ЈЕВРЕЈСКО БОГОСЛУЖЕЊЕ, ПАГАНСКИ СИМБОЛИ - зодиачки мозаици у древним синагогама

Еин Харод је извор који извире у долини Језраел у подножју планине Гилбоа. То је било место на којем је Гидеон окупио своју војску како би спремне за бој одвојио од оних који то нису (Суд 7). Из базена, извор се исцрпљује и вијуга на исток низ долину око 18км, пролазећи кроз Бет-Шеан да би се улио у реку Јордан.

Хиљаду година занемаривања резултирало је долином пуном замућених и зачепљених водених путева стварајући мочварни пејзаж док су извор Харода — и неколицина других извора који се у њега уливају — пунили земљу водом брже од природног одливања — сада блокирани.

То је био призор који је дочекао прве модерне насељенике у долини Језраел. И било је очигледно да је њихов први задатак, ако су се надали да обрађују ову земљу, исушивање мочвара. То се десило крајем децембра 1928. год. када је радна екипа из кибуца Бет Алфа  копала одводни канали када је лопата једног од копача почела да скупља комадиће мозаика.

Рад на каналу је одједном стао. Позвали су Јеврејски универзитет (тада стар 3 године!) и у року од две недеље Елиезер Липа Сукеник (Eliezer Lippa Sukenik)[1] и Нахман Авигад (Nahman Avigad) су почели да ископавају локацију. Радови су почели 9. јануара 1929. и настављени 7 недеља, до 26. фебруара, упркос обилним кишама које су те године поплавиле долину.

Мозаик који су открили био је скоро комплетан, његова задивљујућа очуваност проузрокована је слојем малтера који је приликом земљотреса пао са плафона, прекривши под заштитивши подни мозаик од камења које се сурвало. Када је потпуно реконструисан његове диманзије биле су 28Х14м. На делу који је био ка вратима постојао је натпис који је водио ка три панела у средишњој апсиди: правоугаоне табле, квадратне са кругом у средини, а затим још једног правоугаоника на другом крају.

Средњи квадрат, први који је откривен, био је најспектакуларнији. На четири угла биле су фигуре четири жене, са натписима (на јеврејском) и свака од њих је представљала једно од годишњих доба. Унутар квадрата налазио се круг пречника 3,12м са мањим кругом (пречника 1,2 м) у средишту. Точак је био подељен на 12 панела, сваки са фигуром и именом који га идентификује као знак зодијака. А у центру је приказан човек како вози квадригу (кочију са четири коња) кроз месец и звезде. Из главе су му излазили зраци сунца; било је јасно да је он Хелиос, бог сунца.

Шта је нађено? Да ли је ово могао бити храм јеврејске заједнице (морао је бити јеврејски јер натписи били на јеврејском и арамејском) која је постала паганска? Даље копање је развејало ту идеју, јер су тамо, непосредно изнад централног трга мозаика, пронашли мозаички панел симбола који је одмах познат сваком Јеврејину: Ковчег завета, вечна светлост, седмокраки свећнак (менора), палмино лишће, цитрон и лопата за тамјан (махта).[2]

На трећем панелу, ближе улазним вратима, откривена је позната библијска сцена жртвовања Исааковог (акведах) из Пост 22. Изнад приказа Авраама и Исаака била су исписана њихова имена, а Божја рука која зауставља жртвовање јасно је означена речима не стављај  руку [на дечака].

Дакле, ово је дефинитивно била синагога, јеврејска богомоља, у згради базилике која датира око 520. год. хр. ере.[3] Зграда је уништена у земљотресу убрзо након што је изграђена,[4] отуда је скоро савршено очуван њен подни мозаи. Бет Алфа је најбоље очувана од седам познатих синагога које нас интересују, користимо је као темељ за нашу дискусију.[5]

Постоје, наравно, неке недоумице. Познато је да се јеврејски живот преселио у Галилеју и на Голан након потпуног уништења Јерусалима и слома устанка Бар-Кокхбе 130-их година. Дакле, постојање синагога у области није спорно, али јесте оно што је у њима било присутно. Како су могли да направе слике, нарочито у синагоги? Зар нису знали другу заповест (Изл 20:4-5)? Јевреји, за разлику од хришћана, нису имали христолошки моменат Божијег оваплоћења као основу за такав чин.

