СТАРОСИРИЈСКИ ФРАГМЕНТ НОВОГ ЗАВЕТА ПРОНАЂЕН ИСПОД ГРЧКОГ И ГРУЗИЈСКОГ ТЕКСТА ДРЕВНОГ ПЕРГАМЕНТА

Грузијски рукопис из десетог века Sin. geo. 49 сачуван у манастиру Свете Катарине на Синају није обичан кодекс. Грузијски текст баписао ј, наиме, писар Јован Зосиме користио велики број пергаментног материјала који је првобитно припадао другим рукописима преписаним на различитим језицима. Ово није комплетан кодекс и његови делови се чувају у различитим библиотекама. Међу њима су и два претходно неистражена membra disjecta—Vat. iber. 4 and H MMLMs. Frag. 32. Ново истраживање показује да су поновоупотребљавани материјали за писање сведоци далеко старијег текста. Рукопис је постао познат  научницима 1888. године, када је Александар Цагарели (Alexander Tzagareli) објавио први опис збирке грузијских рукописа која се чувала у манастиру Свете Катарине. Примећено је да је пергаментни рукопис сачињен од делова неколико оригинално независних рукописа са подписима на грчком и сиријском језику. Утврђено је да га је преписао плодни грузијски писар и писац Јован Зосиме, који је деловао у другој половини 10.в. најпре у манастиру Св. Сава у Палестини и касније у манастиру Свете Катарине. Велики број рукописа, и делова рукописа, пореклом са Синаја, завршио је у разним библиотекама и збиркама широм света. До идентификована су три фрагмента који су првобитно припадали овом грузијском кодексу.

Други фрагмент рукописа — који се чува у BibliothèquenationaldeFrance (BnF). Идентификовао га је Бернард Оуттиер (BernardOuttier) који је указао да је сиријски подтекст коришћен да би се на њему накандно забележили пет агиографских текстова, од којих четири (житије Јевсевија Теледског, Македонијево житије), гл. 16 (Мароново житије, Марисов живот) припадају делу Теодорита Кирског Historiareligiosa, а пето је непознатог порекла. Vat. iber. 4 је вероватно набавила Ватиканска библиотека средином 20. века. Он је такође, овај непотпун кодек повезао са фрагментом који је био власништво ватиканске библиотеке и који се до 2010. год. сматран изгубљеним Срећом, фрагмент је поново открио др Делио Ванио Провербио (Dr. DelioVanioProverbio) 2010. год. Касније је фотографисан под природним и УВ светлом, а слике су додате у дигиталну библиотеку Ватиканске библиотеке.[1] Ово је омогућило проучавање фрагмента.Идентификовани текстови укључују Излазак, Амоса, Матеја, Марка, Луке  и житија св. Пелагије.Други membrum disjectum of Sin. geo. 49 чувасеу Hill Museum & Manuscript Library (Collegeville, Minnesota). Пореклоиначиндоспевањанасадашњуадресусунепоуздани. Фрагментје 2017. год. уфондовимамузејаоткриокустосзападнихколекцијареткихкњига (HMML Curator of Western Collections and Rare Books) МетјуЗ. Хеинтзелман (Matthew Z. Heintzelman). Да би се олакшало проучавање два слоја фрагмент је послат у јануару 2020. год. у Националну акцелераторску лабораторију Универзитета Станфорд за снимање рендгенском флуоресценцијом (Stanford University’s SLAC National Accelerator Laboratory for x-ray fluorescence (XRF)) коришћењем извора светлости синхротронског зрачења.[2]

Vat. iber. 4 чува два листа оригиналног сиријског рукописа, који су остругани и преписани грузијским рукописом. HMML фрагмент представља горњу половину оригиналног сиријског рукописа, ff. 4–5  BnF géorgien 30 је одговарајући доњи део. Први текст сиријског превода еванђеља дешифрован је у мањој мери, и вероватно представља тзв. старосиријски превод еванђеља. Садржи одељке Мт 8, 9, 13 и 27. Даљи докази о овом важном рукопису еванђеља сачувани су у релевантном делу BnFgéorgien 30.23 Коначно, ватикански фрагмент укључује два листа истог еванђеља  (Мт 11:30–12:26) на најстаријем слоју двоструког палимпсеста. Листови књиге употребљене за GreekApophthegmataPatrum, а затим изнова преписане грузијским текстом. Најстарији текст представља старосиријску верзију еванђеља. 

