ДЕШИФРОВАНО ЕЛАМИТСКО ЛИНЕАРНО ПИСМО - откриће урангу Шамполионовог дешифровања хијероглифа

16 Август 2022

Током последња два века направљен је велики напредак у дешифровању древних писма, али нека од њих упорно одолевала том процесу. Једно од њих било је и еламитско линеарно писмо које је, према писању часописа Zeitschrift für Assyriologie (Часопис за асириологију и археологију блиског истока) коначно посустало откривајући своје тајне. Ово древноиранско писмо датира око 4000 година унатраг и на њему је писан језик Елама, односно краљевства које ће израсти у моћно Персијско царство. Ово писмо је откривено у древној Суси и било је главно писмо еламитског краљевства у периоду од 2300-1880. год. пре Хр. када је замењено месопотамским клинописмом. Чини се да је оно коришћено спорадично и да је из употребе испало током колапса урбаних подручја широм Блиског истока око 1800. пре Хр. Дешифровање овог писма научници стављају у ранг Шанполионовог дешифровања хијероглифа. Име Елам потиче од акадског израза са значењем високо и означава високу земљу, док су Еламити себе називали Халтами (или Халтамти) тј. горштаци. Према таблици народа, Елам је био Симов син (Пост 10:22 уп. 1Дн 1:17) али се то не може потврдити ванбиблијским подацима. Постање 14 спомиње Ходологомора, цара еламског, који се каткад поистовећује са краљем Кутир-Наххунтеом (владао око 1750. год. пре Хр). У Писму се рефлектује повезаност Елама и Медије који се сматрају народима севера које ће ‒ према Исаијиним и Јеремијиним пророштвима против народа уништити Вавилон (Ис 21:2; Јер. 25:25). Пророштво које се може повезати са конкретним догађајем у историји Елама изрекао је Јеремија (Јер 49:34–39). Елам се препознаје као место изгнанства (Ис 11:11), типична страна нација (Јзк 32:24) и место визије (Дн 8:2). Каткада се Елам користи и као лично име или породично име (1Дн 8:24)

Прича, дакле, почиње пре више од 5.000 година, у напредном граду Суса, на ободу велике месопотамске равнице и ивици огромне иранске висоравни која се уздиже на истоку. Суса је била у срцу урбаног друштва које је обухватало већи део данашњег југозападног Ирана. Западни суседи града, Сумери, назвали су његове становнике Еламити.

Елам је био део првог налета градова у свету који су користили писане симболе за управљање све сложенијим друштвом. Рани Еламити су трговали са оба месопотамска краљевства на западу и цивилизацијом реке Инд која је цветала на подручју данашње Индије и Пакистана. Они су створили основу за каснија персијска краљевства, укључујући династију Ахеменида која је на крају потчинила велики део древног Блиског истока.

Француски археолози  су у Сузи открили  систем писања који је изгледао стар скоро као клинасто писмо, али је користио другачији скуп симбола. Систем је очигледно изашао из употребе, пошто су писари у Сузи – из разлога који су остали нејасни – уместо тога прешли на клинопис да би написали свој језик. Отприлике 800 година касније, још један домаћи систем је заживео. Научници су старији систем назвали прото-еламитским, а други линеарним еламитским. Претпостављало се да оба бележе мало познати еламски језик.

Дешифровање линеарног еламитског писма био је далеко сложенији процес него дешифровање других древних писама која су као непозната писана уз друго познато писмо које је помогло у њиховом дешифровању (као што је случај са египатским хијероглифима и Розета-каменом). Разумевање египатских хијероглифа подразумевало је срећни налаз Розета-камена из 1799. године, који је превео демотски декрет (језик свакодневних старих Египћана) на грчки.

Иако неки артефакти су садржали и клинопис и еламитско линеарно писмо никада се није радило о преводима, па су омогућавала дешифровање свега неколико знакова.   Препознајући наведена ограничења, тим научника је одлучио да примени другачији поступак. Група сребрених чаша која је садржала еламитске натписе учинила се повезана са другом групом сличних чаша које су биле исписане месопотамским клинописом.

