Библијски Културни Центар

Трагови раног хришћанства на просторима Србије су веома бројни и тешко их је представити у једном излагању. То је разлог што ћемо у првој трибини која се бави овом темом да се посвестимо наслеђу које је сачувано у два значајна средишта римско-ромејске епохе. На северу Србије налази се Сремска Митровица, односно антички Сирмијум, један од престоних градова Римског царства. На југу древни Наис (Нипш) место рођења знаменитог цара Констатнина, римског императора који је Миланским едиктом порарио слободу хришћанима. На овој трибини покушаћемо да представимо најзначајније ранохришћанске споменике ова два града:

Ту се, међутим, сусрећемо са проблемом. Исказ писца Посланице помислишвши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути се у савременој егзегези схвата као учитавање новозаветне (већ развијене и дефинисане) вере у ваксрсење у Авраамово искуство које такву веру није познавало.Семити су, наиме, (као и други становници) древног Оријента углавном веровали у наставак егзистенције у земљи сена смртнога, у шеолу. Историчари религије су, углавном сагласни, да идеја васкрсења као јасно дефинисана не постоји у јудаизму до периода између 4. и 2. в. пре Хр., односно пре јудејског сусрета са персијским веровањима која су, наводно или стварно, прва развила ову идеју. Постојали су, наравно, примери појединачних васкрсења мртвих, описаних у циклусима о пророцима Илији и Јелисеју, али је приговарано да тамошњи описи васкрсења можда заправо представљају описе масаже срца и давања вештачког дисања којима су преминули враћени у живот. Чак и уколико би се узело да су поменути библијски наративи приказивали заиста васкрсење, догађаји који су у њима описани удаљени су од времена праоца Авраама вековима, ако не и читав миленијум. Намеће се једноставно питање: да ли је праотац Авраам могао да верује у васкрсење?

Древна легенда осликава магичну птицу, блиставу и светлуцаву, која живи неколико стотина година пре него што угине у пламену. Тада се поново рађа из пепела, да започне нови, дуг живот. Симболика је толико моћна да је то мотив и слика која се и данас често користи у популарној култури и фолклору. Ово је величанствени феникс.

Бог је често прикривен у причи о Јосифу и управо кроз то уочавамо његову промисао. Бог нема дијалог као што је имао са Авраамом у ранијим поглављима Постања. Отишао је Бог који буквално седа за сто раних праотаца (Пост 18:1-15). Интерперсонално искуство Авраама је ствар прошлости (Пост 18:22-33). Ово је сада невидљиви Бог, али и даље присутан о чему сведочи његова стална заштита Јосифа и Јосифова непоколебљива верност. Тек накнадно постаје очигледно да је Бог све време био присутан (Пост 50:20). Био је присутан од тренутка Јосифовог појављивања и првог сна. Био је присутан са Јосифом у јами и са браћом у идеји продаје брата. Био је прустан са Јосифом у тамници. Почетни стихови Пост 39 указују да је започела још једна итерација развоја Јосифовог карактера. Читалац је уверен да ће Господ бити на страни Јосифа током развојног лука, упркос тешким околностима живота.

Елефантина се налази на историјској јужној граници древног Египта, поред модерног града Асуана. Ова стратешка локација учинила га је важном трговачком и војном постајом. Богати археолошки налази и текстуални извори откривају дугу и слојевиту историју овог острва у Нилу, где су се многи различити језици, културе и религије сусрели рано у историји североисточне Африке.

У приповести о Јосифу функционише више ликова који су Египћани. Њихова улога јесте, мање или више споредна, али то не значи да је занемарљива. Покушаћемо да их представимо у овом тексту.

Ископавања на подручју древне Троје трају већ 150 година и део су већег истраживачког напора који је овом месту донео место на Унесковој листи светске баштине. Током година, дело је открило ризницу значајних налаза из различитих периода дуге историје Троје. Професор Аслан је детаљно описао историјске слојеве и светост Троје, наводећи: Прво насељавање Троје датира око 3.000 година пре Хр. Затим долазе Троја 1, 2 и 3 слојеви. Посебно, благо које је Шлиман открио потичу из Троје 2 и 3. Хомерова Троја је повезана са Тројом 6 и 7. Светост овог периода протеже се до јелинистичког и римског периода. У каснијим периодима, Троја није обновљена након великих земљотреса и наставила је да постоји све до

Археолози су открили изузетан артефакт током текућих ископавања у Улучак Хујуку (Ulucak Höyük), једном од најстаријих пољопривредних насеља у Турској. Откриће 8.000 година старе женске статуете, са карактеристичним карактеристикама које раније нису виђене на другим фигуринама са локалитета, пружа нови увид у ритуале и свакодневни живот неолитских заједница.

На личном искуству је видео како је Бог злочиначке планове извео на добро и корист целе породице (45:1-13) и сада не жели да се меша у процес. У овој трећој и врхунској сцени препознавања, браћа (која се овде третирају као један драмски лик) на сличан начин признају божански план (можда под утицајем Јуде?). Јосиф је то изричито рекао својој браћи (Пост 45:5-8), али прича се наставља као да нису били убеђени. Приповедач очигледно претпоставља да су сваки брат или група браће морали сами да дођу до тог закључка кроз дубоко лично искуство.

Јаков је контраверзни патријарх (Пост 25:29-34) који се изборио за место у историји спасења, али у прологу Јосиф-наратива (Пост 34-35) описан је као стар и слаб. Његов првенац, Рувим посеже за његовом иночом и тиме сугерише своје скоро успињање на место старешине породичног клана. Синови противно његовој одлуци врше одмазду над Сихемљанима (Пост 34:1-31), потирући Јаковљеву млаку и збуњујућу реакцију на силовање Дине... Јаков је неорганизовани родитељ, али успева да убере симпатије читаоца захваљујући трајној вери. Он је шармантни лупеж који се не мири са судбином, жели најбоље за породицу и спреман је да следи Божји план иако му недостаје дисциплина и оптимизација потенцијала. Он покушава да изгради бољи живот за породицу у складу са очекивањем Божијег благослова и трансформацијом породице у велики народ (Пост 28:14). Јакову је удобно у позицији поглавара породичног клана и жели да задржи ту позицију...