Ипак, овај проблем није толико велики будући да се сам текст заповести могао различито читати и разумети. Јеврејска конструкција, без самогласника и знакова интерпукције може се разумети и као не правите слике или лика резаног... којима се клањате. У овом случају није забрањено стварање, већ обожавање визуелних представа. Историјски гледано, јеврејска заједница је често схватала да је прихватљиво правити слике све док нема обожавања истих. Сходно томе, постоји дуга и разнолика историја јеврејске уметности, почевши од херувима над Ковчегом у пустињи (Изл 25:18).

Други проблем је тежи. Зодијак је део паганског култа. Повезан је са астрологијом од древног Сумера, Вавилона и Египта до савремног хороскопа који се може прочитати у готово сваким новинама. Овај систем одражава схватање да астрономских тела  утичу, па чак и контролишу, догађаје на земљи и да су ти догађаји резултат њихових утицаја. Стога, разумевање земље (и сопствене судбине) условљено је разумевањем астрономских тела. Према овом схватању, датум и време нечијег рођења може да зацрта стазе нечијег живота у самим звездама и то је нешто непромењиво и повезано са срећом, несрећом, оним што треба или не треба да се ради... Универзум је фиксиран и одређен. Нема вредности, нема добра, нема зла и нема покајања. Живимо у великој механичкој машини космоса.

Наравно, ово је потпуно супростављено библијској вери. Уколико је космос детерминисан, зашто Бог даје закон на Синају? Хришћани би додали, ако је тако, чему Христова жртва за грехе света? Рана црква је била веома непријатељски настројена према зодијачкој иконографији, а иста почиње да се укључује у црквену уметност и то ретко, тек  током средњег века. Перцепција зодијака/хороскопа је антитеза монотеизму. Па ипак, трагови усвајања овог ликовног модела препознатљиви су у јеврејској књижевности и у њој се каткад препознаје феномен мозаичке декорације, вероватно зодијачке, у синагогама. У данима рабина Абуна (Rabbi Abun) почели су да приказују фигуре у мозаику и он се није бунио против тога. У арамејској тексту се додаје... можете поставити мозаички плочник украшен фигурама и сликама у подови синагоге; али не зато што му се клањам. Постоји чак и мидраш који покушава да оправда феномен зодијака: Свети, благословен нека је, рекао му [Авааму]: као што ме зодијак [мазалот] окружује, и моја је слава у средишту, па ће се ваши потомци умножити и логоровати под многим заставама, са мојом шекином у средини.[6]

Ово је, ипак, мањи корпус који ничим не објашњава огромну опозицију у рабинској литератури према било чему што се односи на прављење слика било које врсте, а и више на жестоко противљење било чему што указује на идолопоклонство и паганско обожавање. Заправо, један од начина да се каже паганин на рабинском јеврејском је скраћеница עכומ тј. обожаваоци звезда и сазвежђа. Рабини Талмуда су препознали популарност астрологије и чак су били спремни да признају да можда има истине у њеним предвиђањима, али су се из принципа противили читавом подухвату. Еин мазал ле-Исраел (Einmazalle-Yisrael) (дословно, Израил нема сазвежђе) је можда најчешће цитирано мишљење о овој теми.[7]

Најиндикативнији је, заправо, лик Хелиоса (SolInvictus),  соларног божанства, који на својој квадриги јаше право кроз средиште синагоге! Ово се чини потпуно страним и изнова намеће питање, о чему се заправо ради?

