ЕГИПАТСКА ПЕЧАТНА АМАЈЛИЈА ПРОНАЂЕНА У АНАДОЛИЈИ РИМСКОГ ПЕРИОДА

На локалитету су 2014. год. почела ископавања за изградњу школе, али су 2017. год. пронађени остаци који су се датирали у римски период. Тада су грађевински радови престали, а започета археолошка истраживања под руководством Дирекције музеја Амасра (direction of the Amasra Museum Directorate) уз научне консултације са стручњаница Универзитета Бартин (Bartın University). Ископавања су настављена у јуну 2022. год. и показала су се веома плодоносним. Пронађено је пет стубова дугих 6м и постављених на мермерна постоља украшена исклесаним фигурама орлова, и то на простору од 200м2. Ту је и 26 новчића и 122 друга артефакта различитих величина из римског периода.

Недавно је откривена амајлија са пирамидалним печатом димензија 2х0,9 центиметара. Амулет има различите ознаке, као што су десна рука која држи мач, два крила и слова. Фатма Багдатлı Чам је рекла да је амајлија први јединствени артефакт пронађен у римској грађевини изграђеној од мермера, која датира из 2. в. пре Хр. Грађевина  има квадратну основу са пирамидалним врхом и направљена је од опсидијана.
Било је то откриће које нас је узбудило. Египатски амајлија је у облику пирамидалног печата висине 2см. Десна рука која држи мач, два крила и разна демотска египатска слова исписани су на амајлији која има квадратну основу која се сужава у облик пирамиде. Направљен је од камена опсидијана. Видимо да постоји фигура која приказује бога Беса, кога познајемо из египатске религије, приказана урезаним линијама у основи дела, објаснила је она додавши: у горњем делу дела видимо да постоје знакови слова и талисманске речи древним демотичким египатским писмом.

Приказано божанство Бес,  је било  необично у староегипатском пантеону. Његове слике појављују у приватним кућама, а не само у религиозном и погребном контексту. Бес, бог брака и плодности заштитник, мајки, деце и порођаја, домова које штити комшијске зависти, од уласка отровних змија и шкорпија. Његова патуљаста појава ружног лица је неуобичајена (уобичајено се богови приказију у профилу), али се често сусреће на египатским амајлијама против злих духова. Амајлије су се носиле као огрлице, качиле крај кревета или на огледала. Претпоставља се да је његово порекло у Нубији или да потиче из времена прединастијског Египта. Нарочито је поштован у периоду новог царства. Поштован је у широким народним масама, али и на двору. Често је представљан са инструментима (бубањ, лутња, харфа), па је сматран и богом музике.
Повезан је са љубављу, сексуалном љубављу и задовољствима. То је разлог због којег је представљан го, са израженим гениталијама, великом брадатом главом на којој доминира раван нос и исплажен језик. Понекад је приказан са перјаницом, штитом и кратким мачем. Центри његовог култа су били Мемфис и Дендера, али је једна од његових најстаријих представља направљена у храму краљице Хатшепсут. Најпознатија је она из Серапеума у Сакари. Његова супруга је била Басет, богиња мачка.

Бес је схватан као заштитник домаћинства, одвраћао је зле духове и посебно је обраћао пажњу на труднице и децу. Слично као апотропејска фигура из грчке митологије, горгонеион или глава Медузе, Бес је приказан окренут напред са жестоким изразом лица, отворених уста и испупченог језика. То га такође чини необичним међу својим вршњацима у пантеону јер су египатска божанства углавном била приказана у профилу. Сматрано је заштитним божанство старог Египта, обожаван као заштитник домаћинства, мајки, деце и порођаја. Временом је заштитничка улога Беса постајала све генерализованија и сматран је чуваром свега доброг и уништавачем сваког зла. Приказано је урезаним линијама у основи артефакта. У горњем делу се налазе словни прикази и магичне речи писане тзв. демотиком, древним египатским религијским обрасцем. Словни знакови вероватно су имали функцију заштите, те овај талисмански предмет вероватно можемо описати као предмет који је човек носио са собом да би се заштитио од зла и болести или у ком год смислу жели да буде заштићен. Можемо рећи да је то једини примерак те врсте пронађен из римског слоја у Анадолији и стога је његово откриће важно за археологе. Египатски амајлија у облику пирамиде има урезане хијероглифске знакове и древне египатске симболе, који су дали елемент мистерије и неизвесности који окружује налаз. Печат-амајлија је један од најистакнутијих налаза из римске грађевине из другог века изграђене од мермера. Овакви предмети се, наиме, чешће повезују са асирским Ахеменидским периодима и њихово откриће у римским остацима је прилично неочекивано. Осим тога, печат носи изразито египатске ознаке.
За сада, свако објашњење о томе како је печат нашао пут до зграде из римског доба у Амастрису може бити само спекулативно. Међутим, археолошки тим намерава да поближе проучи египатску амајлију, њено порекло, сврху и путовање како би пронашао јаснији одговор. Истражићемо шта ова амајлија значи и да ли је особа која га носи свештеник, верски службеник или га неко носи из здравствених и безбедносних разлога. Можда ћемо сазнати да ли га је војник у легији донео овде (након) своје мисије на истоку - истакла је Фатма Багдатлı Чам.

