЧЕНИК

Септембар 10, 2022

грчка-књижевност
интертестаментарна-књижевност
јудаизам
сведок
мученик
јован-крститељ
библија
библијски-културни-центар
свето-писмо
стари-завет
нови-завет

Израз сведок (μάρτυρος) у постапостолској епохи и кроз читаву историју хришћанске цркве био је „технички термин“ којим се означавао мученик. Ово је једна димензија значења које овај израз има у новозаветним списима. Ипак, у њима се људи који су „само“ мученици не означавају овим термином, иако је мучеништво нешто што се неизоставно доводи у везу са сведоцима. Која је друга димензија значења овог термина и зашто је Јован Крститељ представљен као „иделани сведок“, па и „архетип“ хришћанског сведока?

Више

чланак

магазин БИБЛИЈСКИ ПУТОКАЗИ

Август 2, 2022

библијски-путокази
библијска-праисторија
каин
авељ
архангел-гаврил
свештеник-захарија
дјева-марија
оче-наш
хлеб
паралализам
насушни
данас
тумачења
археобиографија
цар-давид
јудејско-царство
израилово-царство
тел-дан-натпис
мешин-натпис
гат
најзначајнија-открића-библијске-археологије
исав
јаков
библија
библијски-културни-центар

Данас је празник, празник једне велике библијске личности, св. пророка Илије. Илја, свети и архетипски пророк, назива се и громовником. Овај назив дугује познатој сцени описаној у Светом писму, тренутку када је молитвом ступстио муње и громове који су спалили његове жртве потврдивши тим знамењем да је божански пророк. Оно што је, међутим, једнако важно јесте то што је овај громовити и громогласни пророк постао то управо стога што је био кадар и способан да чује, уочи, препозна, разуме и послуша „тихи и танани глас“ којим га је Бог упућивао. Громогласне и величанствене теофаније су имперсивне и, следствено томе, лакше и чешће се памте. Међутим, глас Божији знатно чешће је управо „тих и танан“, ненаметљив, глас који захтева ослушкивање, напор у разумевању, контекстуализацију. Управо данас, на дан поменутог пророка Бибијски културни центар својим пратиоцима представља нови пројекат и поклања „нулти број“ новог интернет-часописа тј. магазина - Библијски путокази. Овај нулти број састављен је од махом од текстова (који би могли да буду пажљивије исправљени, лектурисани) већ објављиваних на нашем сајту и страници, илустрованих више кроз „игру“ и „покушаје“ него професионалним дизајнерским прегнућима. То значи да би сваки следећи број могао и требао да буде бољи. Да ли ће бити следећих бројева зависи од Вас, односно од Вашег интересовања и спремности да рад на њему подржите својој претплатом. Тромесечна претлата за овај „месечник“ била би 1200 динара. За тај новац би добили прва три броја, сигуран сам боља и квалитетнија од овог „нултог“.

Више

чланак

ПОНАВЉАЊЕ ПРИПОВЕСТИ - покушај алтернативног читања наратива о Јаковљевом рвању Видослов вол. 86 (1)-79-130, Јован Благојевић

Мај 1, 2022

jaков
израил
едом
име
лице
ветил-харан-јавок
jaковљево-посланство
jаковљева-молитва
јаковљева-стратегија
фануил
идентитет
идентитет-нападача
самоћа
тама
сунце
борба
психофизичка-борба
вербална-борба
преиспитивање-идентитета
нови-идентитет
преображај
пророк-осија
лице-божије
лице-брата
књижевне-карактеристике
исав