Штавише, проблем је што се ово не може повезати са научном астрономијом јер су годишња доба у угловима на погрешним местима. Горњи десни угао у Бет Алфа је означен טבת (Тевет), зимски месец, а горњи леви угао ניסן (Нисан) месец Пасхе у пролеће. Између њих, међутим, имате хороскопски знак рака који припада средини лета, а не  раном пролећу. Иста ствар са знаком Ваге. Мозаик га је поставио између пролећне и летње сезоне, а припада јесени.

Мозаик не одражава реалну астрономију или онај који га је правио није има знања/интересовања за њу.[8] Мозаик, дакле, није моао бити повезан са календаром, како је предложено од неких аутора.[9]

Можда је све ово само декорација? Тешко. Пре свега, овакав дизајн није био уобичајен за византијски период, а није се ни са симпатијама гледао од хришћана тог времена. Штавише, знакови су превише оптерећени значењем. Могли бисмо тврдити да су „лепе слике“ да је Бет Алфа усамљено, јединствено откриће. Могли рећи да смо овде затекли групу Јевреја који су се толико јелинизована да су склизнули у паганизам. Бет Алфа, међутим, није јединствена. Осим синагога, слични приказу су пронађени на близу сто надргобних јеврејских споменика и катакомби из целог Римског царства. И упркос чињеници да постоје безбројни милиони могућих симбола, форми, дизајна, слика, животиња итд. које су могли да користе, чињеница је да сви користе истих 10-12 симбола.[10] Принуђени смо да закључимо да ови биле су више од декорације.

Хамат Тиберијада је други најпознатији (и технички најсавршенији) мозаички под синагоге.[11] Имамо точак зодијака на средини пода,[12] приказ Хелија како јаше своју квадригу кроз небеса у централном кругу, годишња доба у угловима и плоча синагоге изнад, између зодијака и беме синагоге. Нема приказа теме праведних предака, као што је то било са Авраамом у Бет Алфи.[13]

Заправо, синагога у Еин Геди[14] је комплетнија од оних у Бет Алфа и Хамат Тиверијади. Сви елементи које обично тражимо - и неки нови - су овде, у мозаику на поду. Осим што су сви у списковима. Овде уопште нема слика. Имамо листу свих знакова зодијака. Наведени су преци (Адам, Сет, Енос итд.),[15] као и Авраам, Исаак и Јаков и додата су три нова праведника која раније нисмо видели: Ананија, Мисаило и Азарија.[16]19 Други занимљив нови елемент у Еин Гедију је идентификација хороскопских знакова са месецима јеврејског календара.[17] То нисмо видели у Бет Алфи или Хамат Тиверијади.

То нас води до најновијег зодијачког открића синагоге, синагоге у Зипорију (Сефорис) у доњој Галилеји.[18] Откривен тек 1993. год., овај ниво је најсложенији од седам спратова које познајемо и садржи предмете који се не могу наћи у било који од осталих. На жалост, у веома је лошем стању и већина сцена је фрагментарна.

Зодијак је заиста елегантан. Свако сазвежђе има своје име и назив одговарајућег календарског месеца написано право на табли. Тако, на пример, налазимо Шкорпију (עקרב) заједно са њеним јеврејским месецом Хешван (חשון), Стрелца (קשת) заједно са Кислевом (כסלו) и тако даље.

У сваком од четири угла постоје годишња доба, али је и овде додат нови елемент: грчки натписи који дефинишу годишња доба поред јеврејских које смо раније видели. И, као у Бет Алфи и Еин Гедију, тема праведних предака је добро и истинито представљена. Поново налазимо Авраама како везује Исака. Сцене су веома лоше очуване, али имамо део овна ухваћен у шикари и бар део слике двојице слугу који држе магарца (Пост 22:5) док су Аврам и његов син отишли ​​у Морију. Хелиос јаше своју квадригу у централном кругу, али, необично, на слици нема мушке фигуре; само сунце које вози кола.

