ВЛАКНА СТАРА СЕДАМ МИЛЕНИЈУМА - најстарији познати траг памучне тканине на Блиском истоку

Током ископавања у древном граду Јорданске долине Тел Цаф (Tel Tsaf) израелски археолози открили најраније доказе о употреби памука. Током протеклих неколико година ископавања, Тел Цаф, који се налази у близини кибуца Тират Тзви, пружио је мноштво открића, укључујући и најранији пример друштвеног испијања пива и ритуалног складиштења хране. Насеље у Тел Цафу, близу реке Јордан и модерне државе Јордан, датира око 5200-4700. год. Хр. Локација нуди истраживачима прилику да проучавају период промена како градови почињу да настају. Откриће великих складишта хране сугерише да су древни људи достигли рану формацију у развоју људског друштва, укључујући могући развој друштвених хијерархија и акумулацију богатства. Ископавања у Тел Цафу такође су открила добро очувану архитектуру од блатних опека, најранији метални предмет у региону. Тел Цаф је првобитно идентификован 1940-их током археолошког истраживања долине Беит Ше'ан. Прво детаљније ископавање обављено је 1978-1980, када су налази из дубоких сондажних ровова сугерисали да су на локалитету постојала два периода окупације: период керамичког неолита и период раног халколита. Још један низ ископавања је озбиљно предузет између 2004. и 2007. год., и откривени су докази о насељу средњег и раног касног халколита. Занимљиво је да археолози нису открили никакве доказе о природним катастрофама на локацији која би могла довести до њеног напуштања.

Новооткривени микроскопски остаци памучних влакана придружују се низу других очуваних праисторијских органских материјала пронађених на локалитету. Текстил направљен од органских материјала се временом распада, тако да је мало примера доступно археолозима за проучавање. Међутим, чак и након што се текстил временом распадне, остаци влакана могу и даље бити присутни у околном седименту. Нове технологије нуде археолозима невиђене начине за проучавање микроскопских количина органских остатака, укључујући разумевање остатака до толико детаља да се утврди да ли су влакна ткана или не.

Цаф је место са невероватном очуваношћу органских материјала, рекао је проф. Дани Росенберг (DannyRosenberg) са Института за археологију Зинман на Универзитету у Хаифи (ZinmanInstituteofArchaeologyattheUniversityofHaifa). Он је радио заједно са америчким и немачким истраживачима на прикупљању седимената саструганих са посуда, алата и других тачака унутар древног града и испитао те седименте под снажним микроскопима како би идентификовао остатке влакана. Локација је богата могућностима да се направе важна открића на микроскопском нивоу, рекао је он, али то захтева истраживаче да пробију узорке прљавштине од само 100 милиграма (мање од капи воде), али је процес захтеван. Прво, археолози идентификују место у ископинама које вероватно има органске остатке, као што је унутрашњост посуде за храну. Затим, истраживачи пажљиво састружу остатке из унутрашњости посуде, умотају је у фолију и запечате у пластичну кесу која се отвара само у стерилном лабораторијском окружењу. Седименте тла је на Универзитету Станфорд испитао тим који је предводио професор Ли Лиу (Professor Li Liu), а уз подршку истраживача са Универзитета Арканзас у Литл Року (University of Arkansas at Little Rock) и Државног музеја у Хановеру, Немачка (State Museum of Hanover, Germany). У истраживању су примењивали тзв. процес "анализе микро остатака" који подразумева хемијску обраду сендимената у циљу растварања нежељена прљавштине и прикупљања органских остатака у дијапозитиве који омогућују проучавање под микроскопом. Контаминација је велики страх када се ради у тако малом обиму. Део проблема је у томе што ова врста доказа скоро никада није тражена на древним налазиштима, а много пута чак ни не покушавају да пронађу ову врсту налаза, а главни изазов, као у истраживању ДНК и органских материјала које радимо у Тел Цафу, да спречимо савремену контаминацију узорка. У случају истраживања влакана и текстила, изазов је неутралисати улазак модерних влакана у узорак, пошто се памучна влакна данас могу наћи у већини одевних предмета, истакао је Розенберг нагласивши да, ипак, ниједан од њихових узорака није укључивао синтетичка влакна, која чине већину модерне одеће и која би указивала на контаминацију.

