СКРИВЕНИ ИДЕНТИТЕТ АТИНЕ: да ли је ова богиња заборављена веза са препотопним светом?

15 Мај 2021

Трансмисија митских и легендарних предања на подручју древног Оријента и у ширем басену Медитерана је веома коплексна. У многим случајевима се „порекло богова“ може пратити унатраг, до људи и жена који су били као родозачетници или идејни (па чак и идеолошки) покретачи одређених образаца живота. Историчност тих људи, обично неупитна, временом се изгубила најпре у легендарним, а потим и митским сликама. Њихов архетипски карактер додатно отежава праћење трансимије, јер се њихове архетипске карактеристике понављају у многим различитим ситуацијама, регионима, историјским околностима и животним ситуацијама које су изнова проживљаване од различитих „јунака“. То је разлог због којег овог чланка треба узети са дозом резерве будући да аутор указује на могућу везу између нама блиских грчких митова и њихових удаљених древнооријенталних корена. Овакво никовање је једно од могућих, али никако и једно, али и једино могуће (у конкретном случају негативно) читање митова. Чињеница је да су древне античке богиње Иштар/Изида/Астарота/Анат/ Атина повезане не само сличном фонетичношћу имена, већ и карактеристикама које су им приписиване, па и ликовним представама. Аутор, на бази етимологије повезује древносумерску богињу (која је претходила поменутим богињама Вавилона, Египта, Ханана, Грчке) Namma са библијском ћерком Ламеховом која се звала Ноема и коју древна јеврејска ванбиблијска предања памте као суоругу Хамову. Етимолошки, веза је потпуно могућа. Пробем је што етимологија, не само да најчешће није поуздана, већ што у овом случају (као и многим другим) и поред великог значаја не може бити фундаментални доказ, па чак ни кад је ојачана општеприхваћеном схватањем дада су многи богови изведени из деификованих историјских личности. Неке грчке хронике нпр. Зевса прерпознају као Невродовог потомка, друге, на које се вероватно ослања аутор текста идентификује Зевсовог сина Хераклеа са Невродом. Управо ова шароликост предања отежава поуздану идентификацију, а она можда (и вероватно) није ни била циљ древних писаца што можда заборавља писац овог, иначе занимљивог и информативног, чланка.

By Robert Bowie Johnson, Jr

Позната грчка богиња, представљена у различим формама па чак и у Нешвилу (Тенеси, САД) где је постављена копија Партенона на бази изворне представе у Атинином храму који се уздизао на Акропољу, најузвишенијег места у престоници древног јелинског света, названој управо по својој патронки. Атина – то је била титула или епитет. У наставку ћемо трагати за њеним истинским, људским, именом.

Алан ЛеКуире (AlanLeQuire), који је реконструисао кип постављен поред Атине, указао је на велико поштовање (обожавање) које су древни Грци указивали овој жени. Који је разлог тога?

Он је, у циљу утврђивања пропорције, поред њеног кипа поставио статуу Томаса Џеферсона (ThomasJefferson) чији је оригинал у Вашингтону (Washington, DC) показујући на тај начин и релативну важност повезивану са њима. Колико год Џеферсон био величанствен, његова статуа је минијатурна поред четрдесет метара високе Атине, статуе која је двоструко виша од његове.

Џеферсонова статуа је направљена од бронзе. Материјал од којег је била направљена Атинина статуа било је злато и слоновача који су обликовани око дрвеног језгра. Џеферсон се поштује као човек који је предводио америчке колоније у проглашењу независности од британске круне. Да ли су древни Грци обожавали Атину као жену која је после потопа предводила већи део човечанства у проглашењу њихове независности од праоца Ноја и власти његовог Бога?

Грчки религијски систем није познавао Бога Створитеља. Божанства древних Грка били су обожени, деификовани, преци који су прихватили просветљење које им је донела змија. На слици кипа Атине представљен је и њен штит. На њему доминира приказ змије познате из Постања. У десној руци држи Ника или Виктори, знамење победе. Значење се намеће: ово је жена која је кроз заједницу са змијом донела победу човечанству над Нојем и његовим богобојазним потомцима.