Успоредба писма на чашама се показала кључном за  дешифровање линеарног еламитског писма јер је укључујући имена познатих еламитских краљева, као што је Шилхаха. Пратећи поновљене симболе који су вероватно била права имена, Десет је успео да схвати смисао писма, које долази у низу геометријских облика. Такође, превео је глаголе као су дао и направио.

Текстови исписани на овим артефактима нису били идентични, а ли су постојале стандардне форме коришћене у обе групе натписа што је начницима омогућило да им приступи слично као што је приступано Розета-камену. Примењујући поступак, тим је успео да идентификује бројна лична имена, топониме и имена божанстава у текстовима писаним линеарним еламитским писмом, али и да препозна еламитске фразе, клаузуле, па чак и речение познате из клинастих текстова. На тој основи, корак по корак или, тачније, знак по знак научници су успели да дешифрују читаво писмо.

На овај начин тим је идентификовао и дешфровао 72 различита знака, што свакако не обухвата све знакове линеарног еламитског писма, али преостали тј. недешифровани знакови су они који се ретко употребљавају. Према научницма, могуће је да су неки од недешифрованих знакова графичке варијанте, већ дешифрованих знакова. Према студији, посуде представљају најстарије и најкомплетније примере еламитских краљевских натписа клинописом.

Како се спроводе даља ископавања у Ирану, тим се нада да ће бити откривени додатни линеарни еламитски натписи који могу да откључају преостале знакове. За сада, међутим, преко 95 процената појављивања знакова је представљено на листи дешифрованих знакова тима. Неколико научника који нису повезани са истраживањем рекли су да су прилично сигурни да је дешифровање успело иако су неки од детаља остали још нејасни.

Пре овог искорака о еламитским списима се мало знало, а сам језик се и даље слабо разуме. Сада је, међутим, јасно да се линерано еламитско писмо знатно разликовало од писама других истовремених култура, односно од клинописа и хијерогрлифа. Друга писма користила су логографска или слоговна писма, линеарно еламитско писмо је користило алфа-слог. Као такав, сваки знак је представљао одређену фонетску вредност. Међутим, за разлику од алфабетских писама, ове вредности обично укључују и сугласник и самогласник (као што су ка, би или му), а неки знаци могу представљати само сугласник или самогласник. Овај систем је омогућавао знатно мањи број знакова од логографских или слоговних система. Линеарно елмитско писмо је укључивало само мало више од 100 знакова, док је клинопис имао преко 600. У међувремену, већина алфабетских система, који су се први пут појавили на Леванту у 2. миленијуму пре Хр. имали су између 20 и 30 знакова.

Еламитски језик је био lingua franca Еламитског краљевства, који је на крају изашао из употребе крајем 1. миленијума пре Хр. када је замењено персијским. Еламитски је језички изолат, не постоје познати језици повезани са еламитским, иако је неколико хипотеза покушало да га повеже са дравидском, афроазијском или кавкаском језичком групом.

Најраније сведочанство о писању у Ирану је још увек недешифровано протоеламитско писмо, које је први пут написано крајем 4. миленијума преХр. То га чини једним од најстаријих писама на свету, поред сумерског клинописа и недешифрованог писма долине Инда. Прото-еламитско писмо изашло је из употребе око 2900. год., а тек око 2300. год. пре Хр. јавља се ново домаће писмо Ирана, односно еламитско линеарно писмо. Није сигурно да је линеарно-еламитско писмо потомак прото-еламитског, али научници који су дешифровали линеарно еламитско су прилично уверени да јесте (премда има и другачијих схватања). Надају се да ће њихов недавни рад на крају довести до кључа који ће откључати и прото-еламитско писмо. Тим који је дешифровао ово древно писмо састављен је од европских научника на чијем челу је био француски археолог Франсоа Десет (Francois Desset) са Универзитета у Техерану (University of Tehran).

Он је 2015. год, добио је приступ приватној лондонској колекцији изванредних сребрних посуда са мноштвом натписа на клинопису и линеарном еламиту. Ископани су 1920-их и продати западним трговцима, тако да су њихово порекло и аутентичност доведени у питање. Међутим, металуршка анализа посуда је утврдила да је реч о старим, а не модерним фалсификатима. Што се тиче њиховог порекла, Десет је претпоставио да потичу са краљевског гробља југоисточно од Сусе, које се датира око 2000. пре Хр. што је време када се поменуто писмо и употребљавало. Према студији, разрађене чаше представљају „најстарије и најкомплетније примере еламитских краљевских натписа у клинопису“. Припадали су различитим владарима из две династије.

