АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ РЕФЛЕКТУЈУ ИНТЕЗИВНЕ ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ ЕГЕЈСКИХ ОСТРВА И ХАНАНА

Пронашли смо више од 500 комплетних артефаката распоређених између две гробнице, рекао је Петер М. Фисцхер (Peter M. Fischer), који је предводио експедицију на локалитету откако је почела 2010. год. Чини се да сама количина и богатство гробног предмета указује да су гробнице повезане са онима који у животу уживали краљевски статус. Иако специфичне контуре друштвене и политичке структуре града нису јасне, несумњиво су они који су овде сахрањени били део градске власти, рекао је Фишер.

Отприлике половина пронађених предмета — или материјала коришћених за њихову израду — увезено је из других земаља: злато и слоновача долазили су из Египта, тиркиз са Синајског полуострва, лапис лазули и карнеол из централне и јужне Азије, а ћилибар из балтичког региона далеко на северу. Већина керамичких посуда потиче из микенске Грчке, док друге потичу из Анадолије (Турска), Египта и Леванта.

У гробницама су били мушкарци, жене и деца. Поред разних артефаката пажљиво распоређених око људских остатака, прелепе дијадеме и огрлице красиле су неколико појединаца. Дијадеме су посебно импресивне и имају рељефне слике бикова, газела, лавова и цвећа.

Гробнице се налазе изван древног града и састоје се од малог пролаза који води до низа подземних комора различитих величина, од којих највећа има око 215м2. Откривени су помоћу магнетометара, које су истраживачи користили да идентификују велике шупљине неколико стопа испод површине.

Кипар је најисточнија копнена маса у Средоземном мору. Као најближе острво левантинској обали, било је кључно економско средиште бронзаног доба са везама и са егејским и копненим блискоисточним краљевствима и градовима. Древни град у Хала Султан Теки био је главни центар за трговину бакром у периоду 1500-1300. пре Хр., захваљујући рудницима који се налазе у оближњим планинама Трудос. Бакар је био витална роба због свог централног значаја у изради бронзе. Ови новооткривени објекти стога указују на огромно богатство које је текло кроз град.

Док су народи са мора односно из области средњег средоземља као поморска коалиција кренули на исток у освајања населивши се на простору библијског Ханана потискујући, заједно са Израилцима, староседеоце на узак простор приобаља, ти староседеоци окупљени пре свега око центара као што су Тир и Сидон, образовали су поморску империју која је почела да тргује са областима са којих су дошли освајачи (Крит, Сардинија...) образујући на подручју средњег и западног Медитерана своје колоније. Најпознатија међу њима је свакако знаменита Картагина, али чини се да су и друга места имала слична насеља, па и Крит. Ова 

Кипар је, међуим, значајно средиште не само због тога што омогућује боље разумевање догађаја описаних у Старом завету, већ и стога што је био локација на којој су се одигравали догађаји описани у Новом. У Новом завету се први пут помиње у Новом завету као Варнавин родни крај (Дап 4:36). То је била сцена Павлових првих мисионарских радова (13:4-13), када је антиохојска испратила на послање њега, Варнаву и Јована Марка послала Антиохијска црква. После су га посетили Варнава и Марко сами (15:39). Помиње се Мансон, стари ученик, вероватно један од обраћеника на дан Педесетнице који припада овом острву (21:16). Такође се помиње у вези са Павловим путовањима (21:3; 27:4).

 

Док су кипарски pithoi (велика земљана посуда висине 1-2м са широким округлим грлом која се користила за складиштење великих количина хране (житарице) или течности (као вино, уље) били уобичајено коришћени у поморству током касног бронзаног доба (1550–1200 пре Хр.), мало их је икада пронађено у јужном Леванту. На крају крајева, њихова велика величина их је учинила изузетно тешким за преношење копна на било коју велику удаљеност (неке од ових посуда захватале су и 1000 литара течности). Дакле, шта четири кипарска pitho-а раде на месту Тел Бурна у средишњем Израилу, преко 32км од најближе луке, и зашто су градски грнчари из бронзаног доба изненада почели да праве своје? 

