Ко је, међутим, био сам Флавије? Шта год знали о последњим борцима из Масаде и другим јудејским побуњенцима долази из списа неухватљиве личности Јосифа бен Мататијахуа, познатијег по каснијем имену -Јосиф Флавије. Научници су утрошили године на критику његовог карактера, доводили су у питање истинитост његових историја, па су а чак и одбацивали у смислу поузданости извора. На срећу, научници какав је Нетзер формулисали су нову теорију из археолошких доказа који потврђују истинитост његове историје опсаде Масаде.
Открића у Капернауму, Назарету и другим градовима древног Израела приближавају нам атмосферу сцена описанх у Еванђељу. У којој мери се она могу непосредно повезати са библијским текстом?
Археолози су на Брду Сион у Јерусалиму нашли доказе о вавилонском освајању, чиме је, како се чини, потврђено оно што пише у Библији о разарању тог града.
Витсаида је место које је нестало. Убрзо после дешавања описаних у Еванђељу, Витсаиди се губи сваки траг. Место коме говоримо је једно од оних места која се најчешће спомиње у Новом завету, одмах после Јерусалима и Капернаума. Ово рибарско насеље на Галилејском језеру просто је нестало са историјске позорнице. Ранохришћански ходочасници су трагали за овом локацијом, али нису имали одредницу на основу које би је нашли. Данас постоје три различите локације у северној Галилеји које се предлажу као могућа места на којима се налазила древна Витсаида. Срећом, ми још једном можемо да преиспитамо изваштеје о Витсаиди. И не само у потрази за насељем из Христовог времена, већ у откривању богате историје која сеже све до времена цара Давида.
Пс 23 је један од најлепших и најпознатијих библијских псалама, богате асоцијације које он буди враћају нас на значајне догађаје историје спасења израилског народа. За хришћане, он буди и месијанске асиоцијације које у свест дозивају Христове параболе и говоре. Па, ипак, неке од димензија овог псалма нам и данас измичу, често и због тога што му приступамо са богатим предзнањем која нас спречава да му приступимо читајући га као песму обликовану по обрасцима древнооријенталне поезије која је била узор за бројне библијске писце, укључујући аутора овог псалма. Међутим, тек приступајући псалму из ове перспективе откривамо његове бездане дубине.
Према приповести Јована, људи су у овој бањи тражили исцељење. Наводно, први који би ушао у базен пошто се вода заталасала био је исцељен од своје болести. Према речима Еванђеља, одузети није могао да се довољно брзо спусти у води, те га је Христос исцелио учинивши га способним да хода.
Шта можемо да научимо од раних хришћана у вези са инкултурацијом Евађеља и каква би била реакција савремених верских лидера када би чинили оно што су чинили, по овом питању, хришћани првих векова?
Кризна времена какво је ово данашње обично нас подсете на крхост нашег живота и буде страхове и неизвесност. Но, та иста времена могу да нам буду и подсетник на нека прошла времена, времена болних искустава која смо упркос бројним и тешким искушењима прошли, ослањајући се на бригу валиког Пастира. Подсећање на таква искуства, може да буде драгоцено и охрабрујуће у разматрању будућности ка којој ходимо.
ТАЈНА СТАРОЗАВЕТНОГ ПРОРОШТВА – шта апостоли нису разумели у вези са Христовим уласком у Јерусалим?
14 May 2020
Синоптичка еванђеља сведоче да се припрема за улазак Христа у Јерусалим одвија у атмосфери узварелих месијанских очекивања која су досегла врхунац. то се догађа у атмосфери најзначајнијег и симболиком богатог празника Пасхе који није био само прилика за окупљање великог броја Јевреја из матице и дијаспоре у Јерусалиму, већ је био подсетник на прошла дела божанских избављења и израз наде у избављење у будућности. У једној таквој атмосфери, улазак на магарету у Јерусалим човека који наговештава „своју месијанску кандидатуру“ бројним знамењима (чудесним делима) и проповедима није могао да буде непримећен и не повезан са старозаветним пророштвом. Јасно је да је не само народ у Христовом уласку на магарету у Јерусалим, већ и његови противници (Мт 21:10-11; Лк 19:39-40), препознали сцену која је несумњиво у тесној вези са пророштвом Захаријиним. Да ли су једнино ученици пропустили да виде ову везу, или речи ап. Јована не разумеше ученици његови говоре о нечем другом?
И шта још да вам кажем? Не би ми, наиме, достајало времена, кад бих стао причати о Гедеону, Вараку и Самсону, Давиду и Самуилу који вером победише царства, извшише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше поразше војске туђинске. Посланица Јеврејима 11:32-34
