Да ли се и вама чини да је религија ствар далеке прошлости?
Каткад изгледа да је религија данас ствар музеја и одржавања ритуала давно изгубљеног значења. Као да је њен циљ остваривање некаквог нејасног континуитета и увесељавање деце којима је свако, па и неразумљиво, ритуално искакање из свакодневице лепо искуство. Може ли она да буде више од тога, жива и узбудљива? Шта са људима који изразито наглашавају значај вере за њихов свакодневни живот?
Изразити верници каткад савременог човека више одбијају о вере, а мање њој привлаче. То је човек који се не задовољава „ружичастом вером“ и површним „откривеним“ одговорима на дубока „вечита питања“. Он се неустеже да та питања постави њиховој пуној снази, нити да критички промишља о искључивости и селективности верујућих уочавајући да је често религија оправдање за нетолеранцију и фундаментализам.
Да ли је могућ урбани, али не и површни приступ религији без селективног читања религијских извора?
Постоји значајан број верских интелектуалаца који, утемељени у свом богословском предању, гаје поштовање и толеранцију према другим предањима и веровањима.
Нажалост, често су превише „академски неразумљиви“ онима који не припадају кружуоку појединаца уско оријентисаних на проучавање богословља, културе, религије, етнологије.
