ФЕНИКС – митски симбол живота, (само)уништења и обнове

Легендарно створење је велика птица, сличнa орлу или пауну. Бриљантно је обојена црвеном, љубичастом и жутом, јер је повезана са излазећим сунцем и ватром. Понекад ће га нимбус окружити, осветљавајући га на небу. Очи су му плаве и сијају попут сафира. Прави сопствену погребну ломачу или гнездо и запали га једним пљеском крила. После смрти, славно се диже из пепела и одлеће.

 

Феникс симболизује обнову и васкрсење, а коришћен је за представљање многих тема, као што су сунце, време, васкрсење, посвећење, царство, метемпсихоза, рај, Христос, Марија, девичанство и изузетни људи. Тина Гарнет пише о фениксу у египатској, арапској и грчкој митологији дуговечне птице:

Постоје мање познате верзије мита у којима феникс умире и једноставно се распада пре поновног рођења.

Ову рајску птицу различити народи су називали различитим именима. Код Грка је то Феникс, код Египћана Бену, Индијанци је називају Thunderbird (гром-птица), док је словенској митологији позната као жар-птица. Кинези је називају Фенг Хуанг, а Јапанци Хо-о. Према Херодоту и Плутарху, феникс је птица чије је порекло Етиопија. У древном Египту Бену/Феникс се повезивао са дневним сунчевим циклусом и годишњим циклусом плављења Нила. Као соларни симбол повезивао се са Хелиополисом, средиштем Сунчевог култа. Неки сматрају да је Бену била препознавана у египатској пурпурној чапљи. Та прекрасна и чудесна птица уздизала се зором над водама Нила као некакво Сунце; легенда је приказује како изгара и гаси се као Сунце у тами ноћи и поново рађа из свог пепела. Феникс често носи звезду која је знак његове небеске природе и живота у другом свету. Често је, стога, осликаван на прамцима светих барки које се појављују у неизмерном жару светости, симболу неизмерне и свеобухватне Озирисове душе која ће се бесконачно рађати из себе саме.

Верује се да су Грци Хананце звали Феничани (Феники), што се изводи из речи фениксу значењу гримизно или љубичасто. Заиста, симболика феникса је такође блиско повезана са Феничанима.

 

У можда најранијем случају легенде, Египћани су причали о Бену, птици чапљи која је део њиховог мита о стварању. Бену је живела на врху бен-бен камења или обелиска и била је обожавана поред Озириса и Ра.

Бену је схватана као аватар Озириса, живи симбол божанства. Соларна птица се појављује на древним амајлијама као симбол препорода и бесмртности, а повезивала се са периодом поплаве Нила, доносећи ново богатство и плодност.

Грчки историчар Херодот је писао да су свештеници древног Хелиополиса описивали птицу која живи петсто година пре него изгради и запали сопствену погребну ломачу. Обновљена птица би тада излетела из пепела и носила балсамоване остатке претходнице до олтара храма у Хелиополису.

У старој Грчкој се говорило да птица не једе воће, већ тамјан и ароматични смолу. Такође сакупља цимет и смирну за своје гнездо у припреми за своју ватрену смрт.

У Азији феникс влада над свим птицама, и симбол је кинеске царице и женске грациозности, као и сунца и југа. Видети феникса је добар знак да се мудар вођа попео на трон и да је почела нова ера. Феникс је представник кинеских врлина: доброте, дужности, пристојности, љубазности и поузданости. Палате и храмове чувају керамичке заштитне звери, које предводи феникс.

 

Митско створење је уграђено у многе религије, означавајући вечни живот, уништење, стварање и нове почетке.

Због тема смрти и васкрсења, усвојен је и као симбол у раном хришћанству, као аналогија Христове смрти и три дана касније његовог васкрсења. На тај начин његову симболику разумеју и Кападокијци. Међутим, и пре Кападокијских отаца св, Климент римски са једне стране и Тертулијан, са друге користе симбол феникса у хришћанском, па и христолошком контексту. Није чудно, стога, што је слика постала популаран симбол на ранохришћанским надгробним споменицима.

Такође је симбол космичке ватре за коју неки верују да је створила свет и која ће га прогутати.

У јеврејској легенди феникс је познат као Милхам - верна и бесмртна птица. Враћајући се у Еден, када је Ева узела плод познања добра и зла, змија је искушала и животиње у врту забрањеним воћем. Птица Милхам је одбила понуду и добила је због своје вере град у коме ће живети у миру скоро вечно, препорађајући се сваких хиљаду година, имуна на анђела смрти. У неким митовима  феникс је птица која преноси бесмртнике, стога је симбол блаженства.

 

Феникс је такође алхемијски симбол. Представља промене током хемијских реакција и прогресије кроз боје, својства материје, и има везе са корацима алхемије у прављењу Великог дела, или камена филозофа.

Савремени додаци миту у популарној култури кажу да фениксове сузе имају велику исцелитељску моћ, а ако је феникс близу, не може се лагати. Непрестано се морфирајући, феникс представља идеју да је крај само почетак. Слично овом моћном миту, симбол феникса ће се изнова и изнова рађати у људској легенди и машти.

 

Alen Gerbran i Žan Ševalije, Rečnik Simbola, Novi Sad, Stiylos, 2004.