У пионирским истраживањима која су спроведена истовремено на два универзитета, испитани су узорци узети из фрагмената античке грнчарије пронађених у стамбеним слојевима на локалитету и са земљишта поред њих, а обећавајући резултати се већ користе као основа за различите студије. Наши нови докази, који показују да су нека од влакана обојена... То указује на развијеније технолошке способности од оних које смо познавали, рекао је Розенберг. Тканине су биле претежно обојено у плаво, али су се налазили трагови и других боја (ружичасте, љубичасте, зелене, браон/црне).

Најранија одећа вероватно је била од животињске коже, али биљна влакна коришћена за израду одеће појавила су се тек десетине хиљада године касније. Археолози су 2020. пронашли трослојну нит у неандерталском контексту у Француској, што је уз 23.000 година стару нит из Израела (Охало) најстарији остатак одеће биљног порекла, иако сама нит је могла да буде коришћена не само за одећу. Људи су, ипак, вероватно производили текстилне производе пре десетина хиљада година користећи одређене биљке као што је лан за влакна тканине. Археолошки докази о микровлакнима – углавном вуне – откривени су десетинама хиљада година уназад: на пример, у 30.000 година старим горњопалеолитским наслагама у Грузији и Кини (26.000-11.500 год.). Трагови биљне тканине од лике пронађени су у чудним натуфијским малтеримаизраелске и Ракефет-пећине (11.000 год. пре Хр). Употреба ових влакана остаје мистериозна, као и код малтера. Као материјал коришћен за прављење одеће јавља се храстова лива (унутрашњости коре коре) пронађен је у Чаталхојуку у Турској пре 8.500 година. Један од најранијих примера праве тканине пронађен је у такозваном ратничком гробу код Јерихона, из касног халколита или раног бронзаног доба. Очигледно угледан члан друштва је сахрањен са луком и великим комадом тканине. Укратко, пре памука, људи у региону су користили храстова и ланена влакна.

Међутим, пошто тканине и многи други органски материјали имају тенденцију да се брзо распадају у условима који нису суви, на значајном делу локалитета у медитеранским климатским областима ретко се могу наћи. Главни докази нам долазе из каснијих текстова, слика или од оруђа које је очигледно коришћено за производњу влакана и текстилних производа.Истраживачи су недавно почели да користе нове методе за лоцирање органских налаза, укључујући микроскопске и хемијске тестове који могу не само да лоцирају доказе о биљкама, већ и да идентификују да ли је то влакно које је намерно исплетено  формирано у тканину.

Најранији раније познати докази о памучним влакнима у овим крајевима датирани су неколико стотина година касније из периода касног халколита и Раног бронзаног доба (4500-3000. пре Хр.) и потичу са археолошког налазишта Дхувеила у источном Јордану. За разлику од тачног датирања у Тел Цафу, налази из Дхувеиле још немају прецизан датум, а у сваком случају каснији су од оних које смо пронашли у Тел Цафу, најмање неколико стотина година.

Имали смо наговештаје да треба да тражимо влакна, али влакна и текстил нису тема која се често проучава у нашој области, рекао је Розенберг. Наиме, до овог открића историчари су сматрали да су овдашње тканине у праисторијским временима прављене од лана, животињске и вуне. Памук није култура која је присутна у овом регону те, стога, проналазак остатака памучне тканине је не само изненађујућ већ и веома значајан јер сугерише да је у праисторијским временима Тел Цаф био глобално трговинско чвориште.

До данас смо знали да су становници овог локалитета имали трговинске односе са далеким регионима као што су Египат, Ирак и Анадолија, а сада се круг трговине шири још даље до долине Инда, где је памук вероватно први пут припитомљен. Оно што је интересантно у вези са овим раним доказом о повезаности са тако удаљеним регионом је да потиче од влакана – микроскопских комада древних нити (укупно 123 микровлакана). Претпостављамо да су ова памучна влакна, пронађена заједно са влакнима вуне и биљних влакана, стигла на локалитет као део тканина или одеће, односно од античког текстила, рекао је Розенберг.

Памук је вероватно дошао из региона Инда, садашњег Пакистана, који је био једини део света који је почео да култивише памук у овом периоду. Наиме, најранији археолошки докази о употреби памука налазе се у периоду пре грнчарије на гробљу Мехргарх у централном Белуџистану, Пакистан. Памучне нити су коришћене за низање бакарних перли пре око 8.500-7.500 година. Најранија позната памучна тканина сићушни фрагмент праве тканине (заглављен за поклопац сребрне вазе), откривена је у Мохењо-Дару, такође у Пакистану и потиче из периода од пре 5.000-4.750 год. Дакле, памук је био познат у неком контексту у праисторијском Пакистану у време његовог појављивања у Тел Цафу. Највероватније, дивљи памук јер се култивисана биљка јавља тек око два миленијума касније. Пре свега на основу доказа из семена, сматра се да се припитомљавање догодило у време харапске цивилизације (2600-1900 п.н.е.), пишу аутори студије.