Вечерњи сутон jе прелазио у све дубљу таму ноћи. Иако је тмина још снажнија унутар бедуинског шатора, њена снага се не може мерити са дубином мрачних мисли праоца Јакова. После двадесет година странствовања у Харану, он се враћа у земљу коју је Бог обећао његовим оцима, али није сигуран да је тај повратак мудар чин. Бог му је обећао, две деценије раније, да ће га вратити у Ханан и Јаков је на овај пут кренуо уздајући се у испуњење тог божанског обећања. Сада није сигуран у њега. Испуњењу божанског обећања успротивио се човек, Исав. Он је некад био Јаковљев брат. Сада му је потенцијални крвник. Чека га са четом добро опремљених ратника. Чека га желећи да осветом исправи давно учињену неправду, да крвљу спере обману и увреду. Јаков се колеба. Своју породицу и слуге праотац шаље другим путем, а сам остаје на обалама Јавока, час са десне час са леве стране реке која својим током чини природну, невидљиву, али ипак јасну, границу између Харана и Ханана, Месопотамије и Ветила, земље обмане и земље обећања. То Јаковљево наизменично кретање са једне на другу обалу Јавока као да осликава његово колебање у покушају да разреши питање које га је егзистенцијално притискало: ко је јачи, удаљени небески Бог који му се обратио деценијама раније или човек са којим ће се сусрести већ наредног дана? Да ли човек може да победи Бога? Пред нама је приповест која нуди изненађујући одговор.

Више

чланак

КЊИЖЕВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, КОНТЕКСТ И СТРУКТУРА ЈАКОВ-ЦИКЛУСА (ПОСТ 25:19-35:29), Јован Благојевић, Видослов вол 85

Август 19, 2021

књижевне-карактеристике
јаков-циклус
приповест
авраам
исаак
исав
јаков
благослов
првенаштво
превара
свесна-сувишност
типске-сцене
недоречености
двосмислености
бинарност
књижевни-контекст
књижевни-карактер
етиологија
књижевна-структура
месопотамија
географија
едем
едом(ци)
арамејци
књижевне-сцене
хијазам
ханан

Тема која се представља у чланку тиче се књижевних карактеристика и структуре Јаков-циклуса у првој библијској књизи. Полазећи од препознавања књижевних карактеристика поменуте целине, аутор указује на наративне алате које приповедач користи, да би се потом усредсредио на могуће историјске контексте формирања коначног облика приповедних циклуса и на његов књижевни контекст и карактер. Коначно, аутор указује на књижевжну структуру циклуса, као и на њен допринос истицању битних момената и паралела унутар њега. У оквиру разматрања књижевних карактеристика циклуса нарочита пажња је посвећена свесној сувишности, типским сценама, недореченостима и двосмисленостима, бинарности „минималних наративних јединица“ као и географији као наративном средству, док се недоречености и двосмислености анализирају кроз три сцене наративног пролога (рођење, купопродаја првенаштва и Јаковљева превара). Разматрајући могуће историјске контексте формирања циклуса аутор разматра време и околности уједињеног царства, подељене јудео-израилске монархије и (пост)егзилне редакције.

Више

чланак

ДИЈАЛОШКО-РЕТОРИЧКА КРИТИКА И СВЕТО ПИСМО: пример Синајске перикопе (Изл 19–24), Јован Благојевић

Јануар 8, 2021

ијалошко-реторичка-критика
наратив
дијахрони-методи-тумачења
синхрони-методи-тумачења
дијалог
реторичка-ситуација
синајска-перикопа
структура
канонска-форма
излазак
конструктивизам
деконструктивизам

Тема коју аутор чланка разматра је начин на који се на древни библијски текст може применити модерна (савремена) реторичка критика, као и који су могући исходи такве примене. У тексту се указује на основне принципе (теоријске претпоставке) античког и савременог реторичког критицизма, као и могућност (па и потребу) повезивања дијалошко-реторичке критике као синхроне методе тумачења, са дијахроним методама као што су критика извора, критика редакција и сл. Аутор указује на богату историју примене реторичке критике на библијски текст, нарочито се усредсређујући на Петокњижје и, пре свега, Књигу Изласка. Практичан пример примене поменутог метода писац чланка изводи на примеру синајске перикопе (Изл 19–24) указујући најпре на њене временско-географске одреднице. Аутор се затим усредсређује на сам текст перикопе откривајућиу њему нарочиту дијалошко-реторичку структуру која омогућује да се унутар ње развије дијалог (структурални и богословски) између различитих предања која су редактори укључили у канонску форму текста.

