Мојсејев тршчани ковчежић - шта археологија има да нам каже о овој необичној причи? Christopher Eames

Библијска приповест о Мојсејевом рођењу и усвојењу добро су  познати. Мајка га је сакрила одмах након рођења како би га заштитила од смрти наређене фараоновом заповешћу, а намењене свим израилским новорођеним дечачићима. три месеца доцније, била је приморана да предузме драстичне мере како би заштитила своје новорођенче:

Кад није могла више да га крије, узе котарицу од прућа, облепи је смолом и битуменом, стави у њу дете и однесе га у густиш покрај реке (Изл 2:3)

Тако је беба одведена низ реку, а сестра ју је пратила да види шта ће се догодити. Ковчежић је приметила фараонова кћи док је са девојкама силазила да се окупа на реци. Отворивши корпу кћер фараонова је препознаја јеврејско одојче. Нехотице, и чудесним развојем догађаја, мајка детета је доведена и плаћена да доји бебу коју је кћер фараонова усвојила као свог сина назвавши га Мојсеј, говорећи: „Јер га из воде извадих” (2:10).

Тако је започело првих четрдесет година Мојсејевог живота као „египатског принца.“

Ово је изванредна прича. Нажалост, не постоји начин да се научно поткрепи. Не можемо очекивати да пронађемо сачуван Мојсејев ковчежић од папирусне трске.

Заправо, ово није у потпуности тачно.

Секуларна историја и археологија могу да кажу, о овој необичној еизоди, неколико прилично занимљивих ствари (и успут, постоје бројне корпе папируса које датирају у овај период и пружају спекулативни увид у врсту посуде у коју је Мојсеј био смештен).

Предањско датирање догађај смешта у 1525.год. пре Хр. У миленијуму који следи овом датуму пронашли смо низ занимљивих текстова који описују сличан догађај и који садрже исте нити, предма се приписују другим познатим личностима. Један се повезује Саргону из Акада: текст је, на бази старијег предања, изнео опис генезе овог древног асирског владара. Писан је у првом лицу:

Ту је и Махабхарата, индијски санскритски еп познат као „најдужа песма икада написана“. Откривени делови текста датирају се у в. 400. пне., Али се верује да оригинални текст датира неколико векова раније. Текст на следећи начин описује детињство могућег хероја Карне:

Радха и Дхртараштра увајају дечака и одгајају га.

Мотив семоже пронаћи и у грчким изворима који се изнова датирају у 1.миленијум пре Хр. Постоји једна верзија приче о Едипу, који је као беба остављен у корпи на мору пре него што га је жена краља Полиба открила док се прала на обаи. Беба је узета  и одгајана на краљевском двору. Постоји прича о Аполону и Креусином синчићу, који је остао у плетеној корпи. Хермес води дечака у Делфе, а одгаја га свештеница. Чак и прича о Ромулусу и Рему: Дечаци су напуштени у корпи на реци пре него што их је вучица пронашла и одгајила Даљи извештаји могу се наћи у књизи Отто Ранка у делу The Myth of the Birth of the Hero.

Сличности између ових познјих текстова и приповести о Мојсеју је ванредна. Намеће се питање: где они настају? Шта им је извор? Да ли ј један издвојени догађај могао да се манифестује кроз тако снажно и упорно понављање теме и мотива? 

Постоје, међутим, и друге "археолошке" посластице повезане историјом овог великог пророка.

 

Име „Мојсеј“ (или Моше, на јеврејском) дечаку је дала египатска принцеза уз објашњење, „јер сам га извукла из воде“. Ово име је чисто историјско злато, са историјско-језичке тачке гледишта. То је реч египатског порекла и била је врло чест краљевски елемент имена који се датира управо у овај период и приписује се Мојсејуу (16. до 15.в. пре Хр.).

Имена Мосес, Мосис, Моше, Мосе су слична. Корен значи бити „рођен“ или „извучен“ (у Мојсијевом случају извучен из воде). И тако се Мојсејево египатско име стоји упоредно са именима познатим у египатским владарским породицама тог периода попут Тутмозеса („рођен од Тот“) I, II и III; Ахозеса; Амонмозеса; Рам(о)зеса; Кам(о)зиса....