Тел Бурна је идентификован као библијски град Либна који је покушавао да се осамостали у односу на централну власт (2Дн 9-10). Смештен у региону Шефела у средишњем Израелу, Тел Бурна је  био прилично скроман ханански град из касног бронзаног доба, иако је имао занимљиву карактеристику која га је разликовала од његових већих суседа: велика количина увезене кипарске керамике, укључујући четири велика кипарска pitho-a. Олупине бродова из бронзаног доба и древни рељефи су показују да су pithoi били примарни бродски контејнер који се користио у поморској трговини, са бродовима који су садржавали стотине посуда напуњених течном робом или чак мањом керамиком. Међутим, када стигну на своје одредиште, ова пловила би остала на броду, будући да су превелика за отпрему копном.

Чини да је Тел Бурна имао неуобичајено јаку трговинску везу са Кипром за насеље у унутрашњости. Присуство четири кипарске посуде и даље прилично изненађујуће. Још више изненађује присуство осам других локално направљених посуда које опонашају кипарске по величини и облику, али задржавају многе особине локалне керамике и изгледа да су израђени користећи исте технике као и за мање локалне посуде.

Велике посуде су се дуго производиле на Кипру, али на подручју Ханана су брзо замењене мањим амфорама. Дакле, присуство кипарских питоја у Тел Бурни мора да је утицало на локалне грнчаре да креирају сопствене верзије, вероватно због изазова са којима се сусреће приликом набавке посуда директно са Кипра.

Штавише, Ханан је био једно од средишта производње амфора. „Ханан није био велико, важно тржиште у смислу моћи и значаја и вредности робе која је долазила из региона. Али посуде [за међународну трговину] су направљене у Ханану“, каже Сусноу.

Улога Ханана у међународној трговини је илустрована 3.300 година старим "Титаником Медитерана" који је открио ронилац  на рту Улубурун у Турској. Олупина је била крцата робом из најмање осам цивилизација широм Медитерана, укључујући егзотичне попечке као што су слонове кљове и нојева јаја. Многе његове амфоре потичу из Канаана, као што је показао професор Јувал Горен (Prof. Yuval Goren) са Универзитета у Хаифи (University of Haifa). На броду је био и кипарски pithoi.

То нас враћа на pithoi у Тел Бурни, увезене и локалне.

Кипарски pithoi, који датирају из 13. в. пре Хр., међу јединима су икада откривеним на Леванту и ископани су у дворишту на отвореном које је можда служило као култна област. Најмање два pitho-a, а можда и једна од локалних имитација, били су истакнуто позиционирани у дворишту, постављени у пукотину у стени и уздизали су се над околином због своје велике величине. Оне су вероватно имале неку култну функцију, а у њиховој непосредној близини налазили су се бројни други специјални предмети, укључујући украшене пехаре, украшени кратер, керамичке маске, зооморфне фигурице и многе кипарске увозне производе. Локални питоји, међутим, били су скупљени на другом крају дворишта, окружени свакодневнијим посудама, као што су лонци и чиније. Значајно је да овај тип посуда, за разлику од шиљасте основе амфора, имају благо заобљење при дну што их чини погодним за постављање на земљу за дуго складиштење – било слободно стојеће или ослоњене на постоље или постављене у рупу у земљи, истиче проф. Сусноу (Susnow) додајући: pithoiсу веома велике посуде без ручке, што нам говори да вероватно нису биле намењене да се лако или редовно премештају.

За сада није могуће знати тачну сврху ових pitho-а (лабораторијско испитивање није дало убедљиве доказе за органске остатке које остављају уља или вина), али чини се да су два кипарска питоја коришћена као посуде за другу керамику високе вредности. Једна је садржала увезене чиније, док је друга садржавала чашу и жонгле. Док су људи из Тел Бурне пренаменили ове pitho-е у култно окружење, сами pithoi су и даље имали првобитне сврхе. Ови pithoi су били у секундарном или терцијарном контексту, рекао је Крис Мекини (ChrisMcKinny), један од аутора студије, али су се и даље користили на начин који је био у складу са њиховом примарном функцијом транспорта — складиштењем кипарских финих производа.

