НАМЕРНО ЗАКОПАНЕ КУЛТНE СТРУКТУРЕ СТАРЕ 3000 ГОДИНА

Под надзором др Мурата Турктекија (Dr. Murat Türkteki), професора на одељењу за археологију на Универзитету Билекик Сеих Едебали (Bilecik Şeyh Edebali University), тим од 15 истраживача је вршио ископавања искључиво на хумци, која се налази у округу у Ескишехиру. Покушавали су да сазнају више о месту које је непрекидно било насељено у периоду 3.200-1.950 пре Хр. што гас чини једним од најтрајнијих насеља у Анадолији бронзаног доба.

Текућа ископавања спонзорисало је неколико владиних агенција, укључујући турско министарство културе и туризма (Turkey’s Ministry of Culture and Tourism) и градску општину Ескишехир (Eskişehir Metropolitan Municipality), заједно са градском Привредном и Индустријском комором (Chamber of Commerce and Chamber of Industry).

Археолошки тим открива неке фасцинантне доказе о деловању култа сахрањивања грађевина, који је успостављен у региону у најранијим данима постојања насеља. Ове године, истраживањем хумке откривено је осам закопаних зграда, за које се чинило да су све биле стамбене. Занимљиво је да су задњи делови кућа очишћени, испражњени и запечаћени, али људи су наставили да живе у предњим деловима кућа још неко време.

Др Турктеки је открио да су новооткривене древне структуре биле међу првим зградама изграђеним на локалитету Кулуоба Моунд. То показује да су припадници култа вероватно били оснивачи насеља, а да су они који су ту живели касније једноставно кренули њиховим стопама.

 

Током овогодишњих ископавања на Кулуоба хумку, најзначајнија открића су повезана са древним култом. Оне се састоје од групе објеката старих 5.200 година који су у целини сахрањени на западној страни хумке.

Пре сахране, објекти су очишћени и потпуно испражњени. Зграде и елементи у њима, укључујући силосе, огњишта и јаме за пепео, били су прекривени дубоким слојевима земље, која је све изванредно добро сачувала. Чак су и деликатни силоси од блата, који су се могли срушити под превеликим притиском, сачувани нетакнути, показујући колико се водило рачуна да све буде правилно сахрањено.

Открили смо да су задње просторије свих објеката намерно затрпане под црвено стерилно тло, чувајући зидове до 2,5-3м, рекао је др Турктеки додавши обично остају само темељи у хумкама, али овде су зидови скоро нетакнут до крова.

Близу спољашњости закопаних објеката, археолози су ископали наслаге костију оваца и коза, заједно са разбијеним остацима неких сјајних црнокљуних врчева. Археолози верују да су то остаци жртвеног ритуала, спроведеног у вези са сахрањивањем објеката.

Пре сахране, врата и вентилациони простори су запечаћени камењем, вероватно као део церемоније, истакао је др Турктеки нсагласивши Делови жртвених животиња стављени су у запечаћене просторе, а церемонијална посуда је бачена у структуру, остављајући је празно осим огњишта и силоса.

Чини се да би се овај ритуал догодио непосредно пре него што су структуре запечаћене, као што би то захтевао систем веровања древног култа. Према др Турктекију, церемонијално сахрањивање зграда је већ била устаљена пракса у југоисточној и централној Анадолији током периода неолита и халколита (бакар), који је дошао пре бронзаног доба закључујући: До сада нисмо били свесни такве праксе у бронзаном добу.  Као што је др Турктеки приметио, протекао је значајан временски период између када су људи први пут почели да закопавају објекте у региону и када су новооткривене зграде у Ескишехиру биле закопане. Он сматра да би ова чињеница могла бити значајна. 

У југоисточном анадолском неолитском периоду, посебне структуре су биле закопане, што указује на ритуал сахране. Иако друштвено памћење обухвата хиљаде година, сврха овде може бити другачија, с обзиром на 7.000 година јаза између периода. Пракса изгледа слично, али намера може да варира, истакао је др Турктеки признавши да је стварну сврху структуралних сахрана у било ком древном периоду тешко разазнати, иако је очигледно постојао ритуални елемент.

Ово [закопавање објеката] захтева велику радну снагу и колективне напоре. Постоји организациони аспект, али зашто је то урађено? Да ли је постојала претња? Географска претња, климатска претња или нека друга физичка претња? Наш рад по овом питању се наставља. Можемо рећи да су распоређени на кружној оси, веома близу површине. Постоје правоугаоне структуре. Постављени су вертикално и хоризонтално, али настављају да буду распоређени у кружној оси. Када заокружимо овај круг, прелиминарно можемо рећи да је реч о насељу пречника најмање 100м.

Иако су новооткривене структуре у Кулуоба Моунду импресивно древне, датирају из четвртог миленијума пре Хр., оне нису сасвим јединствене. Насеља су почела да се појављују на равницама [Анадолије] током овог периода, потврдио је др Турктеки. Ово нам показује да је, климатски, створено повољно окружење за пољопривреду током тог периода.

Он је рекао да је само у околини Ескишехира у раном бронзаном добу основано око 200 нових насеља. То значи да су мигранти пристизали у овај регион у великом броју, а то је могло да укључи и људе који су у овај део Анадолије донели култ сахране грађевине.