ЧАМАЦ СТАР ЧЕТИРИ МИЛЕНИЈУМА ИСКОПАН У БЛИЗИНИ ДРЕВНОГ УРУКА – може ли овај проналазак да баци светло на библијске наративе?

Урук је имао водећу улогу у раној урбанизацији Сумера средином 4. миленијума пре Хр., и био је једно од главних урбаних средишта, непрекидно настањен све до исламских освајања 633-638. год. хр. ере, премда је због различитих околности почео да озбиљно губи становништво још од почетка 4. в. хр. ере. 

Чамац је први пут откривен још 2018. год. када је фотограметријски документован. Тим приликом чамац је уочен у археолошкој тампон зони око Урука током програма систематског документовања бројних остатака канала, пољопривредних ораница, мањих сеоских насеља и производних локалитета који су карактеристични за задивљујућу околину сумерске престонице. Ове године је изведено спасилачко ископавање које је имало за циљ очување остатака који су били угрожени ерозијом која је била последица саобраја на оближњем путу.

Чамац је био прекривен глиненом и гипсаном шкољком ради стабилизације директно током ископавања и стога је могао бити извучен углавном у потпуности. Испоставило се да је 7 м дугачак и 1,4 м широк. Направљен је од трске, лишћа и дрвета палме и прекривен битуменом, супстанцом произведеном дестилацијом сирове нафте која је позната по својим водоотпорним и адхезивним својствима. На многим местима није дебља од 1 цм. Органски остаци више нису очувани и видљиви су само као отисци у битумену. Током ископавања чамац је тродимензионално документован фотограметријом.

Након прелиминарних студија, тим је сугерисао да се месопотамски чамац највероватније заглавио у растреситом тлу обале реке Еуфрат и да је током времена био прекривен муљем и седиментом. Из археолошког контекста чамца, тим је утврдио да је вероватно стар око 4.000 година, што би га сврстало на крај периода Ур III (2112–2004. пре Хр.) или почетак периода Исин-Ларса (2004–1763 пре Хр.). 
Претпоставља се да су трговачки односи били успостављени са различитим областима, укључујући и индијски подконтинент. Археолози италијанске експедиције јошод 2011. год. истражују налазиште Абу Тбеирах, које се налази у јужној ирачкој провинцији Ди Кару, нешто мање погођеној ратним разарањима која је узроковала Исламска држава. Мапа показује да се насеље налази усред пустињске равнице, али тада би било уз обалу. Археолози верују да је Абу Тбеирах био сателит град Ур – древне сумерске престонице и традиционалног родног места библијског патријарха Авраама – који се налази неких 15 км западно и да је заправо био веома прометна лука која је омогућавала обимну трговачку размену са удаљеним подручјима.

Месопотамија, подручје између река Тигра и Еуфрата (у данашњем Ираку), сматра се колевком цивилизације, а археолошки налази направљени у овом региону важни су да би се боље расветлило како су се модерне цивилизације развијале. У конкретном случају, Проналазак оваквог пловила омогућује целовитије разумевање живота становника древне Месопотамије. Наиме, јасно је да је сумерска цивилизација била утемељена на пољопривреди, али ово и слична открића откривају да су они били и вешти морнари и, вероватно, да су се озбиљно бавили и трговином.

Налаз је, у складу са Ирачким законом о антиквитетима, однета је у Ирачки музеј у Багдаду на даље научно проучавање и конзервацију после чега ће бити изложен јавности уз саопштавање сазнања о његовој конструкцији и начину израде.

Урук

Према cумерској листи краљева, Урук је основао краљ Енмеркар око 4500. год. пре Хр. Знаменита престоница сумерске цивилизације која је, вероватно, подарила име савременом Ираку. Наиме, на арамејском језику Урук је познат као Ерех, док га библијски писац назива Орехом (Пост 10:10) доводећи га у везу са легендарним Невродом.  Урук је према проценама стручњака, 1.000 година пре него што је новопронађени чамац изграђен је био највећи град на свету са процењеном популацијом од 80.000. Сматра се колевком писмености и колосалне архитектуре, пре свега изградње зигурата. Његови владари први користили цилиндричне печате за означавање својине и потписивање на документима. С обзиром на значај који је цилиндрични печат имао за људе тог времена, као и да је означавао нечији лични идентитет и углед, Урук се такође може сматрати градом који је први препознао значај појединца у колективној заједници. Лежао је напуштен и закопан све док га 1853. год. није ископао археолог Вилијам Лофтус (William Loftus), истраживач Британског музеја.

Пре уздизања сумерске цивилизације, ову област су насељавали Убаиди (5000-4100. пре Хр.). Следи период Урука (4100-2900. пре Хр.) током којег су градови почели да се развијају широм Месопотамије. Период Урука подељен је на осам фаза. Град је био најутицајнији између 4100-3000 пре Хр. када је Урук био највећи урбани центар и центар трговине и администрације. Иако не знамо на који начин је Урук непосредно остваривао своју регионалну доминацију, јасно је да је у региону у то време покренут процес урбанизације, концентрисан у самом Уруку. Пошто је град Ур имао повољнији положај за трговину, јужније према Персијском заливу, изгледало би логично да би град, а не Урук, имао већи утицај, али то није био случај.