Мекини истиче да је двориште било локализовано култно подручје унутар великог ограђеног простора. Фокална тачка је протумачена као сидро исклесано од креде. Ако је ово тумачење тачно, могуће је да порекло кипарског материјала, који је стигао преко мора, може помоћи да се објасни зашто је толико кипарских пловила завршило у Тел Бурни. Пошто је локално становништво тражило објекте поштовања и службе у поморском култу, било би природно да гравитирају објектима који су и сами били повезани са морем.

На Леванту су се грнчарске вештине очигледно појавиле убрзо након појаве пољопривреде. Није требало дуго да рани грнчари широм Медитерана почну да праве велике посуде за складиштење. Барем су нека праисторијска насеља изградила силосе за централизовано складиштење житарица, али велики лонци за складиштење житарица и течности коришћени су и широм Медитерана, укључујући и данашњи Израел, чак пре 8.400 година, каже проф. Гарфинкел (Garfinkel) додајући: Вероватно, баш као што се верује да је пољопривреда за самосталан живот настала независно на различитим местима широм света, исто би се могло предложити за појаву џиновских посуда за складиштење. Техника је могла да се појави на различитим местима у различито време, на основу растуће потребе за складиштењем житарица и течности како се пољопривредна техника побољшавала.

Рутинска производња џиновских керамичких посуда, за разлику од спорадичне производње, изгледа да је настала пре око 6.000 година. То је можда било зато што су се пољопривредне технике побољшале, тако је расла и потреба за складиштењем, сугерише Сусноу.

Током целог бронзаног доба, pithoi су коришћени широм Средоземног басена. Кипар има округлу структуру из касног халколита названу Питхос кућа, а у ранијим деловима бронзаног доба, pithoi су се такође правили у Ханану користећи локалну глину, локалне облике и декоративне форме. Они нису били имитација егејских посуда, каже Сусноу: били су слично решење за сличну потребу. Одвојено истраживање у хананској палати у Тел Кабрију, на пример, пронашло је преко 100 pitho-а из средњег бронзаног доба који су били високи и до метар и тешки 30-40 кг (празни). Анализа је показала да су Кабри pithoi коришћени за складиштење вина.

Са друге стране, бродови попут онога који је потонуо код Улубуруна, можда нису носили pitho-е углавном за извозperse; посуде су можда садржавале воду или храну за сопствену посаду. Док су се pithoi очигледно извозили, вероватно су често остајали на броду и предмет вредности је био њихов садржај. Сада долазимо до нечег чудног. Кипрани из касног бронзаног доба су такође извозили зделе широм Медитерана, каже Сусноу - а понекад су ови крхки керамички артефакти били спаковани у pithoi. Неки pithoi на броду Улубурун садржавали су наслагане чиније (и друге ствари).

Два потпуно рестаурирана кипарска pitho-a у Тел Бурни имала су чиније и чашу наслагане у себи. Барем неке од њих су локално направљене. Према петрографској анализи, неке од здела, које на око изгледају као локалне, заправо су увезене из Либана, каже Сусноу додајући: друга два кипарска pitho-a пронађена у Тел Бурни идентификована су по уломцима, али нису могли да буду реконструисани, тако да археолози не знају да ли су у њима биле и мање грнчарске посуде, додаје он. Разлог због којег смо успели да идентификујемо да је грнчарија пронађена у две некадашње рестауриране керамике је тај што су били потпуни pithoi када су пронађени, па иако су разбијене и морају да буду рестауриране од стране конзерватора, могли сте да видите зделе и даље унутар тела од питоса.

Не можемо знати какву су првобитну сврху имали кипарски pithoi Тел Бурне. У свом новом дому, међутим, можда су пренамењени за церемонијалну улогу. Ови егејски pithoi су реконтекстуализовани, дато им је ново значење... трансформисани у сталне и веома видљиве инсталације, постављене у под у отвореном јавном простору. Вероватно грнчари који су обликовали ове питохе преко мора нису ни слутили да ће њихове керамичке бебе једног дана служити таквој церемонијалној сврси у страној земљи. Ово откриће нас још једном суочава са сложеношћу трговачких, економских и религијских међуодноса на широком подручју древног библијског света.