У сваком случају, пакистански памук се придружује великом броју открића у Тел Цафу која се протежу широм древног света, наглашавајући важност града као глобалног трговинског центра. Розенберг и други истраживачи су открили перле из Анадолије и данашње Румуније, Египта и других делова Африке, керамику из Ирака, Сирије и Јерменије, као и најранији бакар на свету. Розенберг је рекао да не могу са сигурношћу да тврде да је памук дошао из региона Инда, али то је њихова најбоља хипотеза с обзиром да је једино друго место за развој памука у древном свету било у Африци - и то тек хиљадама година касније.У будућности ће покушати да извуку ДНК из остатака памучних влакана, како би потврдили да ли је памук заиста из Пакистана. Древне ДНК студије су показале да је памук био припитомљен независно и одвојено у различитим областима и иако није могуће утврдити да ли памук у Тел Цафу представља припитомљене биљке, истраживачи су рекли да рано датирање локације са великом вероватноћом указује да је памук влакна су долазила из региона долине Инда.

Текстил је тако императив за наш живот, рекао је Розенберг додавши: У праисторијско време, [текстил] је био повезан са многим стварима. То није била само одећа, већ заштита у лову и риболову... То је нешто веће од само: 'Хеј, ово је одећа коју су носили.' Са текстилом је било повезано мноштво економских момената из живота праисторијских људи.

Тел Цаф је једна од малобројних познатих заједница у региону из доба халколита, тразиционог периода од пољопривредних друштава која живе у малим заједницама до оних која граде веће градове. Розенберг каже да је Тел Цаф био нека врста чворишта које је концентрисало много трговине и контаката са много људи. Имали су велики капацитет за складиштење [зрна] на локацији, што је било огромно у поређењу са другим локацијама... Велика афричка долина расцепа (Great African Rift Valley), која се протеже од Сирије до Африке, била ʼаутопутʼ за древне трговачке руте, што је један од разлога што је Тел Цаф био тако просперитетан. Покушавамо да разумемо зашто овде имамо тако напредно село, а такође покушавамо да разумемо зашто је, после 500 година, напуштено.

Упитан да ли има било каквих доказа о трговини између Тел Цафа посебно са праисторијским Пакистаном, Розенберг има интригантан одговор: можда. Једина ствар су перле направљене од кристала оливина, за које мислимо да су из Африке пре око 7.000 година. Хемијска испитивања показују да је оливин познат у Африци – али оливин постоји и у Пакистану. Можда смо погрешили и оливин је био из Пакистана.

Тел Цаф, који је цветао пре 7.200 год. био је велико насеље са стотинама људи који су тамо живели. Насеље је напредовало око пет векова, а једна од великих мистерија је зашто је насеље престало да постоји на том месту, упркос томе што нема знакова невоље или оскудице ресурса.То је само по себи права мистерија с обзиром на обиље околине у централној долини Јордана, јужно од Галилејског мора, примећује Розенберг.

Ово је једна од тајни коју истраживачи планирају да истраже у годинама које долазе. Розенберг је рекао да  ће покушати да извуку ДНК из семена маслина и махунарки које се налазе на лицу места, поред животињских костију и неких људских остатака. Истакао је спремност научника да примене било коју научну технологију која је доступна за проучавање древне историје, са напретком који омогућава да се завири у нивое свакодневног живота праисторијских људи без преседана. Ово истраживање тек почиње. Има толико важних налаза, а влакна су само једно од њих.

Студија у вези са последњим налазима објављена је у часопису Frontiers in Plant Science. Оно што је нарочито значајно, она потврђује да је у касном неолиту и раном халколиту, било је масовних кретања народа, и можда је постојао добар разлог зашто је Тел Цаф био тако просперитетан у то рано време – стотинама година пре него што су метали и друга опрема напредујућих цивилизација озбиљно стигли. Био је на путу међуградских мрежа за размену у јужном Леванту. Укључујући, можда, и долину Инда. Ипак, трговина не мора да значи да су трговци ходали од Тел Цафа до Анадолије или Белуџистана; артефакти могу променити многе руке током векова пре него што буду изгубљени или на други начин заврше у рушевинама које са одушевљењем пронађемо хиљадама година касније.