Артефакти из Урука појављују се на готово сваком ископаном локалитету широм Месопотамије. Можда најупечатљивији пример широког распрострањења неких карактеристика културе Урука састоји се у здела са укошеним ободом. Ова врста посуде, направљена од калупа и масовно произведена, налази се у великом броју широм Месопотамије и шире. Чини се да је ова посуда је била мера жита којим су радници били плаћани. Здела са искошеним ободом била је врло популарна и проналажена је на широком подручју од Урука све до крајњег севера и области којом је доминирао град Мари. То први познати пример производа масовне производње.

Град је био подељен на два дела која су била названа по локалним божанствима. Древније језгро града било је повезано са именом бога Ану, једним од великих богова који су припадали тзв. месопотамској божанској тријади, док је други део града довођен у везу са именом богиње Инане, доцније поистовећене са асиро-вавилонском Иштар. Чувена маска Варке (или Госпа од Урука), извајано мермерно женско лице пронађено у Уруку, сматра се приказом богиње Инане и највероватније је била део кипа из једног од храмова који су јој били посвећени. Део града повезан са именом ове богиње зидом је био одвојен од остатка града, али се не може утврдити који је био разлог таквог поступка. Неки сугеришу да је зид имао церемонијални/култно-симболични значај. Како су храмови схватани као домови божанства којима су посвећени, и њихове палате, ово одвајање посебног дела града можда је знак да је Инана волела приватност. Други сматрају да је зид подигнут да би се онемогућио приступ мушком свештенству и да је он знак опадања права жена у друштву Месопотамије, односно да се то обесправљивање преносило и у божанску сферу.

Инана је играла кључну улогу у митолошкој историји Урука. Она је украла свети мех свом оцу, богу Енкију у светом Ериду насељу. Поменута реликвија је схватана као збир божанских одредби које су основа културног обрасца сумерске цивилизације. Како су Сумери сматрали Ериду првим градом, непосредно створеним од богова и тиме светим местом, пресељење меха у Урук је значило пренос моћи и престижа из једног града у други.

Ериду је био повезан са руралним животом и исконским морем из којег је изникао живот. Урук је био оличење новог начина живота – урбанизације. Митска прича је становнику древне Месопотамије објашњавала зашто је значај Еридуа опао, а Урука сеуздигао - то је било дело богова. Према миту, преварени Енки је безуспешно покушао да поврати натраг украдену реликвију, што је вероватно показатељ да су постојали безуспешни покушаји опирања новом начину живота који су тежили да зауставе неумитци цивилизацијски развој показујући да свака значајна промена у друштву извире вечног сукоба између прогресивних и конзервативних, између гледања унапред и уназад, између оних који предлажу хајде да урадимо нешто ново и оних који мисле да су стари обрасци живота најбољи.

Током раног династичког периода (2900-2334. пре Хр.) Урук је био значајан регионални центар моћи, али се осећало опадање. Велики зид Урука, за који се причало да га је саградио сам краљ Гилгамеш, још увек се уздизао око града када је краљ Еаннутум ковао своју Прву династију Лагаша 2500. год. пре Хр. Овој династији је припадао краљ Лугал-Заге (Лугалзагеси) који је фасциниран Уруком, одлучио да влада из овог града. Чак је и оснивач Акадског царства, Саргон, задржао нарочито поштовање према њему значајно доприневши његовој обнови. Захвљујући томе, Урук је и даље био значајан током тзв. неосумрске ренесанске и периода познатог као Ур III (2047-1750. пре Хр.). Падом Ура 1750. пре Хр. и инвазијом Еламита Урук је опао заједно са остатком Сумера. Религијске свечаности су наставиле да се одржавају, иако у мањем степену, све до 7. в. хр. ере, односно исламских освајања те се може закључити да је Урук имао животни век од 5000 година. Његови најстарији слојеви леже практично неистражени, потопљени дубоко у муљ алувијалне равни из које је некада никнуо његов живот. Можда је закопан у древним рушевинама одговор на питање зашто је први град на свету настао као што је и настао, где је и остао тако важан за људе Месопотамије тако дуго.

Град Урук је најпознатији по свом великом краљу Гилгамешу и епској причи о његовој потрази за бесмртношћу. Ова приповест је, свакако, значајна не само због своје древности, већ и чињенице да је њеним проналаском пружен први репрезентативни текст који је могао да буде основа библијских приповести о потопу и њених ванбиблијских паралела. Значајно је да су и Гилгамешово епско путовање у потрази за бесмртношћу и искуство његовог претка, легендарног Утнапиштима који је преживао велики потоп, повезани са путовањем по великим воденим површиама. Пронађени чамац је сведочанство да су таква путовања, макар била и мање епска, заиста била могућа. Осим тога, његова конструкција може да нам открије неке моменте који могу да баце ново светло на библијски текст. Наиме, Нојев ковчег је – према уобичајеном преводу библијског текста – био водоизолиран (Пост 6:14). С обзиром на димензије ковчега, поставља се питање количине смоле која је била потребна да се употреби (и сакупи) зарад неопходног квалитета такве изолације. У том контексту, изворни израз כֹּֽפֶר боље је схватити као битумен, како и предлажу новији речници. Проналазак о којем је било речи потврђује његову употребу у контексту изолирања пловила.

https://www.worldhistory.org/uruk/
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/archaeology-today/mesopotamian_boat/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Uncovering%20a%204%2C000-Year-Old%20Mesopotamian%20Boat&fbclid=IwAR1cjWkn7kmT80FsRb_4Spapj3J4oLp30zlT20S_yNFmZsTRzy8FVPLaveM