Демотичко писмо
Већина људи помисли на староегипатска писма, одмах помисле на хијероглифско писмо, сликовно писмо које је хиљадама година фасцинирало не-Египћане. Ово фасцинанатно писмо осмишљено је у преддинастичком периоду, а најранији познати примери пронађени су у елитној одаји у Абидосу и датира се око 3.200. год. пре Хр. Уз ове иконичке хијероглифе, египатски писари су успоставили и курзивнији метод – хијератско (свештеничко) писмо. Овај стил је прилагодио основе хијероглифских знакова, али је био намењен за брже писање мастилом на површинама као што су грнчарија и, посебно, папирус. У почетку су се хијероглифи и хијератика су углавном коришћени за писање појединачних речи, укључујући имена особа, места или робе. До треће династије (2686-2613. пре Хр.), писарске вештине и традиција хијероглифског писма су у потпуности развијене, омогућавајући потпуну, континуирану прозу.

Те књижевне традиције наставиле су се отприлике до 650. пре нове ере, када је хијератика започела брзу еволуцију која је резултирала два нова писма: краткотрајном хијератиком Горњег Египта и трајнијом демотиком Доњег Египта. Није прошло много пре него што је демотика постала доминантно писмо у свакодневном пословању у Египту – никада није у потпуности заменила хијероглифске и хијератске натписе, али је, временом, потиснула та старија писма на верске, церемонијалне или амблематске функције.
Демотичко писмо је египатско хијероглифско писмо курзивне форме које се користило у руком писаним текстовима  7-5. в. пре Хр. Изведено је из ранијих пиктографских хијероглифских натписа и курзивног хијератског писма, и почело је да замењује хијератско писмо током владавине Псамтика I (664–610. пре Хр.). До 5. в. пре Хр., демотичко писмо — које су Египћани звали секх шат, што значи „писање за документе“ — ушло је у употребу свуда у Египту у пословне и књижевне сврхе, иако је хијератско остало у употреби за верске текстове. Демотичко писмо је почело да се замењује грчким током птоломеидског периода (304–30. пре Хр.).
У египтологији, демотичко писмо се обично сматрало  сиромашним пасторком старијих писама и било је привлачно мањем броју научника. Први стручњак који је открио мистерије демотике био је Немац, Хајнрих Карл Бругш (Heinrich Karl Brugsch). Он је 1848. год. објавио прву систематску граматику демотике у египтологији. Ово писмо је сматрано веома тешким за учење, а повезивано је и са дугим вековима египатског опадања, будући да је настало четити века наком  краја моћног Новог краљевства. Стога, све до 50-60-их година прошлог века мало египтолога је показало велико интересовање за те последње векове историје древног Египта или за коришћење овог писма. Међутим, од 70-их, а посебно од 1990-их, демотичке студије су се вратиле пошто су млађи научници схватили обећавајући обим материјала и резултирајуће могућности за узбудљив, оригиналан рад.
Али зашто су египатски писари осетили потребу за стварањем Демотика? Зашто су га усвојили преко хијератског писма које је служило њиховим потребама вековима? Први траг ка одговорима је значење самог хијероглифа тј. свете резбарије. Египћани су своје хијероглифско писмо назвали Медут Нетјеру (Речи богова) и мислили су да га је створило преписивачко божанство Тот. Као резултат тога, млади писари нису само поучени правим облицима писаних знакова, већ су и охрабрени да праве текстове на престижном, средњеегипатском језику Средњег краљевства, дуго након што је средњи египатски престао да буде говорни, свакодневни језик. У исто време, хијератика је почела да се одваја од хијероглифских конвенција. До касне 18. династије (око 1300. пре Хр.), писари су почели да пишу многе свакодневне документе на свом народном језику – ономе што се данас назива позноегипатским. Једно од могућих објашњења за демотски одвојак од хијероглифског и хијератског је да је до 650. год. пре Хр., језик којим су Египћани заправо говорили био скоро неподношљиво другачији од средњеегипћанског, па чак и приметно другачији од касног египатског. Када су млађи, авантуристички настројени писари писали на свом народном језику, можда су се осећали све слободнијим да игноришу многа правила и конвенције хијератског писања, баш као што су игнорисали и стара граматичка правила и ограничења речника средњег египатског и касног египатског.
Египћани су убрзо назвали ово ново писмо секх схат, или документарно писмо. Термин демотски сковао је грчки историчар Херодот, који је читаоце упознао са разноврсношћу писама које је срео у Египту у 5. в. пре Хр:
Грци пишу и рачунају померајући казаљку с лева на десно; Египћани раде супротно; ипак кажу да је њихов начин писања ʼдесноʼ, а да је грчки начин ʼлевоʼ. Користе се две врсте писања: једна се зове ʼсветоʼ (ира), а друга ʼуобичајенаʼ (демотика).
У свом коментару, Херодот комбинује хијератско и хијероглифско писмо, тачно препознајући да су то две варијанте истог Медута Нетјеруа. Демотичко писмо је употребљавало фонетске знаке (који могу указивати на један, два, три или чак више сугласника), као и нефонетске знакове (зване одреднице или класификатори), који су указивали на смисао или категорију реч и да идентификује крај речи. У развијеном систему, многи демотски знакови могу се пратити до појединачних хијероглифа. Међутим, многи појединачни демотски знакови су заправо лигатуре, односно курзивне групе изведене из два или више хијератских знакова. Многе од ових демотских лигатура потичу из онога што се зове групни записи – стандардизоване секвенце од два или три знака, обично са јаким сугласником плус једним од слабих сугласника или полугласника египатског.
Ово групно писање настало је барем још у Средњем краљевству, често, али не искључиво, да се пишу стране речи. До каснијег Новог краљевства, овај процес је био све више префериран не само за стране речи већ и за египатски речник. То је очигледно одражавало гласовне промене и изговоре које старији, једносугласнички знаци више нису могли да представљају. Док су хијератски и хијероглифски увек били уско повезани једни са другима и, у теорији, увек међусобно конвертовани, правописне конвенције у демотичком језику брзо су се одвојиле од широко хијератских. Као академска вежба, стручњаци могу да идентификују хијератско порекло већине демотских знакова и чак да претворе демотски правопис у хијероглифе. Резултат је често правопис који ниједан египатски писар никада не би употребио за старије хијератске или хијероглифске.