Грчки вајари и уметници Атину су доследно поистовећивали са змијом. У њеном предпартенонском храму, позната је њена представа на којој се Атина приказује како хвата змију која уређује њену егиду, симбол власти. Она, такође, носи змијску круну тј. поседује ум змије. На вазној слици из отприлике 500. год. пре Хр. она носи своју змијски подрезану егиду као да добија упутства од змије.

Преци уcтановљивачи грчког религијског система „на месту“

Како можемо бити сигурни да је она била права жена? Одговор на то се такође намеће сам по себи. Грчки богови изгледају и понашају се потпуно као стварни људи, јер су били стварни људи.У Платоновом дијалогу, Еутидему (на 302 д), Сократ је Зевса, Аполона и Атину називао својим „господарима и прецима“.Св. Августин је такође разумео да су богови само прослављени преци (CityofGod, VIII. 26). Према Грцима, Херакле је постигао многе подвиге као човек овде на земљи. Након његове смрти, Нике га је превезла у својој кочији да се придружи својим прецима на планини Олимп.

Грчка реч за богове је theoi, што значи дословно „placers„ (они који су наместу – прим. прев). Грчки богови, готово искључиво, су преци на путу Каина који су поставили грчки религијски систем који је избегавао Бога, змију дочекивао и уздизао човечанство „на место“ (богова).

Градимо грандиозне споменике властитим оствареним прецима. Изгледају као храмови јер су храмови. Унутар Линколновог меморијалног центра (LincolnMemorial) читамо: „У овом храму, као у срцима људи због којих је спасио унију, успомена на Абрахама Линколна је заувек записана.“

У древном храму Атине, њен кип је несумњиво изазивао слично осећање, које би могло да буде исказано нпр. оваквим (или сличним) натписом: „У овом храму, као у срцима људи због којих је вратила пут Каина и просветљење змије после Потопа, сећање на ову обожавану жену коју називамо Атина је заувек записано“.

У Дап 17:23 сазнајемо да је Павле стајао на Ареопагу (брдо Арес) у Атини и на тамошњем постаменту читао: „Непознатом Богу“. Поред места где је Павле стајао, уздизао се Акропољ – предео Каиновог пута са Атининим храмом и њеним кипом на врху. Она је разлог што је Бог био непознат Грцима, а такође и већини остатка човечанства.

У најстаријем писаном грчком језику познатом као Линеарно Б, била је Атхана, скраћено од Атханатос, што значи онај без смрти или бесмртник.

Као што истичем у својој новој књизи „Ликови и догађаји Постања у уметности древне Грчке“ (GenesisCharactersandEventsinAncientGreekArt) Атхана се чинила бесмртном у свету после Потопа, јер је прошла Потоп, доносећи дуги животни век пре Потопа који су имали Ноје и његови синови и њихове жене. Она је, у ствари, била једна од тих жена – позната под именом Ноема (Наама), неморална супруга Хама – једног од Нојевих синова.

Брак Хама (Хирона) и Ноеме (Херикле)

Ноеме (Наама) је последња личност која се спомиње у родослову Каиновог потомства: А сестра Товелу беше Ноема (Пост 4:22). Била је кћи Ламеха, последње предпоотопне значајне личности каинитског порекла. Грчки уметници приказивали су удварање и брак Хама и Ноеме на неколико древних ваза под њиховим грчким именима Хирон и Херикла.

Хам/Хирон је један од Сетових потомака, који су у грчкој уметности представљани као кентаури, полу-људи, полу-коњи, готово увек приказани голих груди, често са граном у рукама као знамењем припадности инфериорној грани човечанства, за разлику од наводно супериорне гране, културне, оне која се развија од Каина и представља људе који су узвишени.

Уметници су направили посебан изузетак за Сетовог потомка Хама/Хирона, приказујући га са пуним предњим делом као човека, јер је за њих он био „добри“ кентаур, онај који је каинитску принцезу Ноему/Херикла провео кроз потоп као своју супругу. На грчким вазама насталим око 600. год. пре Хр. Хам/Хирон узима зглоб Ноеме/Херикле што је у грчкој уметности било знамење његове намере да му она буде невеста. Ноемин прадеда звао се Малелеило (Пост 4:18) и његово име је, према неким схватањима, значило избрисати Бога. Ово значење имена је одражавао идеолошки склоп који је његова потомкиња пренела у постпотопни свет, као Хамова супруга. По мом схватању је несумњиво да је она одговорна за Хамово изругивање његовом оцу Ноју (Пост.9:20-27). Ноема/ Атина је инспирисала и усмерила поновно оживљавање Каиновог пута у свету после потопа преко свог сина Куша/Хермеса и унука Нимрода/Херакла, и из тог разлога је била узвишена.