Уколико су научници у праву, што је предмет тренутне дебате у академским круговима, резулата њиховог рода могао да да допринесе упознавању и бољем разумевању мало познатог друштва које је цветало између древне Месопотамије и долине реке Инд управо у тренутку освитања цивилизације. Оцене су углавном позитивне. Тако Манфред Креберник (Manfred Krebernik), стручњак за блискоисточне студије на немачком Универзитету у Јени (Near Eastern Studies at Germany), сматра да је аргументација научника који су дешифронали писмо углавном убедљива. Метју Столпер (Matthew Stolper), асириолог са Универзитета у Чикагу (University of Chicago), каже: аргумент је јасан, кохерентан и уверљив, Пјотр Штајнкелер (Piotr Steinkeller), асириолог са Универзитета Харвард (Harvard University) прилично је убеђен у дешифровање, које поздравља као велико достигнуће.

Ово откриће би, такође, могло да допринесе и разумевању еволуције писања. Археолози су открили више од 1.600 прото-еламитских натписа, али само око 43 текстова писаних линераним еламитским писмом.

Ово је једно од највећих археолошких открића последњих деценија, каже Масимо Видале ( Massimo Vidale), археолог са Универзитета у Падови (UniversityofPadua) који иако није  био укључен у истраживање сматра да је оно у истом рангу као и оно што је учинио Шамполион.

Елам је био централни учесник у историји библијског Оријента. Напредне карактеристике ове цивилизације препознатљиве су у поштовању различих религијских образаца, других и другачијих култура (чак иако су еламити са њиховим царcтвима били у рату) и необично високом положају жена у друштвеном животу. У вези са њим Сумери су забележили први рат о коме је остао писани траг. Елам је познавао и традицију забаве. Чини се да су се управо у Еламу, пре око 4000 година, појавили први професионални акробате. Елам је освојио Саргон Акадски али нешто касније владари Елама су постављали и свргавали месопотамске краљеве. Елам је помогао уздизање Хамурабија а овај га је заузврат издао и потчинио својој власти. Еламити су учествовали рушењу Неоасирског царства да би постали провинција савезника, Мадијана, и коначно били аспорбовани у Персијску империју посредством које су остварили трајан утицај.

Име Елам потиче од акадског израза са значењем високо и означава високу земљу, док су Еламити себе називали Халтами (или Халтамти) тј. горштаци. Према таблици народа, Елам је био Симов син (Пост 10:22 уп. 1Дн 1:17) али се то не може потврдити ванбиблијским подацима.

Постање 14 спомиње Ходологомора, цара еламског, који се каткад поистовећује са краљем Кутир-Наххунтеом (владао око 1750. год. пре Хр). У Писму се рефлектује повезаност Елама и Медије који се сматрају народима севера које ће ‒ према Исаијиним и Јеремијиним пророштвима против народа уништити Вавилон (Ис 21:2; Јер. 25:25). Пророштво које се може повезати са конкретним догађајем у историји Елама изрекао је Јеремија (Јер 49:34–39). Елам се препознаје као место изгнанства (Ис 11:11), типична страна нација (Јзк 32:24) и место визије (Дн 8:2). Каткада се Елам користи и као лично име или породично име (1Дн 8:24)

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-near-eastern-world/linear_elamite_deciphered/?mqsc=E4146230&dk=ZE2280ZF0&utm_source=WhatCountsEmail&utm_medium=BHDA%20Daily%20Newsletter&utm_campaign=8_12_22_Linear_Elamite_Deciphered&fbclid=IwAR1qo1NVHDpnUDj4OeCqOxSMRZ25w6iR3FgUVbESKkpoJ53W7xW5P2YJke8

https://www.smithsonianmag.com/history/have-scholars-finally-deciphered-a-mysterious-ancient-script-180980497/

https://www.jpost.com/archaeology/article-714651

https://www.bkcentar.rs/sr/blog/elam-kraljevstvo-sa-istocnih-oboda-biblijskog-sveta