Библијски Културни Центар

Значајан број научника сматра да Исаијин ламент треба да се смести у времена експанзије Асирије током времена владавине Тиглат‑Пилесер III (745–727. пре Хр.) и Сенахериба (705–681. пре Хр.). Чини се да је временска одредница из Ис 16:14 прилично конкретна и говори о три године после којих ће слава Моава бити поражена. Ово пророштво неки тумачи повезују са асирским походима 734–732. пре Хр. (време Тиглат-Пилесера III) или са казненим војним походима које је цар Сенахериб предузимао против низа побуњеника у региону око 701. год. пре Хр.То је било време током којег се Моав налазио у сложеном положају, час као вазал, час као побуњеник против Асирије.Политички гледано, ово је тренутак његовог слома. Империје се сударају, мали народи страдају, геополитика гута периферију.

Tоком октобра 2025. године археолози су дошли до бројних откића повезаних са библијским светом као и оних који непосредно припадају области библијске археологије. Нека се надовезују на открића из претходног месеца, нпр. откриће великог броја крилатих бикова и неоасирској престоници. Ипак, то откриће не досеже важношћу до откића из савремене Турске, где је у библијском граду који је био позорница новозаветних приповести, пронађен гробни простор великог значаја. Још значајније је откриће представља и проналазак остатака древноегипатске тврђаве на рути Хорусовог пута, заједно са открићем гробног места на подручју древног Ханана из времена насељавања Израила. Заједно, ови налази могу да осветле библијске приповести о изласку, путовању кроз пустињу и раном периоду насељавања у Ханану. Ипак, назначајније је откриће фрагмета неоасирског царског писма упућен јудејској владару и пронађеног у Јерусалиму.

Одељак из Књиге прор. Исаије 8 историјски се смешта у период тзв. сиpо-јефремовске кризе (734–732. год. пре Хр.) током владавине цара Ахаза јудејског. То је време када су сиро-дамашћански владар склопио савез са северно-израилским (Самарјанским) царством против Јудеје у намери да јудејског цара Ахаза приморају на савез против Асирије. Ово је контекст у којем је изговорено и знаменито месијанско пророштво из претходне главе исте пророчке књиге о девојци (младој жени) која ће родити сина (наслединика) цара Ахаза. Као непосредно знамење које пророк даје јерусалимском владару, ове речи су се испуниле рођењем Језекије, будућег великог цара-реформатора и знаменитог давидита. Ипак, и поред испуњења Господњег знамења, Ахаз се усместо на Господа поуздао на Асирију чији је вазал био, што покреће нову етапу пророчких опомена.

Месец који је донео обиље материјала, у већини случајева посредно повезаног са античким библијским Израилом. Унутар тог обиља значајно место заузима откриће дредне производње арсенске бронзе на древној Елафатини, египатском острву које је непрекидно насељено шест миленијума. Друго место деле два открића, са једне стране су откриће нових хетистких таблица, највероватније са правним сасржајем, из периода краја Хетитског царства. Ове таблице, потенцијално могу да се покажу значајне за поређење са библијским законодавством, савезима, па чак и историјом (уколико открију амбијент који је обележио последње деценије анадолијске империје). Ипак, конкретно значајнијим се у овом тренутку показује откриће највећих познатих неосирских Ламасу (крилатзи бикови) који представљају сведочанство о моћи неоасирског царства, вековног противника Самарије и Јудеје и, истовремено, одражавају идеологију моћи која стоји у позадини симболике бика чији су аспекти препознатљиви и у библијском тексту. Коначно, прво место припада новим открићима који потврђују да су археолози на трагу гробнице последње египатске царице – Клеопатре – жене чији је бурни живот обележио широка друштвена дешавања која су резултирала политичком климом којом почињу новозаветни списи.

Током Васкршњег поста једна од специфичности вечерњих служби јесу читања из Старог завета. Уобичајено читају се одељци из Постања, прочких и мудросних списа. Нарочито место заузима Књига пророка Исаије кога још називају и еванђелистом Старог завета. У наредном периоду донећемо неколико промишљања о овом пророчком спису и његовим порукама, почев од знамените пророчке песме о винограду (Ис 5:1-7).

Свет Библије није само географски и историјско-културолошки простор на којем су се одигравали библијски догађаји, нити на којем су живели и деловали писци који су те догађаје описали. У ширем смислу, свет Библије представља и онај свет који је Библија посредно или непосредно обликовала. Уколико се посматра из такве перспективе значајан момент представљају и артефакти који настају непосредно или пар векова након окончања периода библијске историје, али који рефлектују потенцијана струјања, културолошка и верска из времена последњих деценија библијске истирије. Управо такви артефакти, повезани са временом Бар Кохбе представљају једно од три значајна открића овог месеца. Следи извештај о обновљеним ископавањима древне престонице северног античког царства Јевреја – Израила (и последичним геополитичким тензијама). Најзначајније откриће тиче се саме библијске историје, односно нове методе датирања и нових постављених датума библијских списа и списа повезаних са њима, а пронађених у кумранским пећинама.

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Током августа 2025. године Јерусалим је био средиште археолошких открића и нових истраживања повезаних са археологијом древног града. Нова открића и анализе нагоне на преиспитивање раније прихваћених закључака у вези са улогом, значајем и развојем овог града у дугом временском периоду од раног периода јудео-давидистичких владара, преко периода владавине најзначајнијих представника ове династије до времена обнове града током владавине настављача Александра Македонског. Наведеним открићима додајемо и представљане нове студије о околностима које су изнедриле месопотамску цивилизацију.

Да ли сте пали у тешку болест, па многи долазе... са амајлијама, некаквим амулетима... да излече зло? Св. Јован Златоусти, Омилија 3 на 1Сол 3

Живимо у веома тужном и болном свету. Ратови, глад, природне катастрофе и ужасна, раздорна политика су главне вечерње вести на нашим новинским станицама. Баш као што то чинимо данас, Јеремија, претпостављени писац који тугује и поставља Богу питања о томе како да настави са својом будућношћу када је тако страшно сломљен тугом, понижењем, болом и бесом. Он ову трагедију препознаје као последицу колективног богоотпадништва јудејског краљевства и испуњење пророчких најавао суду Божијем (Јер 36:1–18).