ДРЕВНА КАПИЈА ИЗ ВРЕМЕНА ЦАРА ДАВИДА ПРОНАЂЕЊА У БИБЛИЈСКОЈ ВИТСАИДИ

Откриће пружа увид у древну цивилизацију Леванта и значајно је изменило научна схватања о древној израилској царевини. Капија, откривена на стеновитом брежуљку у близини Галилејског језера није прва пронађена у области, али је најстарија. Према TheJerusalemPostу близини је прошле године пронађена друга капија. Научници су уз известан опрез ову капију повезали са библијским градом Зер и датирали је у време првог храма (1000-586. год. пре Хр). Археолог Рами Арав (RamiArav) са Универзитета Небраска (UniversityofNebraska) надгледао је пројекат ископавања још од 1987.год. Он напомиње да је то време када многе престонице нису имале градске капије (или макар оне нису пронађене).

Витсаида је име града из времена другог храма. У ранијем периоду то је био Зер, објашњава Арав позивајући се на ИНав 19:35 и указујући да је према библијском сведочанству то био један од ретких, утврђених градова, тог доба. Ново ископавање је, међутим, отишло дубље од ранијег и досегло до нивоа који научници повезују са временом цара Давида. Дуго се сматрало да Давид није био заиста владар током свог доба, већ да је био поглавар неколицине израилских племена. Руине у близини капије старије су више од 3000 година и неки сугеришу да у том периоду Витсаида није била део израилскг царства, већ арамејског. Археолози су, наиме, пронашли стелу у близини арамејског лунарног божанства у облику бика. Ови налази су датирани у 11. в. пре Хр. Новопронађена капија сугерише, у сваком случају, да је Витсаида била добро заштићен и значајан градски центар. Према библијском тексту Герушска краљевина је постојала упоредно са раноизралским царством, све док је краљ Хазаел није припојио Сирији. Голанска висораван није била део Давидовог царства, али је њихова снага била прилично приближна. Чини се да је Герушска краљевина, колико год била мала, била утицајна и значајна што је искористио Давид склопивши политички брак са Махом, ћерком гешурског краља Талмаја. Ово је можда био први корак у израилском присвајању ове краљевине. Маха је била мајка Авесалома, једног од Давидових синова који је претендовао на престо Израила и који је подигао побуну против свог оца. У времену када се због братоубиства скривао од Давидовог гнева, Авесалом је био у Гешуру. Доцније се његова кћер Маха удала за краља Јудеје Ровоама.

Верује се да је на територији данашњег Израила постојало седам краљевина чије су престонице периодично уништаване и рушене. За разлику од Јерусалима и Дамаска, Витсаида је готово нетакнуто археолошко налазиште које може да нам исприча приче из времена Старог и Новог завета. На локалитету се могу видети остаци 3.500 година старог бронзаног доба, у облику древних надгробних споменика са једне стране, док са друге у каснијем периоду могу да се открију трагове просперитетне јелинистичке заједнице.

На овој локацији археолози су проналазили остатке из различитих периода а на место ископавања се слива велики број хришћанских туриста и ходочасника којима је локалитет близак због значаја који има за новозаветне приповести. У Витсаиди је пронађен римски храм кога је саградио цар Ирод Филип током 1. в. хр. ере и који је посвећен Јулији, кћери римског императора Октавијана Августа. Храм је феничанске оријентације а о његовој изградњи сведочи и Јосиф Флавије у својим Старинама. Археолози су, такође, пронашли кованице које су биле израђене 35. пре Хр. у Акри поводом прослављања Клеопатриног и Антонијевог доласка. Постоји само дванаест примерака оваквих кованица. Пре неколико година, пронађен је и новчић са ликом цара Антонија Пија (владао од 138-161. год. хр. ере).