Више

чланак

Библија као поезија – пример Псалма 23, Јован Благојевић

Децембар 31, 2020

књижевност
поезија
хијазам
псалам
христос
пастир
давид
смрт
живот
доброта
паралелизам
излазак
библија
свето-писмо
стари-завет
нови-завет

Исповедајући веру у Бога Створитеља ми заправо исповедамо веру у Бога поету. Уколико такво исповедање имамо као оно темељно у својој вери, неће нас зачудити тесна повезаност религијског и стваралачког, пре свега поетског, искуства. Такво искуство је снажно посведочено у Светом писму, а нарочито збирци библијске поезије, Псалтиру. Псалам 23 представља врхунски израз таквог сведочанства. Овај псалам је ремек-дело књижевности и мост ка древним цивилизацијама библијског Оријента чије тековине преузима библијски песник, али у исто време и богословски исказ надубљег религијског искуства којим се пророчки сеже ка Новом завету и омогућавају најдубљи антрополошки и христолошки увиди. На који начин нам препознавање поетских облика може помоћи у разумевању богословских мисли? Каква је веза између Старозаветних метафора и њихове новозаветне рецепције?

Више

чланак

НАРАТИВНА АНАЛИЗА И СВЕТО ПИСМО - пример Синајске перикопе (Изл 19-24), Јован Благојевић

Октобар 13, 2020

наративна-анализа
синхрони-методи
дијахрони-методи
синајска-перикопа
структура
канонска-форма
излазак
конструктивизам
деконструктивизам
приповедна-перспективе
богословске-рефлексије
линеарно-читање
читање-„са-стране“
литерарне-секвенце
наративни-карактери
теолошки-погледи
библија
мојсеј
библијски-културни-центар
јован-благојевић
стари-завет

Наративна анализа је једна од метода књижевне критике која се са продором новог литерарног критицизма почиње примењивати и у проучавању библијског текста. Она припада тзв. синхроним метода и комплементарна је са њима. Аутор чланка показује њену повезаност са реторичком критиком, али и комплементарност са тзв. дијахроним методама историјске критике. У тексту се разматра могућност примене ове савремене интерпретативне методе почев од уочавања приповедне перспективе преко разматрања односа савременог аналитичког приступа и древног текста до уочавања потенцијалних богословских рефлексија примене ове аналитичке методе. После ових базичних теоретских претпоставки аутор чланка указује на примере плодоносне примене ове методе на Књигу Изласка, да би потом илустровао ту примену на примеру Синајске перикопе. У овом илустровању аутор указује на значај избора читалачког приступа перикопи и препознавања карактера приповести, литерарне секвенце које постоје у перикопи и карактере (актере радње) у њој.

Више

чланак

АНАЛИЗА ИСТОРИЈЕ ПОЈМОВА И МОТИВА - пример Синајске приповести (Изл 19-40) – Јован Благојевић, Видослов

Август 27, 2020

анализа-историје-појмова-и-мотива
дијахроне-методе
синхроне-методе
синајска-приповест
храм
дом
двор
свештеник
свето-писмо
стари-завет
нови-завет
древни-оријент
египат
асирија
гавилон
грчка
ханан
хетити

Сажетак: аутор разматра карактер религијских феномена указујући на сличности и разлике у разумевању материје у истраживању чије су резултате представили Р. Ото са једне, и М. Елијаде, са друге стране. У наставку писац се усресређује на проучавање конкретних мотива који спадају у област библијског богословља и религиологије, али указујући на који начин су ови појмови преузети из општег древнооријенталног религијског окружења, а затим модификовани и надограђени од стране библијских писаца Старог и Новог завета. На тај начин, аутор, усресређујући се на кључне мотиве Синајске приповести: дом и свештеник илуструје начин на који се примењује метода анализе историје појмова и мотива на конкретном библијском тексту, а кроз разматрање упоредних извора Египта, Асиро-Вавилоније, Ханана, Хетита...

Више

чланак

серијали:

Сви Mудросна књижевност Алфа ортодокс Библија и наука Старозаветна историја Теме и мотиви старог завета Теме и мотиви новог завета Химна вере Списи новог завета Теме и мотиви Лукиног еванђеља Библија и савремени свет Три казивања о крсту Теолошки погледи
← Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 … 17 18 Следећа →
  • БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
  • Краљице Наталије 76
  • Београд