Панел синагоге, овде подељен на три дела, прилично је очуван. Два канделабра окружују Ковчег завета са овнујским рогом, палминим листом и цитроном и лопатом за тамјан на месту испод. Под синагоге Зипори, међутим, пружа неколико других елемената који се не могу наћи нигде другде: сцене украса, инструмената и жртвовања Храма и додатну (веома фрагментарну) сцену анђела који посећују Авраама и Сару (Пост 18). 

Постоје и три друга примера веома фрагментарна. Неке локације су уништени или измењене у антици, друге опљачкани и уништени у модерним временима. Врло мало је остало од синагоге у Наарану, сада у области Палестинске власти неких 5км северозападно од Јерихона.[19] Под од мозаика откривен када је британска војска логоровала у Нарану током 1Св рата и када је турска артиљеријска граната пала и открила мозаик.[20] Овде је некада био зодијачки точак, и виде се линије које деле панеле, али су саме плоче биле оштећене. Може се пронаћи остатке канџи Рака и бар још једног знака, Овна, који се може идентификовати јер је натпис сачуван иако слике нема.24[21] Стари Хелиос је  нестао, али налазимо један његов точак кола (старије слике археолога показују два точка) у централном кругу. У четири ћошка су била четири годишња доба, лоше сачувана, а два канделабра која су се налазила уз Ковчег видео је Пер Винсент (PèreVincent), који је ископавао локацију и правио слике.[22]

Још мање је остало у Сусији. Ово је мистериозно место, велики јеврејски град високо у јудејским брдима јужно од Хеврона на путу за Вирсавеју. То је град без имена и историје – користимо арапски назив за место због недостатка алтернативе – али то је било велико место и дуго  насељено. Зграда синагоге, велика и добро грађена, такође је дуго трајала, а та дуговечност је уништила подни мозаик. Стил је промењен.[23] Слике су уклоњене и замењене геометријским шарама. Ипак, јасно је да је постојао точак зодијака; комад спољашњег лука точка је још увек на месту. А знамо да је зграда била синагога јер су најмање два елемента које препознајемо са других места, канделабар и ковчег, још увек прилично препознатљива. Још је неочекиванији опстанак фрагмента паноа праведних предака. Али то је заиста тамо на поду: реп животиње и два јеврејска слова ел (אל). То је сигурно Данило у лављој јами.

Остао је још један локалитет, фрагментаран и доста нејасан.[24] Подручје је било градилиште у друзском селу Усифија, источно од Хаифе на планини Кармил.[25] Током изградње откривен је мозаични натпис у синагоги, окружен са два канделабра,[26] заједно са једним углом зодијачког точка. Насмејано лице једног од годишњих доба, које није идентификовано натписом, и комад од два зодијачка панела - један од њих је очигледно Рак, други који се не може идентификовати - су све што је остало од зодијака.

Имамо, дакле, седам места у Израелу где Јевреји стављају зодијачке точкове, Хелиос, четири годишња доба, пано са синагошким предметима, а понекад и сећање на праведне претке у мозаику на под својих синагога. Никада нисмо пронашли зодијак у јеврејском контексту ван Израела, а сваки зодијак пронађен у Израелу био је у синагоги.

Та чињеница нам говори оно што смо већ знали: да ти зодијаци сигурно нису били само украси или лепе слике. нису били покушаји астрологије (предвиђања будућности) или астрономије. У синагоге, најозбиљнија места за јеврејску заједницу, постављани су кивот, канделар, шофар итд. А натписи на самим зодијацима су увек били на јеврејском, чак и ако су се додали уобичајени језици тог времена, арамејски или грчки. Односно, зодијаци су били важни и значили су нешто људима који су их направили. Питање је: шта? 

