У прет­ход­ним тек­сто­ви­ма смо го­во­ри­ли о пр­вим пре­во­ди­ма ре­ли­гиј­ске об­ја­ве и о кон­ тра­вер­за­ма ко­је су са со­бом но­си­ли. По­ми­ња­ли смо пре­ви­ра­ња ко­ја је иза­зи­ва­ла по­ја­ва Сеп­ту­а­гин­те као грч­ког пре­во­да је­вреј­ских спи­са, као и на­по­ре Ори­ге­на и бл. Је­ро­ни­ма да пи­та­њу пре­во­ђе­ња при­сту­пе на си­сте­ма­ти­чан на­чин. На­ста­вља­мо члан­ком о бл. Је­ ро­ни­му, ко­ме је па­па до­де­лио за­да­так стан­дар­ди­за­ци­је ла­тин­ских пре­во­да Би­бли­је ко­ји су би­ли у упо­тре­би у че­твр­том ве­ку, од­но­сно о овом нео­бич­ном чо­ве­ку ко­ји је, при­хва­тив­ши се за­дат­ка, за­ро­нио у још ду­бљи и те­жи по­сао, на­у­чив­ши је­вреј­ски је­зик и уро­нив­ши у свет про­ро­ка и За­ко­на у ори­ги­нал­ном из­да­њу. Овај ве­ли­кан је по­ста­вио осно­ве са­вре­ме­не ег­зе­ге­зе и пре­во­ди­ла­штва, а сво­јом по­ја­вом и ста­во­ви­ма је до­но­сио фа­му и не­го­до­ва­ње, али и одо­бра­ва­ње. Је­ро­ни­мов пре­вод је на­кон ње­го­ве смр­ти би­вао све ви­ше пре­по­зна­тљив и мо­же­мо ка­за­ти да је остао ак­ту­е­лан до да­на­шњих да­на.