Писање је наставило да се развија како се сам Египат мењао. Два века након Херодотовог боравка, Александар Велики је освојио земљу Нила, а она је по Александровој смрти остала у рукама његовог војсковође,  Птоломеја. Отпочео је пломодеидски период који је завршен смрћу Клеопатре VII. Током овог периода демотичко писмо наставља да се развија. Познато је на хиљаде текстова који су њиме писани. Штавише ово писмо почиње да се користи и за писање престижнијих текстова. Можда највеће египатско књижевно дело тог периода – заиста, можда највећа прича у египатској историји – је  прва прича о Сетне Кхаемвасу, прича о духовима смештена у 19. династију. Прича укључује надметање између Сетне Кхаемваса, легендарне личности стварног сина Рамзеса II, и духа измишљеног принца из далеке прошлости (извесног Нанеферкаптаха). Такмичење је водило око магичне књиге за коју се каже да ју је написао сам Тот. Када је ову причу први превео Хајнрих Бругш 1867. године, изазвала је сензацију и популарни аутори су је више пута прилагођавали, дајући на крају допринос модерној традицији мумијске фикције и филмова.
Након што је Египат доспео под непосредну управу Рима опао је значај демотичког писма. Чини се да је последње упориште и за хијероглифску и за демотику било изван египатске јужне границе: Нубијци су наставили да користе писмо док су обожавали традиционалне египатске богове чак и када су храмови у Египту и широм римског света били затворени. Последњи познати натпис који се може датирати у једном од египатских изворних писама је демотски графит из 452. год. хр. ере из Изидиног храма у Филама.
Овај проналак је значајан за разумевање библијског света унутар којег су, религијске идеје, очигледно биле веома флуидне, како у смислу самог њиховог развоја тако и међуутицаја. Иако су имале национални предзнак, религијске идеје нису биле ограничене на један народ и као такве су вероватно биле често искушење народној побожности и јеврејског становништва, вероватно, више у дијаспори него у матици. Овај проналазак нам, такође, може приближити атмосферу међузаветног периода унутар које се развијају апокалиптичка ишчечивања, можда делом управо као реакција на искушење синкретистичко-магијских струјања.

Извори:
https://arkeonews.net/unique-ancient-egyptian-amulet-seal-discovered-during-archeological-excavations-in-northern-turkiye/?fbclid=IwAR0vzKlaALI1RC3PuOu5wVUkqvEbVf2MhJqjK-41FLMFbScUw04MaVIL7gs
https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/egyptian-amulet-0017512?fbclid=IwAR17RaEBBeCoWhTMktge5IEG7mIEdVj5jx1A3J9BkeqDAFUokVSV5F4rbq8
http://www.thehistoryblog.com/archives/65655
https://www.egypttoday.com/Article/4/120643/Egyptian-amulet-discovered-in-Roman-era-ruins-in-Turkey
https://www.jpost.com/archaeology/article-722204
https://www.dailysabah.com/life/history/enchanted-ancient-egyptian-amulet-seal-found-in-turkiyes-amasra
https://azertag.az/en/xeber/Unique_Egyptian_amulet_found_during_archeological_excavations_in_northern_Turkiye-2369198
https://arkeonews.net/unique-ancient-egyptian-amulet-seal-discovered-during-archeological-excavations-in-northern-turkiye/
https://www.britannica.com/topic/demotic-script
https://www.arce.org/resource/demotic-history-development-and-techniques-ancient-egypts-popular-script
https://bkcentar.rs/sr/blog/religija-drevnog-egipta-hramovi-praznici-bogovi-i-njihovi-sluzitelji