Докази указују да се налазимо у присуству мистичне јелинистичко-византијске јеврејске традиције, традиције коју је талмудски јудаизам или игнорисао или потиснуо,[27] традиције о којој не бисмо знали ништа (јер није оставила литературу) да није открића овог уметничког дела ови симболи.[28]Мозаици су заправо књижевност покрета. Морамо научити како да их читамо.

Историјски гледано, мозаици су направљени у време када се оно што се понекад назива нормативним, или талмудским, јудаизам – јудаизам равина – тек развијало. И ишао је другачијим путем. Могли бисмо рећи да се талмудски јудаизам кретао хоризонтално: човек иде путем, а Бог му даје Закон који му говори шта да ради, а шта не, како да остане на путу. Бог је задовољан када се човек покорава и гневан у супротном. То је оно што је нормативни јудаизам постао у Талмуду, средњем веку и, углавном, све до нашег времена.

Али постојала је, и још увек постоји, другачија врста религије, много старија од јудаизма који смо управо описали. Можемо га назвати вертикалним. Људи су одувек знали да њихов живот зависи од виших сила. Прво и најочигледније, живот је зависио од природе — од семена и раста, кише, сунца, месеца, земље, ветра и ватре. То је била природна религија. Био је само мали корак одатле до претварања сваког од ових елемената у бога. Древни човек се тако молио киши и приносио жртву земљи, обожавао месец и обожавао сунце.

Космос је у почетку био хаотичан. Богови су били заузети свађама (и оргијама) једни са другима. Између свађа могли су да муче и злостављају мушкарце и/или заводе жене. Природа је постала предвидивија кад су Грци развили науку — биологију, астрономију и физику — и укротили космос. Дефинисали су силе које утичу на друге силе; ветар утиче на облаке, облаци утичу на кишу, киша утиче на земљу, а земља утиче на људе. Тако се добија облик лествице космичке моћи.

То је било и добро и лоше. Лоше је то што је да је редовни циклус природе био прилично суморан, детерминисан. Није било добра и зла — није било вредности. Добра вест је да је и космос био утешан. Природа више није била случајна или зависна од хира богова. Заиста, правилност циклуса раста и смрти и поновног рађања у природи је давала наду у бесмртност. А када је грчка филозофија, следећи Платона, организовала облике и моћи у одговарајућу хијерархију, са Највишом формом, Првим Неузрокованим Узроком, будући да је Бог, онда је духовна лествица била чврсто на месту. А то су, претпостављамо, радили ушавши у синагогу. Видимо вернике како се пењу мистичним мердевинама од свакодневних и пролазних ствари овде доле на улазу – ко је направио под, када и колико је то коштало – до сједињења са Богом код Његовог светог Ковчега тамо горе, на другом крају.

Први корак је био преко наших праведних предака.[29] Њихова добра дела искупљују наше грехе.[30] Затим, док идемо даље у синагогу, почињемо да се пењемо мердевинама, сусрећући се са земљом и њеним годишњим добима. Међу пријатељима смо; годишња доба имају пријатељска, понекад насмејана женска лица. Напредујемо још више, кроз звезде и сазвежђа (јеврејска реч мазал, сазвежђе, значи срећа). Али вертикални пут јеврејског мистицизма је изван среће, изнад звезда. Оно је изнад чак и најјаче и најстрашније од свих природних моћи, сунца. Ево сунца, заиста у центру универзума, у кочији којом управља кочијаш,[31] у визији која подсећа на Језекилову визију божанске кочије (Јзк 1). Кочијаш је Бог,[32] који контролише четири коња, изнад звезда и сазвежђа, односно над судбином и судбином. Ово је Бог који влада месецом и годишњим добима, кишом, земљом и елементима. Четири елемента попут четири коња: земља, ваздух, ватра и вода. Ово је Бог који је милостиво склопио завет и дао Тору свом народу Израелу, чији су греси искупљени правдом њихових предака.