Рукопис из којег потиче лист разликује — и на палеографској и на текстуалној основи — од рукописа еванђеља. који је поново коришћен за Historiareligiosa. Још четири листа Vat. iber. 4 садрже беседу сиријског писца Јакова Серугаског О Рођењу нашег Господа. Два листа оригиналног сиријског рукописа поново су коришћена као материјал за грузијски кодекс. Сиријски текст је уредио Пол Беђан (Paul Bedjan) на основу четири рукописа из Британске библиотеке. HMML, Ms. Frag. 32 и BnFgéorgien 30, ff. 2–5 су половином 6. в. коришћени. Ипак остала је препознатљива старосиријска верзија Мт 8-9. Подтекст је скоро потпуно нечитак, али неки делови се ипак могу идентификовати. Могућа реконструкција је била довољна да се утврди да сиријски текст не припада ни традицији Пешите (P) ни кодекса Синаитикус (S). У овом тексту се не јавља  додатак lēh као dativu sethicus чини се да ниједан од њих не преводи грчки εκαθευδεν користећи конструкцију свршеног времена. Scriptio Vat. iber. 4, такође је преписан половином 6. в. садржи древнији текст Мт 11:30–12:26 у старосиријској верзији будући да нема слагања са Пешитом и Синаитикусом.

HMML, Ms. Frag. 32 садржи подтекст који је преписан половином 8. в. Подтекст је готово потпуно нечитак, али неки моменти откривају да се ради о Мт 13. Нпр. на средини странице се налази читљив одељак Мт 13:49–50.

Најављујући откриће у раду објављеном у часопису New Testament Studies, стручњак за средњи век Григориј Кесел (Grigory Kessel, medievalist) из Аустријске академије наука (OeAWor Österreichische Akademieder Wissenschaften) пронашао је скривено поглавље испод три слоја текста. Овакав начин писања назива се двоструки палимпсест.

Нови налаз представља један од најранијих превода Матејевог еванђеља 11. и 12. поглавља. Ово је фрагмент старосиријског превода. Због недостатка пергамента, неколико стотина година касније у региону, тај пергамент је поново употребљен, углавном бришући оригинални превод библијског Новог завета. Овакав документ, где један слој текста скрива избрисане остатке другог, назива се палимпсест. Кеселов налаз је двоструки палимпсест јер је пергамент тада коришћен трећи пут. Научници су открили библијски текст након што су применили ултраљубичасто светло на рукопис о древним хришћанским причама и химнама смештеним у Ватиканској библиотеци. Истраживачи још нису открили комплетан превод написан на древном сиријском, али су поделили неке детаље. Првобитни текст превода написан је средином 3. в., али га је избрисао писар у Палестини - уобичајена пракса јер је папир направљен од животињске коже био реткост. Кесел и његове колеге су рекли да је пергамент први пут поново употребљен за Apophthegmata patrum (Изреке отаца). Пустињски оци су били ранохришћански пустињаци који су се подвизавали у египатској пустињи. Они су то учинили око 3. в. поставивши основу хришћанског монаштва. Apophthegmata patrum је збирка од више од 1.000 њихових прича и изрека и датира у касни 5. и почетак 6. в. Следећи пут када је страница обрисана, поново је коришћена за препис грузијских химни 10. в. повезаних са именом Mikael Modrekili. Сиријски превод је написан најмање век пре најстаријих грчких кодекса који су преживели, укључујући Codex Sinaiticus - хришћански рукопис Библије на грчком из 4. в.

