AРХЕОЛОЗИ ИСКОПАЛИ НАЈСТАРИЈУ ПОЗНАТУ КУЋУ ГВОЗДЕНОГ ДОБА ГРЧКЕ

Тим археолога је ископавао познати микенски локалитет јужно од Атине. Приликом ископавања у близини Торикоса, истраживачи са Универзитета Гетинген (University of Göttingen) су ископали рушевине велике куће из 9. или 10. в. пре Хр. – грчког гвозденог доба. Неке изузетно древне рушевине пронађене су на полуострву Атика око Атине. Ово је, ипак, најстарија још увек постојећа грађевина било које врсте из овог временског периода која је пронађена у региону који је био познат по ископавању сребра. Кућа је стара скоро 3000. година. Вероватно су у њој живели копачи сребра који су радили у сада нашуштеном руднику на око 60км од Атине, дуж југоисточне обале Егејског мора грчког копна.

Ова локација је већ произвела неке невероватне налазе, укључујући куполасте гробнице и остатке великог насеља које би имало домове, фабрике, светишта, позориште и гробље које датира из микенског периода Бронзаног доба (1.700-1050. пре Хр.). Микењани су изградили прву истински грчку напредну културу на грчком копну, чинећи основу за каснију грчку цивилизацију из Гвозденог доба која је настала на том подручју. Структуре из микенске ере пронађене су на неочекиваној локацији, само 20м од најближе плаже. То значи да је ниво мора морао бити нижи у том подручју пре три миленијума. 

У 8.в. пре Хр. становници ове области почели су да граде своје зграде на врху готово 100м високог платоа, што указује на пораст нивоа мора отприлике у то време. Током истраживања на југоисточној падини тог брда 2019. год., археолози са Универзитета у Гетингену пронашли су за шта су веровали да је откривен угао зида из гробнице из 5.в. пре Хр., што би имало смисла с обзиром на оно што се знало о променама у грађевинској пракси које су се одвијале почев од три века раније. Када су, међутим, почели да истражују овај аномални зид, немачки истраживачи су схватили да су погрешно идентификовали оно што је пронађено.

Испоставило се да тамо раније није било сахране, већ зграда из 10-9.в. пре Хр., рекао је др Јоханес Бергеман (Dr. Johannes Bergemann), директор Археолошког института Универзитета у Гетингену (director of the Archaeological Institute at the University of Göttingen).

У протеклих 12 месеци, археолошки тим је био заузет завршавањем својих ископавања и проучавањем ове јединствене старе грађевине. Открили су да се састоји од пет или шест соба. У највећем простору, који је некада могао бити поплочано двориште, налазило се много камења. На овом простору је још било доста разбацаног облутка, што је омогућило стручњацима да претпоставе како је овај простор изграђен и за коју сврху. Присуство камена за млевење сугерише да је зграда некада служила као резиденција.

Археолози су анализирали различите органске и неорганске карактеристике унутар структуре, како би открили када је изграђена. На основу доказа које су прикупили, закључили су да је зграда у стени изграђена између 950-825. год. пре Хр. или током раног грчког Гвозденог доба (1.050-700. год. пре Хр.). Такође су утврдили да је структура коришћена као дом и да није јавна зграда.

Постојеће камење за млевење житарица указује на функцију стамбене зграде, навео је Бергеман додајући: Диференцирана структура стамбене зграде говори или о сложеном друштву или о већ развијеној друштвеној хијерархији. Научне анализе ће показати да ли је овде било узгоја животиња и да ли се у то време копала руда сребра типична за то подручје.

Почетак грчког Гвозденог доба обично се назива мрачним. Разлог је хаос који је узео маха после наглог слома микенске цивилизације. Више од два века трајало је превирање, да би у 8. в. пре Хр. дошло до постепеног поновног појављивања уједињеније и препознатљивије грчке културе, обележене порастом становништва, формирањем нових држава и градова-држава, повратком писмености, уметности високог квалитета и монументалне архитектуре.

Иако је новооткривена грађевина очигледно изграђена током онога што је означено као мрачно доба, нема сумње да је барем део знања наслеђеног од Микенаца сачуван. Чини се да су грађевину на падини саградили људи богати и имућни, што сугерише да такозвано грчко мрачно доба није било тако мрачно као што се претпостављало да је било у прошлости.

Време Гвозденог доба Грчке поклапа се са периодом оснивања и уздизања јудео-израилске монархије. Наиме, период који је претходио оснивању царства Израила под Саулом, Давидом и Соломоном, обележен је јеврејским насељавањем у Ханану, области која је била снажно урушена током периода слома цивилизација Бронзаног доба  (https://bkcentar.rs/sr/blog/misterija-civilizacijskog-kraha-i-naroda-sa-mora). То је период када на подручје Ханана стижу и народи са мора, поморска коалиција чији значајан део су представљали и Филистејци (https://bkcentar.rs/sr/blog/filistejci), вековни непријатељи Израила који су током доба судија доминирали над (неким) јеврејским племенима. Та доминација је прекинута управо у другом периоду Давидове власти. Вероватно је очекивати да су у том периоду Филистејци одржавали контакте са својим матичним, грчким, областима и да је можда тај контакт настављен, макр кроз трговачке трансакције током владавине Соломона који је за своје владавине израилско царство учинио транзитном трговачком зоном.

 

У наредним месецима биће поново покренута ископавања на новооткривеном локалитету из Гвозденог доба. Под покровитељством Фондације Герда Хенкел у Диселдорфу (Gerda Henkel Foundation in Düsseldorf), археолози Универзитета у Гетингену ће настојати да открију више тајни о мистериозној култури раног Гвозденог доба континенталне Грчке. План је спровести додатна темељна ископавања, дубинска научна истраживања и извршити археолошку анализу необичног открића. План је да се то уради у јулу/августу 2023. и 2024. год. уз сарадњу универзитета Гетинген и белгијског Универзитета Гент (University of Ghent).