Такво разумевање довело је поклоника до светих симбола синагоге. Зато је на свим мозаичким паноима синагоге као Божијег дома[33] који приказују симболе Божјег дома, Ковчег Завета увек у центру свог панела, а пано се увек налази у подножју самог Ковчега.

Прошли смо кроз наше фазе успона. Ми смо испред Ковчега, пребивалишта Божје Торе. Ипак, врата су увек затворена. Бог је изнутра још увек мистерија. Али наш дуги мистични пут ка спасењу је скоро завршен.

 
[1] E.L. Sukenik, The Ancient Synagogue of Beth-Alpha, (Jerusalem: Magnes Press, 1932).[2] Лопата за тамјан је била универзално признати јеврејски симбол у византијско доба. Нестао је из јеврејског иконографског лексикона јер су Јевреји престали да користе тамјан када су хришћани почели.[3] Оштећен је арамејски натпис на улазним вратима. Каже да је мозаик настао „у току ... године владавине цара Јустина“. Недостаје тачна година. Референца се вероватно односи на цара Јустина I (усвојеног ујака и непосредног претходника Јустинијана Великог) који је владао од 518-527. год.и чији су новчићи пронађени на том месту. Наравно, могуће је да је зграда била старија од мозаичког пода.[4] Најранији могући „кандидат“ био је велики земљотрес који је погодио земљу 9. јула 551. То је био земљотрес који је коначно уништио Петру. Вероватније је био земљотрес мање магнитуде, али лоциран ближе месту које је нанело велику штету долини Јордана 659/660.[5] Нисмо улазили у расправу о уметничким заслугама овог уметничког дела. По мишљењу писца, ово дело, наивног и примитивног стила, има дечју непосредност и свежину која га сврстава у ремек дела светске уметности.[6] From a Geniza manuscript of JT Avoda Zarah; In the Pseudo-Jonathan Targum to Lev. 26:1;[7] The matter is discussed in BT Shabbat, 156a[8]Код Бет Алфе и знакови и годишња доба напредују у смеру супротном од казаљке на сату, иако су погрешно поравнати. Зодијак Хамат Тибериас показује и знаке и годишња доба који се такође ротирају у смеру супротном од казаљке на сату иу исправном поравнању једни са другима. У На'арану годишња доба иду супротно од казаљке на сату, као горе, али знаци иду у смеру казаљке на сату![9]Поменути став заступао је проф. Ави-Јонах, између многих других, и археолог који је ископао Хамат Тиверијаду. Види: MosheDothan, HammathTiberias, (Jerusalem: IsraelExplorationSociety, 1983). Хамат Тиверијада је једини мозаик за који знамо где су знаци и годишња доба правилно усклађени, што је можда утицало на процену археолога о његовој намени[10]Каталогизација свих ових налаза и тумачење онога што би они могли значити чине магнум опус Ервина Гуденафа (1893-1965), професора религије на Јејлу и једног од највећих религиолога САД. Његова тринаестотомна студија чини основни текст за проучавање ове теме.  E.R. Goodenough, Jewish Symbols in the Greco-Roman Period, (New York: Pantheon, 1958); E.R. Goodenough, Jewish Symbols in the Greco-Roman Period edited by Jacob Neusner (Princeton: Bollingen Series, 1988).[11]Dothan, opcit.[12]  Зачуђени смо када откријемо да су касније генерације изградиле зид тачно кроз средину зодијака![13]  Потпун опис 4 мозаика позната у време објављивања: Бет Алфа, Хамат Тиберијас, На'аран и Усифија, заједно са опсежном библиографијом, може се наћи у Rachel Hachlili, “The Zodiac in Ancient Jewish Art,” Bulletin of the American Society for Biblical Research, 228, (1977) , pp. 61-77.