НА СТЕНИ ТАЏИКСТАНА НЕДАВНО ОТКРИВЕН ДРЕВНИ ГРЧКИ НАТПИС

Недавно откривени натпис ΕΙΔΙΗΛΟΥ…ϸΑΟΝΑΝϸΑΕΟΟΗ-ΜΟΤΑΚ-ΤΟΕ (Ово је од краља краљева Вима Тактуа) написан је на бактријском језику грчким алфабетом, што указује да је јелински моменат био присутан у региону током античког доба. Натпис је дешифровао Николас Симс-Вилијамс (NicholasSims-Williams), водећи специјалиста за проучавање бактријског језика. Коришћени алфабет (тзв. αριαо) постао је доминантан након Александровог освајања Батрије 323. год. пре Хр., и одржао се наредна два века током којих је грчки језик био званични административни језик провинције која је потпала под власт Селеукида и грчко-бактријског краљевства. Касније тзв. Кушанско царство задржало је грчки за административне сврхе, али је убрзо прешло на бактријски. Краљ Вима Такту је био син Кујулија Кадфиза, оснивача Кушанског краљевства, који је владао око 89-90. хр. ере.

Пре овог открића значајан тзв. Бактријански Рабатак натпис (откривен 1993., а дешифрован 2000. год.) потврдио је да је кушански краљ Канишка (око 127. год. хр. ере) напустио грчки (јонски) као административни језик у корист бактријског (аријски језик). То је резултирало чудном, хибридном, комбинацијом. Иако је грчки језик избледео из употребе, грчко писмо је опстало и коришћено је за писање бактријског језика. 

Претпоставља се да у обалсти има доста сличних натписа, али да археолозима остају недоступни због природних карактеристика региона. Нарочито је тешко идентификовати споменике у тешко доступним планинским пределима. Локално становништво је, међутим, пријатељски расположено и своја открића радо пријављују археолозима. Тако је нпр. Јура Али, локални пастир 1932. год. открио пуну корпу античких докумената на планини Муг. Налаз се показао јединственим, јер су то били први текстови на согдијском језику пронађени на територији историјског Согда. Та студија је на крају довела до открића насеља античког Пењикента (Penjikent). Такође, сељанин из Шола, мањег насеља у округу Хисор Сангинов наишао је на натписе на непознатом писму у планинама. Испитивање открића преузео је Бобомуло Бобомулојев (Bobomullo Bobomulloev), истраживач Института за историју, археологију и етнографију Националне академије наука Таџикистана (Institute of History, Archaeologya nd Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan).

Испоставило се да се заиста радило о натписима на стенама које су се налазиле на најсевернијем делу клисуре у близини десне притоке реке Алмоси на веома живописном месту познатом међу локалним становништвом као Кхоја Мафрај (KhojaMafraj). Локални пастир Сангинов Кхаитали, који је пронашао натпис, рекао је да је први пут када је посетио ово подручје пронашао још више текстова, али да су они нестали услед лавина. Фрагменти су, наиме, пали у подножје литице. Део који је сачуван уклесан је на равној стенској површини у три реда, где се налазе двадесет три слова. Натпис се налази на пирамидалној стени на висини од готово 3000м.

Бактрија је древна историјска регија у централној Азији између планинског ланца Хиндукуш и реке Окс. Регион такође носи име Балкх по једној од притока реке Аму Дарје. Историјски је био јединствен регион, сада је подељен међу многим земљама Централне Азије, укључујући Туркменистан, Авганистан, Узбекистан, Таџикистан и Пакистан. Два од његових најважнијих градова данас су Самарканд у Узбекистану и Кундуз у северном Авганистану.

Рани грчки извештаји указују на то да је област источно од Персије и северозападно од Индије била дом значајних краљевстава од 2.500 пре Хр. У 6.в. пре Хр, Кир Велики је освојио Бактрију. Херодот је, међутим, писао да је током грчко-персијских ратова (499-449 п ре Хр.), након што је девет месеци опседао грчку колонију Барку у Киренаици, персијски цар Дарије свео градско становништво у ропство и дао им град Бактрија за живот. Уколико је ово сведочанство тачно, значило би да је постојала грчка, вероватно трговачка, колонија у веома удаљеном региону. Ипак, тек када је Александар Велики победио Дарија III 331. год. пре Хр. грчко присуство је постало значајнији фактор. И тада је грчкој војсци било потребно две године да успостави лабаву власт у региону који је захватио хаос због снажног отпора локалног становништва.

Ипак, освајање Александра Великог било је пресудно за успостављање грчког језика и јелинске културе у региону који је био прилично удаљен од Средоземља. У времену 331-323. год. пре Хр. увео је разноликост на вишем нивоу културне трансформације и мешања које је било последица доласка Грка у западну и централну Азију. Бактрија је постала изоловани регион који је изродио јединствено грчко-бактријско краљевство. То је најпре био најисточнији део Селеукидског краљевства.

Није лако доћи до физичких доказа о грчким колонијама у централној Азији, посебно у деловима Авганистана и Таџикистана. Ипак, древна имена река Окс и Јакартес, и чак и град Кандахар на југу Авганистана (Град Искандера, тј. Александар) пружају својеврсне нематеријалне доказе.

Древни новчићи са портретима грчких краљева са њиховим познатим капама са слоновским главама су физички подсетници, као и закопане рушевине неких од бактријских градова које су изградили, као што је Балк, где налази укључују замршено изрезбарене коринтске стубове. Повремено се појављују натписи на грчком – као и натписи на локалним језицима исписани грчким словима.

Недавно истраживање ДНК открило је да су племена Сака (источни Скити) насељена у источном Казахстану већи део 1. миленијума пре Хр. имала везе са грчким колонијама. Ова веза их издваја од „понтских“ Скита Црног мора и од Сака који су живели даље на истоку. Коначно, Скити као номадски ратници који су долазили из источне Кине отерали су многе од ових Сака на југ у Бактријска краљевства. Неки од њих су се потом преселили у северну Индију.

Иако у ужем смислу речи области где је натпис пронађен не представљају подручје библијског света, многа новија открића показују да су и далеко пре грчких освајања, области Егеја биле повезане са далеким подручјем Инда, те да је та веза ишла преко Анадолије, Сиро-Палестине и Месопотамије. Трагови трговачких и културних међуутицаја у овом широком региону сежу и до седам миленијума пре Хр., и неминовно су оставили траг на подручју библијског Израила и на тамошње културе. И сама освајања Александра Великог вероватно су делом била инспирисана предањима о тим, и тада егзотичним, земљама. Истовремено, грчка војна освајања праћена су ширењем јелинске идеје, цивилизације и језика, стварајући једну мултикултуралну, али истовремено и јединствену (униформну) цивилизацију и језичку повезаност. Тако је обликован свет Новог завета унутар којег на сцену ступа Исус Христос, и још више апостоли међу којима се нашао и св. ап. Павле, јединствени сведок хришћанске вере који је је успео управо да на темељима тог уједињеног света, иако непријатељски настројеног према хришћанима, постави темеље хришћанског универзализма.