Текст еванђеља је био скривен у смислу да је почетком 6. в. пергаментни препис Еванђеља поново коришћена два пута и данас се на истој страници могу наћи три слоја писања (сиријски – грчки – грузијски), рекао је Кесел додавши: Овај старосиријски превод прилично често потврђује текст Еванђеља који се разликује од стандардног текста Јеванђеља каквог данас познајемо (тј. стандардног енгл. превода - прим.аут.). Традиција сиријског хришћанства познаје неколико превода Старог и Новог завета. Донедавно се знало да само два рукописа садрже старосиријски превод јеванђеља... Док грчки оригинал Мт 12:1 гласи: 'У оно време прође Исус кроз усеве у суботу; а његови ученици огладњеше и почеше тргати класје и јести', новопронађени сиријски превод,'[...] стадоше да тргају класје, трљати их у рукама и јести.'

Клаудија Рап (Claudia Rapp), директорка Института за средњовековна истраживања при Аустријској академији наука (director of the Institute for Medieval Research at the Austrian Academy of Sciences), похвалила је Кеселове налазе: Григори Кесел је направио велико откриће захваљујући свом дубоком познавању старих сиријских текстова и карактеристика писма. Ово откриће доказује колико продуктивна и важна може бити интеракција између модерних дигиталних технологија и основних истраживања када се ради о средњовековним рукописима.

УВ светло је постало популарно међу научницима који се надају да ће открити тајне документе, јер скривени текст упија светлост и сија плаво. Може да ухвати скривени текст јер се пергамент натапа мастилом. Без обзира колико често се поново користи, оригинални записи су и даље утиснути на папир.

Професор Хју Хотон (Hugh Houghton) са Одсека за теологију и религију Универзитета у Бирмингему (University of Birmingham's Department of Theology and Religion) каже: право и важно откриће. До пре неколико година знали смо само за два сведока рукописа за старосиријски превод еванђеља, а сада их имамо четири. Вредност раних превода је у томе што су направљени од грчких рукописа који више не постоје и могу пружити неке од првих доказа за одређена читања. Проналазак је важан за хришћане јер ће докази из овог документа бити укључени у издања грчког Новог завета и коришћени од стране уредника да реконструишу најранији облик текста. С обзиром на то колико је мало рукописа преживело из првих векова, сви делови су добродошли у реконструкцији слагалице историје текста.

Џастин Бриерлеи (Justin Brierley), водитељ програма Premier's Unbelievable, рекао је да је варијација у формулацији фасцинантна. Откриће овог новог фрагмента сиријске копије Јеванђеља је још један пример колико је рукописна традиција Новог завета била богата током много векова. Често наилазим на критичаре који доводе у питање да ли је Библија промењена током времена, али наука о текстуалној критици, потпомогнута открићима попут ових, помаже историчарима да саставе изузетно тачну слику онога што су изворна еванђеља говорила.

[1]Vat. iber. 4 састоји се од десет случајно распоређених листова од којих су неки палимпсести, а други двоструки палимпсести. Захваљујући УВ сликама, могуће је разликовати  три оригинално независна рукописа који су поново коришћени: два сиријска и један грчки. Један од поново коришћених сиријских рукописа као и грчки један је направљен од листова који потичу из два старија сиријска кодекса.
[2] Нешто касније, Стиг Р. Фрøисхов (StigR. Frøyshov) је препознао да фрагмент припада Sin. geo. 49, а Мајк Б. Тот (MikeB. Toth) је 2018. год. направио мултиспектралне слике које су помогле да се открије да фрагмент садржи не један већ два слоја на сиријском језику.
 

https://www.rts.rs/magazin/nauka/5171392/jevandjelje-pronadjeno-novo-zapis.html?utm_medium=Social&utm_source=Facebook&fbclid=IwAR2_a7MzmPJMse8hMiwXsLFQhIhegH_Dok3de_pNVuS9yEL0kZuURySAzUA#Echobox=1681305886