После вавилонске куле, човечанство је обожавало Ноему под многим именима. Нека од њих су: Лама, Астарота, Иштар, Хатор, Изида, Маат, Артемида, Инанна, Ашера, и на крају у њеном најславнијем идолизовању, под именом велика грчке богиња Атина.

Закључци секуларних научника

АнеБарингиЈулесКашфорд (Anne Baring and Jules Cashford). Оне прате трансмисију древнооријенталних и медитеранских богиња унатраг до једне јединке, сумерске Намму – мање језичке варијације Ноема. Она је приказивана како на глави носи планинску капу, симбол планине са које су људи сишли после потопа. У руци носи двоглаву змију, симбол змијине владавине у два света, негдашњем препотопном, и садашњем постпотопном. Многе значајне древне богиње биле су на неки начин повезане са Потопом, почев од оне коју су представљале Наамах/Намму. На 782. страници Баринг и Кашфорд закључују: „слике воде и мора, непрегледног понора и бездана, враћају нас у Намму, сумерску богињу чији је идеограм био море... Ашера [хананска богиња] називана је „морском дамом“, што је повезује са сумерским Наммуом и египатском Изидом, „рођеном у свим водама““. „Ти описи велике каинитске жене која је постала обожавана као богиња евоцирају сећање на потоп и њен пролазак кроз њега.“

Према Баринг и Кашфорд у вавилонској и сумерској причи, Инанна и Исхтар, изведене богиње жене, Наамах/Намму, јадикују због уништења њиховог народа у потопу.Наслов књиге Баринг и Кашфорд требао би да буде „Сећање на деификовану жену“, али као академски ученици атеистичког митолога Јосефа Кампбела, оне нису успеле да направе очигледну везу са Постањем, везу апсолутно значајну за разумевање људске историје.

После потопа, Нојев утицај не би био преовлађујући током неког времена. Потом се по целом древном свету јавља обожавање богиње која своје порекло има у жени каинитског порекла, а неколико генерација потом већина човечанства била је „без Бога у свету“ (Еф 2:12). Бог је пустио „да сви народи пођу својим путем“ (Дап 14:16).

„Бићете као богови“

Древна грчка религијска уметност, са Наамом/Атином као кључном инспиративном фигуром, водила је ономе што је ап. Павле описао као садашњи зли еон (век) (Гал 1:4) – односно преузношењем човечанства и његовим одбацивањем Створитеља чиме је прихватано змијино „просветљење“ како би се, коначно, човек уздигао као мерило свих ствари.

Изнад, са источног фриза Партенона око 430. год. пре Хр., вајари су приказивали Атину и Хефест (Зевсовог и Хериног најстаријег сина – који је грчки епитет Каина) како љубазно чаврљају без њихових уобичајених атрибута. Атина је без кациге, без копља, без змије обрубљене егиде, без главе Горгоне Медузе на грудима. Хефист је без клешта, без чекића, без секире. Скулптори су их приказивали онаквима какви су их знали: своје претке Нааму и Каина, чији су антибожански, уздижући човечанство верски поглед, свесрдно прихватили.

Испод, на вази из истог периода, Херакле се придружује својим прецима на Олимпу као бесмртан. С лева на десно: Куш/Хермес, Ева/ Хера, Адам/Зевс, Наама/Атина, Нимрод/Херакле. Нике у центру проглашава бесмртност ових предака највећом победом.

Да ли би могло бити очигледније да су ове извајане и вазне фигуре обожени људи? У древном врту змија је обећала: „Бићете као богови“, и као што су нам древни грчки уметници тако отворено саопштили, наши елитни преци који су прихватили њене речи и њено „просветљење“ заиста су постали „као богови“.

The Hidden Identity of the Woman Glorified as Athena: Her Link to the Pre-Flood World | Ancient Origins (ancient-origins.net)

Повезани чланак: https://bkcentar.rs/sr/blog/da-li-je-u-hananu-ipak-bilo-divova