ВИСЕЋИ ВРТОВИ ВАВИЛОНА... У АСИРСКОЈ НИНИВИ - неупоредиви Сенахерибови вртови

„У овој палати он је направио узвишена шеталишта која су подржавали камени субови и засадио их је тако да су називана висећим рајем, и напунио их свим врстама рвета, тако да имају сичност са планинским земљама“- писао је Флавије наводећи Беросуса (Contra Appion, lib.1. c.19-20).

На почетку 7.в. пре Хр. асирски цар Сенахериб своју палату је назвао неупоредива палата. Јеврејска Библија, која је била мањ срдачна, описује Ниневију као велики град од више од 120.000, 00 људи који не не знају шта је десн, а шта лево. Лоцирана у облсти савремног Мосула у Ираку, Ниневиа је без сумње био најзначајнија престоница тог доба. Да ли је, међутим, била толик пространа да је могла да обувати и једно од седам чуда античког света?

У реду! Знамо о шта мислите. Знамо о седам светских чуда зато што имена која су сачувана говоре о њиховој локацији: 1) Велика пирамида у Гизи? 2) Храм Артемиде у Ефесу, 3) висећи вртови Вавилона…

Дозволите да вас прекинемо на овом месту. У 3.в Беросус је написао да је вавилонски цар Набукоденазар II (Навуходоносор) изградио висеће вртове у Вавилону. Ово су од њега преписивали касији историчари, укључујући и Јосифа Флавија. Међутим, нема археолошких доказа масивних вртова у Вавилону. Осим тога, списи који су остали иза Навуходоносора доста прецизно описују његове градитељске подухвате, али ниједан од њих не говори о изградњи висећих вртова. Ко је могао да изгради ове легендарне вртове?

Већ при самој помисли на вртластво у уму нам се ствара слика мира. Када размишљамо о асирском владару Сенахерибу, мир је вероватно последња ствар која би нам дошла на памет. То је онај владар који је дивљао по Јудеји, одговоран је разарање Лахиша и држао је Јерусалим под опсадом све док јерусалимски владар Језекија није био затворен у њему попут птице у кавезу – сведоче асирске хронике.

Оксфрордска научница Стефани М. Далеј (Stephanie M. Dalley) презентује другачију слику о Сенахерибу у чланку Тајна вишећих вртова Ваилилона: наухватљиво светско чудо (The Mystery of the Hanging Garden of the Babylon: An Elusive World Wonder). У свом тексту она представља Ниниву као истинску порницу на којој су били направљени висећи вртови. Далеј на забаван начин представља своју теорију и у популарном серијалу Secrets of the Dead у тесту Изгубљени вртови Вавилона (The Lost Gardens of Babylon).

Сенахерибов план да изгради и обнови престоницу Ниниву био је величанствени пројекат, и град и његови вртови били су обезбеђени системом наводњавања какав нема паралелу у древном свету. У питању је систем наводњавања дуг 50 миља, а канали су широки као панамски канал. ПОстојао је систем напредних зауставних капија (брана) и бочних канала који су били обезбеђени каменом. Све ово је омогућавало да се  град брзо развија. То су потврдила и ископавања која је спровео археолох Августин Хенри Лајард (Austin Henry Layard) . Овај систем канала је откривен када је било потребно правити нову водоводну конструкцију, а када услед затегнутих односа током хладног рата је било потребно снимити терен са безбедне удаљености (висине). Тада настале форографије употребљену су касније за археолошка ископавања.

Текстови пронађени у асирским архивима дају подршку схватању да су висећи вртови били изграђени у Ниниви. Британски музеј вртних рељефа (British Museum’s Garden Relief) садржи слике које приказују дрвеће које лебди у ваздуху на терасама и биљке засађене на камени луковима, то камење је слично оном које су археолози пронашли ископавајући Сенахерибов водоводни систем. Барељеф и Сенахирибове палате који је копирао Layard-сликар приказује спортске догађаје који су организоваи у овим вртовима. Врт је обухватао ходник кроз који се пролазио испод корења дрвећа. Сенахериб је сам оставио свееочанство о величанственим вртним терасама великим попут планине:

„Начинио сам вели врт поред палате, сличан Аманус планинама са свим могућим биљем и воћкама донесеним из планина Вавилоније.“

Али на који начин је Ввода допирала до ових високих тераса? Израда канала је већ сама по себи била велики подвиг. Ништа мање рада и умешности није захтевало и допремање воде до вештачких узвишења. Можемо замислити како је Далеј узвикнула „еурека“ запазила детаљ у Сенахерибовом писању. Он описује тегове сачињене од палминог дрвећа којима се вода потискивала ка вртним терасама, баш налик на оне тегове који се повезују са грчким мислиове, Архимедом. Архимед је, међутим, живео стотинама година после Сенахерива који је направио овај изум доцније повезан са епонимичним грчким проналазачем.
Извор: Biblical Archaeology Society

и 
Сајт ЧУДО