Еве питања. Како је фараонова кћи, угледавши бебу, могла бити толико сигурна да је она "једно од јеврејске деце"? Да ли постоји могућност да је знала за фараонову заповест да се убијају јеврејска мушка деца па је видевши дечачића у тршчаном ковчежићу само певазала то двоје. Египат је био, међутим, друштевени котао који је кључао - беба је могла припадати свима који желе да је се „реше“, а да је не убију непосредно Можда је постојао физички траг, нпр. обрезање?

Очигледно је да су, док су  били робови у Египту, Јевреји изгубили много знања о Богу и његовим заповестима. Међутим, чини се да је барем код Мојсејевих левитских родитеља постојало разумевање и страх Божији, због чега се у доцнијим списима њихов чин чувања детета препознаје као израз вере.

Познато је да су Египћани, или макар део Египћана, практиковали обрезивање. Међутим, египатска зидна иконографија приказује обрезивање одраслих мушкараца. Израилци су били јединствени по томе што су се обрезивали осмог дана по рођењу (Пост 17). Обрезано дете могло је несумњиво да увери фараонову кћи да је тромесечни дечачић јеврејско дете.

Можемо ли знати ко је била та неухватљива жена? Теорија има на претек. Верујем да постоји једна велика могућност да се пронађе нека од племкиња која одговара опису, о чему ћемо укатко да говоримо.

Један од наших текстова Uncovering the Bible’s Buried Civilizations: The Egyptians Сугерише да је фараон  Амонхотеп II био фараон изласка. Његова пратетека била знаменита египатска принцеза Хачепсут. Ова принцеза била је кћи једног и супруга другог фараона, али је родила само наследницу и није могла имати другу децу (то може објаснити њену жељу да усвоји сина). Њен супруг и полубрат, који је касније постао фараон Тутмозес II, добио је мушког наследника од друге жене. Овај наследник, Тутмозест III почео је владавину са само две године, мада је заправо стварну власт као ко-регент имала Хачепсут која је себе учинила пуноправним фараоном (и то веома успешним.

Чудно, али су статуу и гравуре Хачепсут (вероватно током у позније владавине Аменхотеоа II) у знајној мери уништене и срушене. Да ли је то могло бити зато што је она била иста она принцеза која је спасила и подигла Мојсија - принцеза чији су историјски подаци сада били грубо вандализовани, због њених веза са човеком који је предводио излазак? Заједно са вандализацијом, Аменхотеп II је злонамерно оцрнио Семите и упозоравао на ниве магијске делатности. Да ли је то било повезано са пошастима из Изласка?

Да је Хачепсут заиста била принцеза, имала би добар разлог да своје усвојено дете назове Моше - њен отац звао Тутмозес, муж му је био Тутмозес, мајка се звала Ахмосе, а браћао Аменмозес и Вадјмозес.

 

Уобичајена је перцепција да је Тора (првих пет књига Библије) мит написан и до читав миленијум наком описаних догађаја. Откривамо, међутим, да се описани догађаји уклапају веома добро у историјске околности о којима говоре. Општи мотив бебе у ковчежићу добро је посведичен у познијим историјама  што упућује  на стварни и потврђени догађај који стоји у основи развијених приповести. Чак се и име једбне од јеврејских бабица, Сефора (Изл 1:15) - нашло на египатском списку робова, још из раног периода израилског ропства.

Сугестија о присуству Израила у Египту или егзодусу обично се одбацује као недостатак као нешто што није утемељење у икаквим историјским или археолошким доказима из древног Египта. Наш чланак „Uncovering the Bible’s Buried Civilizations: The Egyptians“ ближе истражује ову тему.

Заправо, количиа археолошког материјала који поткрепљује Тору је запањујућа о чему семоже читати у још једном тексту The Antiquity of the Scriptures: The Torah који пружа могућност да се и сами уверите у ову тврдњу, однос и то да су Мојсејеве књиге написане, онако како се и верује, његовом руком, око 1400.год. пре Хр.

 

Извор

https://watchjerusalem.co.il/469-mosess-ark-of-bulrushes