[14] Dan Barag, Yosef Porat and Ehud Netzer, “The Synagogue at ‘Ein Gedi”, Ancient Synagogues Revealed, (Jerusalem: Israel Exploration Society, 1981), pp. 116-119.[15]уп. 1Дн 1:1[16]Три младића из огњене пећи[17] Наравно, постоји много група од 12 у Библији и у целој древној литератури: 12 Јаковљевих синова, 12 племена Израилових, 12 Исусових ученика, 12 знакова зодијака, 12 месеци у години итд.[18]ПодсинагогеједетаљноразмотренуZe’ev Weiss and others, The Sepphoris Synagogue, (Jerusalem: Israel Exploration Society, 2005)[19] У Библији место се назива На'ара (Исус Навин 16:7) и На'аран (1Дн 7:28). Ј. Флавије га је познавао као Неарах (Antiquities. book 17, ch. 13, para. 1), а Талмуд га је назвао На'арах (LamentationsR.1:17 No 52)[20] Локалитет је 1919. године прегледао британски штабни археолог, поново су га проучавали Пере Винцент & М.Ј. Лагранге 1921. године, а објавио га је проф. Сукеник у својој књизи о Бет Алфа.[21] Јеврејска реч је טלה (талех), што на модерном хебрејском значи јагње, али се увек у зодијачком исказу тумачи као Ован.[22]  Видљиви су били остаци лика човека са подигнутим рукама ка небу и са натписом „Дани[ил] шалом“. Тај фрагмент се више не налази на локацији.[23]Иконокластички покрет у јудаизму и хришћанству свакако је био под утицајем бескомпромисног иконокласизма милитантног ислама. Али тренд у јудаизму је можда био паралелан, а не зависан развој.[24] Аутор није обрадио постојање зодијака у недавно пронађеним мозаицима синагоге у Хукоку. Види: https://www.bkcentar.rs/sr/blog/mozaicki-freskopis-hukoka-najstariji-prikaz-znacajnih-zenskih-likova-iz-narativa-o-sudijama-izrailovim[25] Остаци локалитета, идентификовани као древна Хусеифа, ископани су 1933. године и објављени наредне године од стране проф. Michael Avi-Yonah and M. Makhouly у The Quarterly of the Department of Antiquities in Palestine, 3, 1934.[26] Натпис, који је непотпун, гласи שלוםעלישראל (шалом ал Исраел) и изложен је у Рокфелеровом музеју у Јерусалиму. Фрагмент зодијака налази се у колекцији Јеврејског универзитета у Јерусалиму.[27] Само дела Филона и Јосифа Флавија, заједно са неким мистичним апокалипсама, опстају као литература из јелинистичког јеврејског света. Они опстају захваљујући хришћанима, који су их сачували, а не Јеврејима који су их игнорисали. Нема друге мистичне литературе из периода израде мозаика која би нам помогла да разумемо шта су мозаичари хтели да кажу.[28] Било би сигурно рећи да 9 од 10 Јевреја који данас живе (посебно ортодоксних Јевреја) не зна, и никада није знало, да је такав јудаизам икада постојао.[29] Нисмо изненађени када откријемо да је најстарија позната манифестација онога што бисмо могли назвати религијом украшена лобања претка пронађена испод пода куће у пре-грнчарском неолитском Јерихону.[30] Постоји велики број примера побожних Јевреја који поштују гробове светаца и предака. Посета било којој гробници светог човека у Галилеји, Илијиној пећини на планини Кармил, или заиста гробљу где је сахрањен неко од посебног интереса за једну или другу групу хасида пружа фасцинантан увид у јудаизам који ми нисмо знали постоји.[31] Порекло и симболика Божанске квадриге и њена повезаност са мистицизмом меркаве разматрају се у монографији James Russellinthe Jewish Studies Quarterly, vol. 4, no. 4, (Tubingen 1997).[32] Подсећамо да у зодијаку Зипори квадригу покреће само сунце, без лика човека. Уп. Ис.60:19.[33] Неке древне синагоге, као у Бет-Шеану, приказују само плочу синагоге без икаквих других елемената.

Извор:

 

Приредио:

Јован Благојевић